Dragan J. Vučićević - Dosta zločina! Srpsko nestajanje
Srbija nestaje. Srbi, polako ali sigurno, izumiru! Zvanični podaci objavljeni ove nedelje više su nego dramatični, ali su u javnosti prošli potpuno neprimećeni, zatrpani vestima o Joci Amsterdamu, svinjskom gripu, hapšenju Raje Rodića... Ti podaci, jelte, kažu da nas je za poslednjih 17 godina izumrlo čak 377.000! Toliko je Srba više umrlo nego što se rodilo. Za narednih 17 godina nestaće nas još 510.000 (Srbija, zbog negativnog prirodnog priraštaja, svake godine izgubi 30.000 stanovnika)! Statističari su već izračunali da će, ako se ovako nastavi, Srbija 2060. godine imati 1,5 miliona stanovnika manje nego danas. Ista ta računica kaže da će ovim tempom poslednji Srbin u Srbiji umreti 2225. godine! Prosto je neverovatno da ovi zastrašujući podaci nisu uzbudili ama baš nikoga u vaskolikoj srpskoj političko-medijsko-kulturno-ekonomskoj društvenoj eliti. Prosto je neverovatno da ova država i ne pokušava da se izbori s belom kugom, koja će nas, kako vidimo, desetkovati još za naših života. Na ovoj priči ponajbolje se očitava licemerje srpskih političara. Oni kojima su usta puna Srba i Srbije, oni koji u izbornim kampanjama koriste svaku bogovetnu priliku da sami sebe proglase za apostole nacionalnog interesa potpuno su nezainteresovani za činjenicu da Srbi izumiru! Boli, bre, njih uvo! Njima je stalo samo do njihovih interesa, oni misle samo na svoje debele buđelare. A stvar je hitna, nije za šalu, nije za oklevanje. Neko, neko iz vrha vlasti, neko ko se zove Boris Tadić, morao bi odmah da inicira donošenje nacionalne strategije za borbu protiv bele kuge. Ne treba tu biti previše pametan, treba samo prepisati rešenja od pametnijih - od Grka na primer. Treba motivisati majke da rađaju, treba bračnim parovima sa troje i više dece obezbediti maksimalne poreske olakšice, treba sprovesti široku kampanju popularizacije porodičnih vrednosti... Konačno, u ovaj projekat aktivno bi morala da se uključi i Srpska pravoslavna crkva kao institucija od najvećeg poverenja u ovom narodu. Fond SPC-a, koji bi pomagao svako treće ili četvrto dete, a koji bi se finansirao od dobrovoljnih priloga vernika, mogao bi biti od presudne pomoći. Rešenja, dakle, postoje. Pitanje je samo ima li volje. P. S. Znam da su mnogi očekivali da danas i ovde pišem o Raji Rodiću. E, pa neću! Neću da pišem o čoveku koji je u zatvoru i koji ne može da mi odgovori. Neću da merim rep ulovljenom vuku. Kad već ne mogu da ga branim, a Raju danas javno mogu da brane samo njegovi sinovi i lično zainteresovani političari, neću ni da ga napadam. Ne bi to bilo u redu. Sve što imam o Raji reći ću tek kad policija, tužilaštvo i sud kažu svoje. Dragan J. Vučićević http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/85123/Srpsko+nestajanje.html
