Početna <http://www.glas-javnosti.rs/> > Nedelja <http://www.glas-javnosti.rs/nedelja> > Sila prava protiv prava sile
TEMA NEDELJE RASPRAVA O STATUSU KOSOVA U MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU Sila prava protiv prava sile Malo ko od stručnjaka se usuđuje da daje prognoze o ishodu procesa, mada se sve više veruje da će pitanje koje je Srbija, to jest, Generalna skupština UN, postavila pred 15 članova sudskog veća MSP - "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom" - ostati bez jasnog odgovora Desetodnevna rasprava 28 zemalja sveta o (ne)legalnosti secesije Kosova koja se vodila pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nije donela nikakva iznenađenja ali je savim izvesno sudijama ovog suda ostavila u zadatak da odluče šta je starije - kokoška ili jaje, to jest, pravo na samoopredeljenje ili teritorijalni integritet i suverenitet. I jedno i drugo crpe svoje pravo iz Povelje UN, a epilog ove rasprave znaće se polovinom naredne godine, kada bi sud trebalo da iznese savetodavno mišljenje, koje, da podsetimo nije obavezujuće za države. Do tada, malo koji stručnjak usuđuje se da daje prognoze o ishodu, mada se sve više veruje da će pitanje koje je Srbija, to jest, Generalna skupština UN, postavila pred 15 članova sudskog veća MSP: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom" - ostati bez jasnog odgovora. Kako god bilo, nema sumnje da se pred MSP odigrao istorijski proces za koji se ne bez razloga, tvrdi da će u potpunosti promeniti tokove do sada poznatog i priznatog međunarodnog prava. Beograd - Priština Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, pored vlasti u Prištini, podržalo je 14 država - Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija. Dvanaest država - Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam - ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava. Raspravu su otvorili predstavnici Beograda i Prištine, prvog dana decembra, sučeljavanjem argumenata očekujući, svaka za sebe, da će savetodavno mišljenje suda ići njima u korist. Delegacija Srbije, na čelu sa ambasadorom Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem, poručila je da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova predstavlja izazov svetskoj organizaciji (UN) i njenom autoritetu, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti. Tim Srbije istakao je i da očekuje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na međunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći između pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan međunarodni poredak - suverenitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu. Pitanja koja su dominirala u debati pred MSP Secesija je politički čin, a Međunarodno pravo ne reguliše pitanja secesije, pa samim tim ni Međunarodni sud pravde nije nadležan da odlučuje o ovom pitanju. Pravo naroda na samoopredeljenje ne može se posmatrati samo u kontekstu dekolonizacije, kada su se kolonije oslobađale tuđinske vlasti, već i kao univerzalno demokratsko pravo. Protivnici, s druge strane, insistiraju da se prevashodno mora voditi računa o očuvanju teritorijalnog integriteta država, jer u suprotnom prete nestabilnost i haos u međunarodnim odnosima. Grupa zemalja, kao i Priština, tvrdi da Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 ne sprečava nezavisnost Kosova, već da je njome predviđen politički proces koji je trebalo da omogući pronalaženje konačnog rešenja i da je jednostrano proglašenje bilo iznuđeno zbog blokade Srbije. Druga grupa zemalja i Beograd insistiraju da se u Rezoluciji 1244 nigde ne pominje nezavisnost Kosova kao opcija, već da je rešenje moguće samo dogovorom obe strane. Pristalice nezavisnosti Kosova ukazuju i na drastična kršenja prava Albanaca počev od ukidanja autonomije 1989, pa do nasilja i proterivanja 1998-1999, kao osnov za nezavisnost Kosova, što, po njima, regulišu i različiti međunarodni dokumenti - otcepljenje kao lek (remedial secession). Zemlje koje se protive nezavisnosti Kosova ističu da kršenje prava Albanaca ne može da bude izgovor za secesiju, već je trebalo ta prava uspostaviti. Po njima, Rezolucija 1244 je već osiguravala dovoljnu autonomiju Kosova u prelaznom periodu uz nadgledanje Ujedinjenih nacija dok se ne pronađe rešenje. Kosovo je jedinstveni slučaj, koji je proizišao iz nasilnog raspada bivše Jugoslavije, tvrde oni koji su zastupali interes Prištine, te je na osnovu Ustava SFRJ iz 1974, bilo direktno zastupljeno u Federaciji i, kao i ostale federalne jedinice, imalo je pravo na samoopredeljenje. Beograd i zemlje koje podržavaju Srbiju ukazuju da je tačno da je Kosovo imalo ista prava kao i republike, osim jednog - da se otcepi. Mogući fijasko Srbije Srđa Trifković, direktor Instituta za međunarodne odnose u Ilinoisu, SAD: - Nije bilo iznenađujućih izlaganja, ali upada u oči da su zemlje koje su podržavale Prištinu svoje prezentacije izlagale tako jednolično kao da su ih uzeli sa istog sajta i stilski ih prilagodili svom maternjem jeziku. Suštinsko pitanje po meni je da li je srpska diplomatija napravila sudbinsku grešku uzdajući se u savetodavnu odluku ovog suda? Lično strahujem da će ambivalentna odluka MSP predstavljati težak udarac strategiji Beograda, jer moram da podsetim da ovaj sud nije našao za shodno da odluku Prištine od 17. februara 2008. godine proglasi ništavnom. Činjenica je, takođe, da protok vremena ne ide na ruku Srbiji jer tempo priznanja prištinskog entiteta preti ubrzanim ritmom, koji će na inerciji dobiti posle izjašnjavanja suda. Međunarodno pravo, je nažalost, fluidna umetnost mogućeg koja zavisi od odnosa moći na svetskoj sceni. To je Vlada Srbije trebalo da zna, pa je za očekivati da, usled fijaska koji sledi, ministar spoljnih poslova Srbije, kao čin časti, treba da podnese ostavku - navodi dr Trifković. S druge strane, delegacija iz Prištine, na čelu sa Skenderom Hisenijem, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu. Predstavnici zemalja koje su među prvima priznale Kosovo - Nemačka, Saudijska Arabija i Albanija, drugog dana rasprave izneli su istovetan stav da "secesija Kosova nema ništa sa međunarodnim pravom, jer ono ne reguliše secesiju" pa, prema njihovom tumačenju, "ona nije zabranjena". Nemci - Albanci - Arabija Pravni savetnik u Saveznoj kancelariji spoljnih poslova Nemačke Suzan Vasum-Rajner (NJasum-Rainer) predložila je sudijama da slučaj Kosova tretiraju i cene kroz princip efektiviteta, odnosno stanja na terenu, a da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, niti narušava princip teritorijalnog integriteta jer je ona bila samo "jedan korak napred naroda Kosova koje ima specifičnu istoriju i okruženje". - Kosovo je postalo nezavisna država jer su je priznale 63 članice UN, kao i 109 članova MMF i Svetske banke, zaključila je Vasum-Rajner. Sličan stav izneo je i profesor Joćen Frovein u ime albanske delegacije i napomenuo "da bi Savet bezbednosti UN već preduzeo korake u cilju zaštite međunarodnog prava i poretka da su oni bili oskrnavljeni secesijom Kosova." Prema njegovim rečima, secesija nije povredila ni Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, pošto taj dokument nije isključio mogućnost da do nje ipak dođe, mada se kako je naveo, u vreme donošenja rezolucije niko nije nadao da pregovarački proces neće uspeti i da neće doći do kompromisnog rešenja o statusu Kosova. NJegov kolega profesor Teri Gil kazao je da bi Srbija mogla da vrati Kosovo samo silom, uz tvrdnju da je narod Kosova "konstitutivni narod", što je, kako je naglasio, "činjenica priznata međunarodnim dokumentima i u međunarodnim institucijama, počev od pregovora u Rambujeu 1998-1999". Azerbejdžan - Belorusija - Kina Predstavnik Azerbejdžana ambasador Agšin Mehdijev je pred sudijama MSP naveo da "sila ne znači i pravo, a da je zakon je važniji od sile." On je, istupajući u korist Srbije, podsetio da od 1945. do danas, nijedna zemlja nije stvorena nekom jednostranom deklaracijom. - Manjine nemaju pravo na jednostrano proglašenje nezavisnosti nego na interno samoopredeljenje u okviru postojećih granica države u kojoj se nalaze - naveo je on. Protiv nezavisnosti Kosova govorila je i predstavnica Belorusije Elena Gricenko, ambasador ove zemlje u Holandiji, koja je navela da međunarodno pravo na eksterno samoopredeljenje, odnosno otcepljenje, imaju pravo samo bivše kolonije u kojima su narodi bili izloženi represiji. - Pitanje Kosmeta se razlikuje od tih slučajeva i ne može se posmatrati kao deo procesa dekolonizacije - navela je ona. Pažnju svetske javnosti u raspravi pred Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova privuklo je izlaganje delegacije Kine, jer je ova zemlja prvi put uzela učešće u jednom ovakvom procesu. Ambasadorka Sue Hančin je navela da je deklaracijom o nezavisnosti prekršena obavezujuća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je garantovala nepovredivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ. - Van svake sumnje, Kosovo je, posle raspada SFRJ, bilo deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Sastavni delovi suverenih država, po međunarodnom pravu, nemaju pravo na jednostranu secesiju, a princip zaštite teritorijalnog integriteta je kamen-temeljac međunarodnog pravnog poretka - rekla je Hančin, dodajući da suverene države imaju pravo da spreče jednostranu secesiju. Ona je odbacila tumačenja po kojim je ta odredba rezolucije bila "neobavezujuća", podsećajući da je upravo vlada u Pekingu, kao stalni član Saveta bezbednosti, insistirala da amandman o garanciji teritorijalnog integriteta SRJ, bude uvršten u ovaj dokument, nakon što je, kako je rekla, NATO izvršio "nezakonitu" intervenciju protiv Srbije, bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Po njenom mišljenju, ni privremene institucije u Prištini niti međunarodna uprava nisu imali pravo da donesu odluku o nezavisnosti Kosova. - Status Kosova trebalo je da bude utvrđen sporazumom obe strane u političkom procesu, ali je bilo kakvo rešenje moralo poštovati teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije - istakla je Hančin. Rusija - Amerika Istupanje Rusije i Amerike mnogi mediji su naslovili "sudarom svetova" što se donekle može tako i nazvati s obzirom na potpuno različite argumente koje su ove dve zemlje iznele. Amerika je, može se reći, potpuno zanemarila međunarodno pravo, a njihov govor u raspravi nazvan je "političkim nastupom", a ne pravnim izlaganjem. Amerikanci su pravo Kosova na nezavisnost branili pozivajući se na "svoj slučaj" star više od dvesta godina i njihovu borbu za nezavisnost od kolonijalizma. Predstavnik SAD je branio tvrdnju da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu. - Pravo na samoopredeljenje kosovskim Albancima je proizašlo i iz činjenice da su godinama bili tlačeni i ugrožavani nasiljem države, koje je kulminiralo 1999. kada je ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca, rekao je američki predstavnik, pozivajući se na presudu Haškog tribunala u slučaju "Milutinović i ostali". Rusija je iznela čvrste i očekivane argumente u korist međunarodnog prava, a ruski delegat pred MSP Kiril Gevorgijan istakao je da Rusija smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji su njom garantovani Srbiji. - Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje, a privremeni međunarodni režim na Kosovu mogao je da bude okončan samo odlukom Saveta bezbednosti UN koji ga je i uspostavio. Ahtisari ne samo da nije postigao cilj i obezbedio sporazum obe strane, koji je predviđen Rezolucijom 1244, već je istupio sa sopstvenim rešenjem, neprihvatljivim za Srbiju - rekao je Gevorgijan i odbacio tvrdnje zemalja koje podržavaju secesiju Kosova da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti i podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija". - Stav Rusije je da kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih godina prošlog veka "ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008. - istakao je delegat Ruske Federacije. Autor: Brankica Ristić <http://www.glas-javnosti.rs/autor/21> . <http://www.glas-javnosti.rs/comment/reply/71667#comment-form> Dodaj novi komentar . <http://www.glas-javnosti.rs/node/71667/print> Verzija za štampu
<<image002.gif>>
