http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-22-12-2009/srpski-jezik-nije-bauk
REPORTERKA GLASA JAVNOSTI U POSETI DUŠANOVOM CARSKOM GRADU PRIZRENU
Srpski jezik nije bauk
U gradu na Bistrici živi samo 19 Srba, ali se srpski često može čuti na
ulicama. Bogorodica LJeviška, srpska svetinja, još je garava od
paljenja. Do nje se više ne stiže Dušanovom ulicom već ulicom Vilijama
Vokera
BEOGRAD - U Prizrenu živi samo 19 Srba, ali se srpski jezik često može
čuti na ulicama! U gradu u kome se prozori na većini kuća još uvek
otvaraju „na spolja“, a nad kasabom još kao uklete stoje nagorele srpske
kuće, srpski jezik - više nije bauk. Do pre samo tri godine u ovaj grad
Srbi su ulazili pod jakom pratnjom Kforovaca naoružanih do zuba. Danas,
auto sa vranjskim tablicama parkiran je strogom centru grada! Na kiosku
je moguće kupiti dopunu za 064, a ako nemate evre nije problem platiti
ni dinarima. Ipak, osim što se čuje srpski jezik, Srbe nismo sreli u
carskom gradu Dušanovom.
Bogorodica LJeviška, srpska svetinja, još je garava od paljenja. Do nje
se više ne stiže Dušanovom ulicom već ulicom Vilijama Vokera.
Bogoslovija, zaključana. Preko ograde da se videti da je jedna zgrada
obnovljena. Na brdu iznad njih srpske kuće zjape prazne i srušene. I
Bistrica nešto taj dan k’o da je usporila.
- Dobar dan, kafu, molim, kuvanu - rekoh mladom Albancu konobaru.
- Odmah - reče on na srpskom ne trepnuvši. Ni ostali gosti se nisu
osvrnuli na to što sam telefonom vrlo glasno pričala na srpskom. Pitam
konobara da li dolaze Srbi u kafić. Kaže da, ali preko dana, retko
uveče. Plaćam dinarima, kusur dobijam u evrima. Kurs isti kao u Beogradu.
LEKCIJA O GRANICAMA
U Muzeju Prizrenske lige, na zidu potpisi podrške ideji velike Albanije.
Žena na prijemu, pošto je naplatila kartu dva i po evra za ulazak, na
pitanje da li govori srpski, malo oćuta pa reče na srpskom:
- U Prizrenu se govore svi jezici, pa i srpski - podviknu ona i
iskoristi priliku da održi predavanje o granicama Albanije iz hiljadu
osamsto i neke.
PRIZREN GLAVNI GRAD
Svi Albanci sa kojim smo razgovarali zdušno podržavaju ideju da Prizren
bude glavni grad Kosova.
Azvija Zimeti, Albanac koga smo upoznali u kafiću kaže da nema ništa
prirodnije od toga da Prizren imenuju za glavni grad Kosova:
- To nije nova ideja, već od kad znam za sebe svi Kosovari žele da ovo
bude naš glavni grad - kaže on.
U trafici blizu Muzeja Prizrenske lige, tražim cigarete na kiosku, opet
na srpskom. Stariji Albanac, nudi mi turske cigare „Murat“. Pitam: „Da
nemate Drinu?“ Kaže, nema cigara iz Srbije jer se malo traže. Ni ovde
nije bio problem da se plati dinarima.
Bogorodica LJeviška zaključana. Ispred nje kućica sa dva KPS policajaca.
Kažu ne može da se uđe u crkvu. Pred njom kola sa vranjskim tablicama. U
butiku pored na izlogu istaknute cene sa sniženjem. Ulazim unutra.
- Dobar dan - rekoh.
- Mirdita, Izvolite! - uzvrati stariji Albanac, očito vlasnik butika.
Malo razgledanja, cenkanja... Razgovor poteče.
- Nisi odavde? - ljubopitljivo pita. Neće da se fotografiše. Kaže ni ime
nije važno.
- Dolaze li Srbi ovde? Ima li ih u Prizrenu? - uzvratih pitanjem.
- Dolaze, ali malo ih je gradu. Većina živi u Sredskoj, tu u blizini -
reče on. U butik uđoše dva mlada Albanca. Jedan od njih promrmlja
„škija“ (pogrdan naziv za Srbe na albanskom). Vlasnik mu nešto oštro
dobaci na albanskom, a oni izađoše.
Na autobuskoj stanici u centru grada pokazaše mi gde se čeka autobus za
Prištinu. Jedan Goranac objašnjava da je ovde nekada živelo dosta
njegovih sunarodnika.
- I mi smo krenuli za Srbima. Nemoj da te zavara to što olako pričaju
naš jezik... Nije ovde baš slobodno još za nas. Drugačije je od kad su
proglasili državu, ali ne žele oni da dele Prizren sa nama - ubeđuje me on.
LJeviška osta opasana bodljikavom žicom. U celom gradu sreli smo samo
jedan džip Kfora. Stari Prizrenci, Albanci, još uvek sebe zovu Šiptari.
Most na Bistrici popustio. Caruju ulice sa imenima Ankara, Klintonova,
Rugovina i Olbrajtove... U novoj istoriji Prizren će ostati upamćen i
kao grad u kome je prvi put posle Drugog svetskog rata, nemački vojnik
nekoga ubio. Dva Srbina.
Autor:
Brankica Ristić
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
