Извор : „ПРАВДА“, 15-16.01.2009.
Момир Лазић Нема дружбе преко тужбе Агресија на српски народ 1999. године још живи у сваком Србину. Једино су на наше џелате заборавили политичари. И дан данас се са њима љубакају широм Европе. Облизују скупе тањире и давно су заборавили на све ужасне смрти које нам је донео „Милосрдни анђео". Његова крила и данас лете над Србијом и косе нас карциномима. За то време ми јуримо у Европу. Немилосрдно заборављамо све њене злочине. Србија ћути, изгубила је памћење. Не сећа се речи које је тада на Космету изговорио Петер Хандке, познати европски песник и интелектуалац: - Ми желимо да заборавимо Аушвиц. Добро. Али сада је НАТО отворио нови Аушвиц. Онда су биле гасне коморе и метак у потиљак, а данас то раде компјутерске убице са пет хиљада метара висине - казао је Хандке бранећи српски народ. Али зато данашњи „демократски" политичари немају петљу да то признају. А како би и могли када су их они коју су нам рушили државу довели на власт. Десет година касније, са том истом Европом се договарају о даљем развоју „демократије" у Србији. Е, какве ли фарсе и срамоте мој мили Боже! Зашто сада ово пишем? Управо зато што је Тадић ових дана „поносно" узвикнуо како коначно подносимо тужбу за геноцид против Хрватске. Међутим, само пар секунди касније је рекао да се може наћи простора да се око ове ствари још разговара. Нема разговора око геноцида. Он се догодио и - тачка. Нема преговора око страдања Срба у Хрватској и Републици Српској Крајини од 1991. до 1995. године. Не заборављају се Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Козара и друга стратишта Срба у Другом светском рату. То је био систематски геноцид са прећутним благословом Ватикана. Крв наше заклане деце још увек је тамо и треба да нам послужи као наук и опомена. Нема са Хрватском руке помирења док не признају и јавно осуде геноцид над српским народом. Не заборавимо да су управо Хрвати ти који нас прогласили убицама, како би своје руке могли опрати. Пристајање на то био би нови геноцид над Србима. Ако је то цена „помирења" и уласка у Европу, онда нам је међу нашим српски шљивама сасвим лепо. Таквој Европи нека је далеко лепа кућа. Она само што се није распала. Чини ми се да ово „помирење" између Срба и Хрвата форсира Ватикан. Много срамоте се у последње време сручило на папску државу. Блудње кардинала над малолетницима опасно су уздрмале зидине папске државе. Изгледа да јој треба хумани поен помирења. - Овим помирењем са Србима имамо шансу да са себе збацимо љагу крвавих руку, јер је Ватикан благословом признања НДХ и Туђманове Хрватске признао и геноцид над Србима - речи су једног кардинала. Помирење би било прилика да се спаси „образ" Ватикана, ако га је у случају Срба икада и имао. Уколико Срби прихвате ову „нагодбу", извршили би злочин према себи самима. Нема сумње да би то, како ми рече један историчар, била припрема за нова српска страдања. Због тога, Тадићу, ослушни глас свог народа, и не тако давне историје. Ослушни Србију као своју мајку и чућеш крваве јецаје српске деце која опомињу. Онај ко је окрвавио своје руке треба пред судом историје да одговара. Докле може ићи људски пораз, то ми Срби најбоље знамо. Знамо због тога што су се над нашом невином децом просипали товари несреће, а није било довољно оних који су на време могли те злочине да спрече. И данас многи преко тога прелазе. И на крају, нека речи господина Лафонтена буду наук. У књизи „Срце куца лево" записао је: - Свету права и правде. Нико не може да у исто време буде тужилац, судија и џелат. То се, на жалост, десило Србима. А шта ћемо са жртвама које су страдале од руке НАТО пакта, господине председниче?
