31.10.2009 Александар ШУСТОВ
„Јужни ток“ може претећи и „Северни ток“ и „Набуко“ Последња декада октобра протекла је у знаку великих успеха Русије у сфери цевоводне политике. Дозволу за изградњу «Северног тока» у својим територијалним водама дала је Данска, Турска је одобрила пројетно-истраживачке радове на постављању «Јужног тока» у својој поморској зони, за време посете председника Русијe Дмитрија Медведева Београду потписани су споразуми о изградњи српског дела «Јужног тока» и модернизацији складишта гаса «Банатски Двор». Очигледни успеси на јужном правцу омогућили су председнику владе Руске Федерације Владимиру Путину да саопшти сензацију о томе да «Јужни ток» може бити изграђен још брже од «Северног тока». При том ће успешна реализација цевоводних пројеката на јужном правцу омогућити да се преко руске трериторије на Запад обавља већи део не само гасног извоза држава Централне Азије, него и, највероватније, Азербајџана. Најзначајнији успех на јужном, «цевоводном» правцу свакако је дозвола Турске за пројектно-истраживачке радове на «Јужном току». Без обзира на амбициозне планове изградње тог гасовода, који треба да се постави по дну Црног мора од Новоросијска до бугарске луке Варна, и даље преко балканског полуострва са два крака у Италију и Аустрију, све до сада није било јасности у чијим ће територијалним водама он бити постављен. Украјина, преко чије територије данас воде сви основни извозни цевоводи, није горела од жеље да да дозволу за изградњу гасовода заобилазно око њене територије. Према постојећим плановима, «Јужни ток», чији пропусни капацитети износе 63 милијарде кубика гаса годишње, дефинитивно треба да буде завршен 2015. године. Сада је постало очигледно да ће цевовод бити изграђен у искључивој економској зони Турске. Међутим, цена такве дозвоиле за Русију је изградња нафтовода Самсун – Џејхан по треиторији Турске. Нови нафтовод, који ће проћи од турског црноморског града Самсун до средоземноморске луке Џејхан пројектован је за транспорт 60-70 милиона тона нафте годишње и он ће бити алтернатива не само транспортном коридору преко Босфора и Дарданела, него и нафтоводу Бургас – Александрополис преко Грчке и Бугарске, одлуку о коме ни до данас не може да донесе бугарска влада. У изградњи нафтовода Самсун-Џејхан, а такође његовој експлоатацији, транспорту, преради и заједничком пласману нафтних деривата учествоваће руске компаније «Росњефт» и «Совкомфлот», а такоиђе турска група «Чалик» и италијански Еni, која је кључни партнер „Гаспрома“ у изградњи „Јужног тока“. Интересовање за овај пројекат испољава руски „Лукојл“. Сем тога, заинтересованост за испоруке нафте по цевоводу „Самсун-Џејхан“ већ је изразио и Казахстан. „Цевоводна ситуација“ на јужном правцу неочекивано је попримила још један повољни за Русију обрт. На позадини сређивања јерменско-турских односа, који попримају све јасније контуре, приметно су се погоршали односи Азербајџана са Турском. 16. октобра председник Азербајџана Иљхам Алијев је на заседању владе оптужио Турску да спречава извоз азербајџанског гаса у Европу. По његовим речима, тарифе за транзит гаса, које нуди Турска, за 70 процената су веће од аналогних у региону, у време док Азербајџан испоручује Турској гас по цени од 120 долара за хиљаду кубика, што је за једну трећину јефтиније од светских цена. „Ми смо се у последње две године трудили да не скрећемо пажњу на то и да све решимо у оквирима преговора, - изјавио је он, - али су наше могућности исцрпене и дату понуду ми никада не можемо прихватити“. Данас Азербајџан сваке године испоручује Турској око 6 милијарди кубика гаса цевоводом Баку-Тбилиси-Ерзурум, који је пуштен у погон 2006. године. Међутим, противуречности поводом тарифних такси задиру у реализацију кудикамо већег пројекта – изградње цевовода „Набуко“ из Касписјког басена према Европи преко територије Турске, чији пропусни капацитети треба да изнесу 31 милијарду кубика гаса годишње. Према плановима конзорцијума, који реализује тај пројекат, планирано је да тај цевовод буде попуњен гасом са једном половином, а при том 8 милијарди кубика гаса треба да дају нафтогасна налазишта Северног Ирака, и још 8 милијарди кубика – Азербајџан. Коментаришући став азербајџанског руководства, радио „Слободна Европа“ наглашава, да су „потези Алијева појачали бојазан поводом тога што Азертбајџан убрзаном динамиком одлази у орбиту Москве, али неки аналитичари наглашавају да то може бити чисти блеф, помоћу кога председник покушава да утиче на турски парламент“. У одговор на потезе Турске, Азербајџан активно покушава да одигра на руску карту. Практично истовремено са руско-турским преговорима о „Јужном току“ између „Гаспрома“ и Државне нафтне компаније Азербајџана (ДНКАР) потписан је споразум о почетку испорука у Русију, од 1. јануара 2010. године, азербајџанског гаса. Најпре је обим испорука био мали и износио је свега 0,5 милијарди кубика гаса годишње., али се убудуће планира повећање испорука до 3 милијарде кубика гаса. При том је Русија већ изјавила да је спремна купити целокупну количину гаса који ће Азербајџан производити у оквирима друге фазе пројекта Шах-Дениз. Могућности значајног повећања извоза нафте и гаса у руском правцу активно се разматрају и у редовима азербајџанске извозне заједнице. Након нормализације јерменско-турских односа у Азербајџану су се сетили да је пропусна способност данас некоришћеног северног правца око 7,7 милијарди кубика гаса годишње, а вредност транзита нафте по цевоводу Баку-Новоросијск је знатно нижа него по територији Грузије.. У случају успешне реализације пројекта „Јужни ток“ Азербајџан би сасвим могао сарађивати са Русијом и на том извозном правцу. Мрачне перспективе за „Набуко“ сагледавају се и од стране Туркменије, која треба да постане најкрупнији испоручилац гаса за тај гасовод. Без обзира што Ашхабад и даље следи курс у правцу максималне диверсификације својих извозних маршрута, изградња гасовода по дну Каспијског мора, како је то у недавном интервјуу „Независимој газети“ изјавио амбасадор Туркменије у Русији Халназар Агаханов, сада није могућа због неслагања са Азербајџаном поводом припадности низа нафтоногасних налазишта Каспија. Могућности коришћења независне арбитраже, на чему инсистира туркменска страна, код западних аналитичара изазива јаку сумњу због непостојања таквих преседана. При том перспективе изградње Прикаспијског гасовода, који треба да прође по источној обали Каспијског мора преко територије Казахстана у Русију, код Х.Агаханова не изазива никакву сумњу. У целини узев, динамика руског руководства на реализацији извозних цевоводних пројаката на јужном правцу омогућава нам наду, да ће „Јужни ток“ бити изграђен не само пре „Северног“, него и „Набука“, по коме су испоруке гаса планиране већ 2014. године. http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2562
