http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-02-11-2009/kreditnoj-groznici-nema-leka
EKONOMISTI UPOZORAVAJU NA MOGUĆE KATASTROFALNE POSLEDICE PREKOMERNOG
ZADUŽIVANJA
Kreditnoj groznici nema leka
Spoljni dug Srbije je skoro tri puta veći nego 2000. godine i iznosi
približno četiri i po hiljade dolara po glavi stanovnika. Javni dug od
oko deset milijardi dolara možda i ne predstavlja veliki teret za državu
koja ima razvijen izvozni sektor privrede, ali u našem slučaju je to mnogo
BEOGRAD - Spoljni dug Srbije dostigao je ove godine 31 milijardu dolara,
što je skoro tri puta više u odnosu na 2000. godinu i iznosi približno
četiri i po hiljade dolara po glavi stanovnika. Ukoliko se takav trend
nastavi, uskoro bismo mogli da se nađemo među najzaduženijim zemljama
sveta. Kako kažu naši sagovornici, ovu vlast, izgleda, ne zanima ko će
vraćati dugove jer kada za to dođe vreme, oni neće biti na vlasti.
Korupcija odbija investitore
Prema mišljenju Saše Đogovića, neefikisan državni aparat, iza kojeg
stoji visok stepen mita i korupcije, odbija grinfild investicije koje bi
doprinele većoj mogućnosti za proizvodnju i izvoz.
- Više od 53,1 odsto robe koju uvozimo je široke potrošnje dok opremu i
sredstva za rad koji bi doprineli većoj konkurentnosti i produktivnosti
naše privrede uvozimo svega 7,8 odsto. Dve trećine našeg izvoza čini
roba niže jedinične vrednosti, odnosno sirovine i repromaterijal.
Ukoliko kredite koje smo već uzeli iskoristimo za ulaganje u nove
tehnologije i fabrike koje će proizvoditi robu više jedinične vrednosti,
nećemo imati problema sa vraćanjem duga - kaže Đogović.
Kako tvrde stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja, na ovoliki dug
uticalo je, pre svega, zaduživanje privatnog sektora, ali je i javni
sektor od ove godine počeo mnogo više da se zadužuje nego lane. Kako
kaže direktor IZIT Miloje Kanjevac, dug javnog sektora je u julu ove
godine iznosio 10,24 milijarde dolara, dok je dug privatnog sektora za
pola godine smanjen sa 21,7 milijardi dolara na 20,75 milijardi dolara.
- Time je učešće javnog sektora u ukupnom dugu zemlje poraslo na 33
odsto, dok je udeo privatnog opao na 67 odsto, a novo zaduživanje države
ne može mnogo da nas raduje. Dodatno zaduživanje naše zemlje moglo bi da
bude opravdano samo ako je nastalo zarad novih investicija i
osavremenjivanja proizvodnih procesa - kaže Kanjevac.
Saradnik IZIT Saša Đogović smatra da će se trend zaduživanja nastaviti
do kraja godine i da će, računajući nedavno ugovorenu rusku pozajmicu od
milijardu dolara, iznos druge i treće tranše ugovora sa MMF u iznosu od
1,4 milijarde evra, kao i najnovija zaduživanja od Turske i Kine,
premašiti 80 odsto bruto društvenog proizvoda.
- Time će se naša zemlja svrstati u red visoko zaduženih. Enormno
zaduživanje je posledica ekonomske politike koja se u proteklih devet
godina bazirala na privatizaciji i prekomernom i neproduktivnom trošenju
sredstava koja su tim putem prikupljena. Biće dobro ukoliko se to
dodatno zaduživanje iskoristi za transformaciju celokupnog javnog
sektora, reorganizaciju društvenih preduzeća koje subvencioniše država
kao što su RTB Bor, FAP, „Prva petroletka“, Srpska fabrika stakla iz
Paraćina. Ako ta preduzeća imaju tržišnu perspektivu, treba ih
reorganizovati kako bi bila produktivnija - kaže Đogović.
On ukazuje da je realno za očekivati sve intenzivnije zaduživanje javnog
sektora do kraja ove, kao i sledeće godine, što će doprineti daljem
porastu ukupnog spoljnog duga.
- Ekonomska kriza je uticala da Srbija prinudno krene u stend-baj
aranžman sa MMF kako bi obezbedila spoljnu likvidnost i popunila
budžetske praznine - precizirao je Đogović.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin objašnjava da javni dug od oko deset
milijardi dolara možda i ne predstavlja veliki teret za državu koja ima
razvijen izvozni sektor privrede, ali u našem slučaju je to mnogo.
- Nije dobro zaduživati se kada dugovi ne mogu da se vrate. U redu je
uzeti kredit kako bi se te pare uložile u proizvodnju ili investicije
koje će uspeti da vrate zajam i donesu zaradu. Međutim, Srbija uzima
kredite za potrošnju, a ne za proizvodnju. Ova vlast, nažalost, ne
razmišlja kako će vratiti dugove jer kad dođe vreme za njihovu otplatu,
na čelu države će biti neko drugi - smatra Cvjetićanin.
Prema njegovom mišljenju, privredne grane koje mogu da vrate dugove se
ne razvijaju, a naši privrednici ne mogu da izvoze jer im to država
nepovoljnim kursom ne dozvoljava dok neproizvodne grane rastu.
- Rešenje za vraćanje duga je samo jedno, treba ostvariti izvoz mnogo
veći od uvoza. Rast proizvodnje i izvoza može podstaći jedino ako se
država okane brige o privredi i pusti ljude da rade. Država nije uradila
ni ono što je elementarno, nije obezbedila pravnu sigurnost. Kako
poslovati u državi u kojoj svojina nije svojina, ugovor nije ugovor i
gde jedna stvar može da se proda pet puta - pita se Cvjetićanin.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Komentari
Pon, 02/11/2009 - 07:47 — Petar
"Nije dobro zaduživati se kada dugovi ne mogu da se vrate. U redu je
uzeti kredit kako bi se te pare uložile u proizvodnju ili investicije
koje će uspeti da vrate zajam i donesu zaradu. Međutim, Srbija uzima
kredite za potrošnju, a ne za proizvodnju. Ova vlast, nažalost, ne
razmišlja kako će vratiti dugove jer kad dođe vreme za njihovu otplatu,
na čelu države će biti neko drugi"
Dobro je da taj "drugi" ipak necu biti ja ...
Secam se da je negde osamdesetih ondasnja SFRJ zamalo proglasila
moratorijum zbog "tricavih" 20 milijardi dolara duga .... A sada, Srbija
svedena na granice Turske pokrajine, duguje skoro dva put toliko...
Mada nikada nisam verovao u "teorije zavere" sve je izvesnije da ova
vlada ipak po necijem nalogu radi na sistematskom upropascavanju ove
drzave ... Ne verujem da su toliko pametni da sami smisle ovakav paklen
plan.
NB SFRJ je usla u suverenizaciju dugova, sto je postupak kada drzava
"bankrotira", te 1981/82. godine -- a.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
