Branimo opstanak Republike Srpske
Dušan STOJAKOVIĆ, 01.11.2009 20:59:07
Aleksandar Bocan Harčenko
PROTEKTORAT u BiH polako se pretvara u prepreku pregovaranju i razvoju zemlje
- kaže novi ambasador Ruske Federacije u BiH Aleksandar Bocan Harčenko:
- Kancelarija visokog predstavnika u BiH imala je dobru ulogu i veoma smo je
podržavali kao ključno međunarodno civilno prisustvo posle sukoba u BiH. Ona
sada ulazi u nebitne pojedinačne stvari i deluje kao teret i suprotno
strategiji da odluke treba da donose domaći lideri i institucije.
* Rusija se, uz RS, jedina zalaže za zatvaranje kancelarije. Može li se to
izdejstvovati?
- Rusija ne menja stav i mislimo da OHR treba zatvoriti. Ali, naši partneri još
nisu spremni za takav korak.
* Bili ste član ruske delegacije na pregovorima u Dejtonu. Da li ovaj sporazum
treba, kako se sada nastoji, menjati po svaku cenu?
- "Dejton" je dobar jer je zaustavio rat i ispunio svoju ulogu, ključnu za
čitav region. Što se tiče uređenja države sa dva entiteta sa snažnim
nadležnostima, i ono je plod kompromisa. Zato mislim da entiteti moraju da
postoje i da će ovakvo uređenje BiH ostati dugo.
* Čini se da je međunarodna zajednica mehanizam protektorata podredila interesu
Bošnjaka?
- Ja ne bih da dajem tako radikalne zaključke, ali vaše pitanje svakako ima
osnova i razloga. Rusija se zalaže za koncept jačanja centralnih institucija uz
jake entitetske institucije. Mi smatramo da je ovo moguće u okviru Dejtonskog
sporazuma. Međunarodna zajednica je zakazala kada je u pitanju razvoj
poverenja. Dijalog se teško uspostavlja, a upravo je dijalog ključ za promene
kakve se očekuju u BiH.
* Šta je rešenje za izlazak BiH iz sadašnje krize? Većina pregovarača optužuje
premijera Dodika za sve neuspehe...
- Premijer Dodik je ostao konstruktivan i odmah poslao poziv da se domaći
lideri dogovore bez stranaca. Ne razumem do kraja, i žao mi je, što ova
inicijativa nije prihvaćena. Mi ne mislimo da je moguće da "preko noći"
ovdašnji lideri odustanu od nadležnosti entiteta. Sam taj dijalog, koji bi
poboljšao funkcionalnost BiH, može da ide korak po korak, bez pritiska i ovog
pojačanog prisustva međunarodne zajednice i posrednika. Što se tiče "butmirskog
procesa", lično mislim da takvo pregovaranje nije dobro. Mi smo se dogovorili u
okviru Saveta za sprovođenja mira o gašenju OHR. Ustav ili promene ustava
nikada nisu bili uslov za zatvaranja OHR.
* Kakve ste zadatke dobili kada su vas iz Moskve uputili u Sarajevo?
- Rusija je, zajedno sa svojim partnerima sa Zapada, učestvovala u svim
zbivanjima ovde, i imamo dobro poznate interese. Sada imamo i dodatni razlog, a
to je jačanje ekonomskih veza, posebno sa BiH. Moj zadatak je da Rusija potvrdi
svoju ulogu u BiH, kao član Saveta za sprovođenje mira i garant Dejtonskog
sporazuma. U ovom trenutku smo zadovoljniji saradnjom s Republikom Srpskom nego
sa Federacijom BiH.
* Povratak Rusije na veliku scenu, ali i investicije u Srbiju i RS, doživljava
se kao veliko olakšanje i vera da će vaša država da zaštiti srpske interese,
kako na Kosovu, tako i u BiH...
- Ima ozbiljnih razloga da se računa na Rusiju i da će ona braniti odnos
interesa. Odlučno se protivimo nametnutim i jednostranim rešenjima. Dobro je
samo rešenje u interesu sva tri konstitutivna naroda. Ipak, što se tiče odnosa
Srbije i Rusije, i Srpske i Rusije, jasno je da su oni odlični. Nema razloga da
se krije da, kada su u pitanju Srbi, u našim odnosima postoji i još jedan,
dodatni, emotivni temelj. To poboljšava i ubrzava humanitarnu i kulturnu
saradnju.
* Kakav je vaš stav o odnosu Srbije prema BiH, odnosno sa RS, i kako odgovarate
na sugestije da bi Srbija trebalo da se odrekne saradnje sa RS?
- Srbija ima veoma uravnotežen stav prema BiH. Poštovanje Dejtonskog sporazuma
i suvereniteta BiH dobar je stav. "Dejton" kroz specijalne i paralelne veze
daje mnogo pravno regulisanih mogućnosti za razvoj odnosa Srpske i Srbije.
NE PRIZNAJEMO OVAKVO KOSOVO
* Bili ste član pregovaračke trojke o konačnom statusu Kosova. Kako ocenjujete
situaciju u pokrajini?
- Ovakvo Kosovo mi nikako ne priznajemo. Postoji mnogo dokaza da sadašnje
rešenje nije dobro. Niti je podignut standard života, niti bilo koji drugi
standard. Tamo postoji visok stepen kriminala i zločina, a pokrajina je de
fakto podeljena. Zato Kosovo sa ovakvim rešenjem ostaje "crna rupa" za region i
za Evropu. Jednostrano rešenje nije dobro i nije utemeljeno. Kao član
Kontakt-grupe i pregovaračke trojke mogu da kažem da je 2007. godine bilo
prostora za razgovore. Nedostatak napretka na pregovorima ne može biti izgovor
za jednostrano rešenje. Ako nema napretka, pregovori moraju da postanu još
intenzivniji. Ako bi svi imali uravnotežen odnos u okviru pregovora o Kosovu
onda bi imali uravnoteženo i rešenje.
NEMA OPASNOSTI OD RATA
* Postoji li opasnost od rata u BiH?
- Ima mnogo političkih teškoća. Oseća se izostanak dogovaranja, i to su
prepreke za napredak, ali mi smatramo da je situacija dosta stabilna i ni blizu
situacije koja je bila pre ili odmah posle rata. Stabilnost je, zahvaljujući
Dejtonskom sporazumu, na visokom nivou.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=161440&title_add=Branimo%20opstanak%20Republike%20Srpske&kword_add=aleksandar%20bocan%20harcenko
