Ископавање Драже, поново
<http://www.ilustrovana.com/2010/2662/pisma-03-velika.jpg>
http://www.ilustrovana.com/2010/2662/pisma-03.jpg
(клик за увећање)
После дужег размишљања, ипак бих одговорила господину Видаковићу.
Прво, господине Видаковићу, Ваше мишљење и Ваша истина ме апсолутно нису
увредили. Моја породица и ја такве увреде смо трпели пуних педесет година.
Друго, ако сте пажљиво прочитали моје писмо, онда би требало да памтите да сам
ја рекла: „Да свако има своју истину и своју болну причу.“ Тачно је, господине
Видаковићу, ја сам потомак једног српског официра, који је живот дао за своју
земљу и свој народ. И могу Вам рећи да сам веома поносна због тога.
Жалим, господине Видаковићу, то што сте Ви доживели за време рата, али Вам то
не даје за право да вређате моју породицу, која је „благодати комунистичког
система“ осећала пуних педесет година. За разлику од Ваше, моја породица је
уништена.
Зашто?
Само зато што су комунисти мислили да од њиховог доласка на власт почиње цео
свет и живот у њему. Да пре њих није постојала земља Србија ни српски народ и
његова историја. Требало га је уништити, заплашити па владати. Не бих да Вам
набрајам доказе те владавине и тог благостања, јер би требало много времена, а
ја нисам пензионер, као Ви, и немам га напретек.
Ви таква дела комуниста називате грешкама, претпостављам малим и случајним...
Али, зато оно што се десило вашој породици сматрате за злочин.
Господине Видаковићу, ценим Ваше године, Ваш рад и истрајност у својим
убеђењима, али зар не мислите да је злочин толико година крити истину и гроб
српског генерала, а, ипак, после свих страхота у Јасеновцу, прихватити хрватски
народ за братски и ћутати о тим злоделима пуних педесет година?
Знам, драги господине (нажалост), све о историји Другог светског рата на нашим
просторима. Знам за све офанзиве, битке, победе. Знам и химну „Хеј, Словени“,
али не знам српску историју, српску истину. Где год да се нађем у овој далекој
земљи сваки Србин (због страха од речи Србија) и данас каже да је из
Југославије, док су Хрвати и данас и пре педесет година увек били из Хрватске.
Господине Видаковићу, без обзира на Ваше мишљење и Ваш одговор, ја Вам више
нећу одговарати. Не зато што не бих имала шта да Вам кажем, него да Вас пустим
да још живите у тим Вашим убеђењима и да лепо проводите пензионерске дане. За
то време, ја ћу са стотинама хиљада младих што Србију напустише деведесетих
година да се надам и верујем да ће истина победитиа и Србија постати модерна
европска земља.
С поштовањем
Слађана Новаковић, Канада
http://www.ilustrovana.com/pisma.php?broj=2662
<<image001.jpg>>
