www.vesti.de
LICNOST NEDELJE BILJANA PLAVŠIC
NAUCNICA U RALJAMA POLITIKE
Sudija Patrik Robinson, predsedavajuci Haškog tribunala za bivšu
Jugoslaviju, doneo je odluku o prevremenom oslobadanju Biljane Plavšic,
bivšeg predsednika Republike Srpske. Ona bi, po švedskim zakonima, trebalo
da se nade na slobodi 27. oktobra jer ce izdržati dve trecine zatvorske
kazne. Rodena na crveno slovo, Ivandan, slobodu ce docekati na praznik
posvecen Svetoj Petki. Medunarodni tribunal nece je više goniti pošto niko
ne može da odgovara dva puta za isti zlocin. Po povratku iz zatvora u
Švedskoj, ova 79-godišnjakinja nastanice se u Beogradu gde ima stan. Brat
Zdravko i snaja Vasilija spremaju se da ga "dobro izvetre i srede kao
apoteku" pošto je vec skoro sedam godina zakljucan. Buduci da nema svog
poroda, osim brata i snaje, Biljanini najbliži srodnici su još bratanci
Svetislav i Nebojša Plavšic, koji žive u Vankuveru, na zapadu Kanade.
Biljana Plavšic se dobrovoljno predala Medunarodnom tribunalu januara 2001.
Prvobitno su protiv nje bile pokrenute optužbe za genocid i kršenje zakona i
obicaja vodenja rata. Krajem 2002. godine priznala je krivicu za zlocine
protiv covecnosti protiv muslimanskog i hrvatskog stanovništva na
politickoj, rasnoj i religioznoj osnovi za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
Haški tribunal osudio je 27. februara 2003. za zlocine protiv covecnosti na
11 godina zatvora. Odredeno je da kaznu izdržava u Švedskoj.
O Biljaninom srpskom nacionalnom i pravoslavnom verskom identitetu, te o
politickom angažmanu, koji je zapocela 1990. i njenom predsednikovanju
Republikom Srpskom izmedu 1996. i 1998. godine, uglavnom je sve poznato, dok
se o naucnim dometima gospode Plavšic, svetski priznatog biologa, gotovo
nikad nije javno govorilo.
Rodena 7. jula 1930. u Tuzli, u imucnoj porodici dr Svetislava Plavšica,
biologa i profesora na Beckom univerzitetu, nastavila je ocevim stopama,
iako je on, priznati evropski naucnik, posle Drugog svetskog rata vladajucoj
komunistickoj oligarhiji tadašnje SFRJ bio nepodoban. Mogao je da radi
jedino kao kustos muzeja u Sarajevu. Sve to uticalo je na Biljanu da ne ude
u Savez komunista.
- Rasli smo u patrijarhalnoj porodici. Znao se red i poredak, poštovali se
stariji, ali je ipak u carkama iz detinjstva Biljana gotovo uvek izlazila
kao pobednik. Ne samo zato što joj je povladivano kao mladoj i umiljatijoj,
vec je i ona umela da se izbori. Kao magnet je u devojackom dobu privlacila
momacke poglede i uzdahe, lepa i harizmaticna, kad prode Sarajevom, svi bi
se za njom okretali. U stopu sam je pratio. Za svaki slucaj - seca se
Zdravko Plavšic.
Dok je godinu i po stariji brat Zdravko od najranije mladosti bio strastveni
sportista, a docnije i ugledni sportski poslenik, Biljani je, tadašnjom
državnom planskom raspodelom, odredeno da studira u Zagrebu gde je
diplomirala i doktorirala biološke nauke. Kao Fulbrajtov stipendista godinu
dana je provela na specijalizaciji u Americi kod profesora Maramoroša kome
je sad 95 godina. Kad su ga minulih godina americki mediji intervjuisali, on
je govorio da ne može da prežali što nije uspeo da je ubedi da ostane u
Americi.
- Specijalnost joj je bila fitopatologija. Davnih godina, kad se pojavila
bolest na plantažama kokosovih oraha u Kaliforniji, iz Amerike su njoj i još
nekim uglednim naucnicima u svetu poslali uzorke obolelih biljaka. Biljana
je jedina ustanovila pravu dijagnozu bolesti. Plantaže su spasene, a ona je
odbila da iz Amerike primi novac za svoje otkrice jer je to radila za nauku.
Zbog prevelike ljubavi prema naucnom radu propao joj je brak sa devet godina
starijim uglednim sarajevskim advokatom Žarkom Banjcem, nakon 12 godina
zajednickog života. Nisu imali dece, a Žarko je iz prvog braka imao kcer.
Ali, i nakon razvoda ostali su prijatelji decenijama, sve do Banjceve smrti
prošle godine u Beogradu - prica Vasilija Plavšic.
Kao naucnik-istraživac Biljana je boravila na Virološkom institutu u Pragu,
Kalifornijskom univerzitetu Minesota, zatim u Londonu, Bariju, Tripoliju,
NJu Delhiju... Bila je i profesor, ali i dekan na Prirodno-matematickom
fakultetu u Sarajevu. Uoci raspada bivše Jugoslavije, ušla je u politiku. Za
clana Predsedništva BiH izabrana je 1990. i istovremeno postala i
predsednica Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH i otad pocinje njen
politicki uspon na uštrb nauke. Brak joj je propao zbog posvecenosti nauci,
koju je batalila zarad politike, a ona je dovela do robije!
U novoformiranoj Republici Srpskoj bila je jedan od dva potpredsednika do
14. septembra 1996, kada je pod pritiskom medunarodne zajednice Radovan
Karadžic preneo predsednicka ovlašcenja na nju. Na izborima iste godine
postala je predsednica RS i na toj dužnosti bila do 1998, kada je izbore
dobio Nikola Poplašen, kandidat Srpske radikalne stranke.
Decembra 2000, iz zdravstvenih razloga, podnela je ostavku na funkciju
poslanika u Skupštini RS, a 10. januara 2001. dobrovoljno se predala Haškom
tribunalu.
Radmila LONCAR
