Dobrodošlica Rusiji
Broj 85 | Piše: Uglješa Mrdić <http://www.pecatmagazin.com/author/ugljesa/> • 15. oktobar 2009 U Beogradu nema više ulica koje su nazvane po imenima ruskih heroja i generala, rehabilitovani su mnogi kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata, a povrh svega toga naši političari na vlasti hvale Mihaila Gorbačova, ličnost koja je u neraskidivoj vezi sa raspadom SSSR-a, i prema kojem zvanična Moskva ima krajnje negativan stav. Srbija se nalazi pred jednom od najvažnijih poseta nekog velikog svetskog državnika u poslednjih nekoliko godina. Ovom prilikom u Beograd ne dolazi potpredsednik jedne velike sile (kao u aprilu 2009. godine, kada je u našoj prestonici boravio američki potpredsednik Džozef Bajden), nego Dmitrij Medvedev, predsednik takođe značajne sile – Ruske Federacije. Osim toga, Medvedev je lider zemlje koju je srpski narod oduvek posmatrao kao prijateljsku i bratsku; popularnost vodećih političara Rusije u našoj zemlji uveliko nadmašuje rejting bilo kog srpskog političara. Pri tome, Medvedev će Beograd posetiti 20. oktobra, na dan kada se obeležava godišnjica oslobađanja Beograda od fašista, u kojem su učestvovali Crvena armija i partizanski pokret. Imajući sve ove činjenice u vidu stiče se utisak da su nadležne institucije kasno počele sa pripremama za dolazak predsednika Ruske Federacije u glavni grad Srbije. Takođe, sudeći prema poslednjim postupcima srpskih državnika i državnih institucija, ne bi se moglo zaključiti da među njima postoji iskrena želja za obeležavanjem godišnjice pobede nad fašizmom, za poštovanja oslobodilaca od fašističke okupacije, za poštovanjem ruske i srpske istorije i dokazanog ruskog prijateljstva i čvrstog stava kada je Kosovo u pitanju. O tome govore mnoge činjenice: u Beogradu nema više ulica koje su nazvane po imenima ruskih heroja i generala, rehabilitovani su mnogi kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata, a povrh svega toga naši političari na vlasti hvale Mihaila Gorbačova, ličnost koja je u neraskidivoj vezi sa raspadom SSSR-a, i prema kojem zvanična Moskva ima krajnje negativan stav. ZGUSNUT RASPORED Tokom jednodnevne posete Beogradu 20. oktobra na Dan kada je pre 65. godina oslobođen Beograd od okupatora, predsednik Rusije Medvedev imaće vrlo zgusnut raspored. Nakon što njegov avion „iljušin“ sleti na surčinski aerodrom, ruski predsednik obići će Groblje oslobodilaca Beograda, a onda će, kako je najavljeno, u parku kod Vukovog spomenika otkriti spomenik Aleksandru Puškinu. Takođe je najavljeno, da će se u Palati Srbije sastati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i većinom ministara, a postoji mogućnost da poseti i Narodnu skupštinu. Očekuje se da sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem razgovara u zgradi Predsedništva, a u ambasadi Rusije trebalo bi da se susretne i sa liderima DSS-a i SNS-a Vojislavom Koštunicom i Tomislavom Nikolićem, i predstavnicima SRS-a. Ruski predsednik namerava i da obiđe Hram Svetog Save, čiju su izgradnju u velikoj meri finansirali Rusi. U Centru Sava biće održana svečana akademija povodom 65 godina od oslobođenja Beograda, gde će Medvedev sa srpskim kolegom održati prigodan govor. Medvedev je kao prvi zamenik premijera, ali i predsednik saveta direktora „Gasproma“, boravio u Beogradu u februaru 2008. godine radi potpisivanja sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Rusije i prodaji NIS-a „Gaspromnjeftu“, ali je tom posetom pružio i podršku našoj zemlji u vezi sa rešavanjem statusa Kosova. Medvedev je tada razgovarao s Tadićem i tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom. Inače, prilikom posete Medvedeva mere bezbednosti će biti na najvišem stepenu. EVROPSKI JUDA Jedan od postupaka Tadića, koji teško može da se protumači kao dobrodošlica Medvedevu jeste i „beseda“ predsednika Srbije u Berlinu na dodeli nagrade „Kvadriga“ koja se uručuje 3. oktobra na Dan ujedinjenja Nemačke. Tadić je, kao prošlogodišnji laureat, održao najavni govor za ovogodišnjeg laureata – Mihaila Gorbačova. Tom prilikom Tadić je rekao da je „bivši lider Sovjetskog saveza Mihail Gorbačov doneo promenu i slobodu“ i da je „jedan od retkih političara u istoriji sa kojima se mogu povezati reči koje znače promenu i oslobađanje“. Više u 85. broju magazina “Pečat” http://www.pecatmagazin.com/2009/10/15/1-30/
