NEDELJA - Mihailo Medenica Tadićeva siledžijka
Ne znam koliko je nedavno predsednikovo vakcinisanje uticalo na druge da prevaziđu eventualne predrasude i odluče da se pelcuju, ali, priznajem, na mene svakako jeste i evo se intenzivno spremam da to učinim Doduše, ne toliko zbog probuđene vere u čudotvorno „Tomičino cepivo", koliko zbog predsedničkog tricepsa pred kojim se krivila igla, dok je on kroz prkosni osmeh poručivao: „Samo vi bodite - ja i dalje držim čas", učinivši da shvatimo kako i mi Putina za trku imamo... Isprva sam bio ubeđen da su ga onakvog, u treger majici, dušmani uhvatili na spavanju i bunovnog prevarili da ispruži ruku, ali kako se kadar širio, postalo je jasno da smo slikom i tonom u predsedništvu Srbije i da on, čovek u siledžijki (popularni naziv za viđenu majicu), ništa ne radi u bunilu, koliko god državna politika ponekad delovala tako... Jeste, mogao je samo da zavrne rukav i manje teatralno završi stvar, ali je ovako, u naletu godine koja miriše, iliti smrdi na preuranjene (svaka sličnost sa ejakulacijom je namerna) izbore valjalo pokazati da je ipak reč o prostodušnom i vitalnom deliji iz naroda, koji se ne libi da to i pokaže kad god mu se ukaže prilika. Sreća da se vakcina ne prima u debelo meso... Dakle, sjajan marketinški potez koji bi prodao i kamaru onih čudotvornih praškova i izbeljivača iz lobotomičnih TV reklama, a kamoli takav proizvod kakav je instant demokratija u porodičnom pakovanju... Ako se scenaristi predsedničke spontanosti budu držali „putinovskog recepta", valja očekivati da u najskorije vreme prvi među jednakima savlada i neku divlju zver, na putu od kuće ka poslu, recimo. Ili, barem zverski apetit patuljastih koalicionih partnera čije čeljusti mogu da zagrizu daleko više negoli što (glasačko) telo može da im svari... No, kako je verovatniji prvi scenario, moguće da to bude uobičajena prestonička svakodnevica u kojoj pomahnitali medved usred Kneza Miloša nasrće na nezaštićenu samohranu majku dvoje dece, baš u trenutku kada ulicom prolazi predsednička kolona... Naravno, ne premišljajući se ni sekunde, predsednik iskače iz automobila u pokretu i, za razliku od Putina, kreće na zver golim rukama, ili eventualno sa kravatom u bojama zastave Srbije, kojom ga onesposobljava u granicama koliko to dozvoljavaju međunarodne konvencije o zaštiti prava životinja. Epilog: majka i deca na najsigurnijem mestu na svetu - u zagrljaju predsednika, koji nema vremena za poziranje pred desetinama objektiva i kamera koji su se slučajno zatekli tu, već se hitro vraća u automobil, koji se, naravno, i dalje kreće... S druge strane, biće zanimljivo videti kako će opozicija prihvatiti bačenu im rukavicu i odgovoriti na izazov. Logično bi bilo da se Nikolić, Koštunica, Ilić i Todorović u najmanju ruku vakcinišu goli do pojasa, mada teško da bi takav prizor bio vredan kadriranja uzmemo li njihove fizičke predispozicije u obzir. Ni borba sa kakvom divljom zveri ne bi bila valjan potez jer bi ih, najverovatnije, pre rastrgla nego što bi se dogovorili ko je autentični lider opozicionog dela Srbije. Dok bi iskakanje iz automobila u pokretu bilo naročito rizično za Voju Neobaveštenog, s obzirom na sindrom zbunjenosti kojem je podložan i koji bi učinio da posle skoka ne zna „je li pošao ili došao", što narod kaže, pa nije isključeno da bi tako dezorijentisan nasrnuo na spontano okupljene predstavnike medija, daveći kameru kako već to samo on zna, u čemu bi mu se bez sumnje pridružio i Velja, kako već to samo on zna... No, u svakom slučaju Tadićev pregalački triceps otvorio je novo poglavlje u našem političkom marketingu, odavno poznatom u zapadnom, a bogme i istočnom svetu - sve može da se proda naivnom čoveku, samo ako se zapakuje u dobru ambalažu. Nije na ovim nesrećnim prostorima ni dosad bilo previše suštine, ali će je, po svemu sudeći, ubuduće biti sve manje - forma je sve! Tako će nam se, verujem, politička zbilja pretvoriti u čuvenu repliku Rahele Ferari: „Sve same sise i gola dupeta...", dok će stranački programi ići negde iz ofa, kao deo odjavne špice koju niko ne gleda... Možda ne bi bilo loše da na mitinzima stranačke prvake ubuduće najavljuju striptizete koje će se lagano skidati uz zvuke državne himne i pripijati uz telo govornika uzdišići na njegove pokliče napaćenoj majčici Srbiji... Dotad, odoh ja da se vakcinišem sa sve isečkom iz novina da, kao ono kod frizera, objasnim sestri: „I ja bih ovako, kao predsednik"... Siledžijku već imam, malo li je za početak. http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/95259/Tadi%C4%87eva+siled%C5%BEijka.html
