http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Krstarece-rakete-i-usoljena-govedina.lt.html
Razgovor nedelje: Kostas Duzinas, profesor Londonskog univerziteta
Krstareće rakete i usoljena govedina
Američki bombarderi zasipali su naizmenično Avganistan raketama,
paketima hrane i porukama dobre volje: „Ubijamo da bismo vam sačuvali
život i usrećili vas”
Foto D. Ćirkov
Kostas Duzinas je profesor prava i dekan na Fakultetu za umetnost i
humanističke nauke na Birkberškom koledžu Londonskog univerziteta. Jedan
od najuglednijih pravnih filozofa današnjice, profesor Duzinas je
protekle nedelje boravio u Beogradu, povodom izlaska iz štampe njegove
knjige „Ljudska prava i imperija – Politička filozofija kosmopolitizma”.
Knjigu su objavili „Službeni glasnik” i „Albatros plus”, u prevodu
Slobodana Divjaka.
Gost iz Londona je održao izvanredno predavanje u Kolarčevoj zadužbini i
govorio na konferenciji za novinare, kada je predstavljena njegova
knjiga. Duzinasova studija, čija su centralna tema ljudska prava,
ocenjena je kao jedna od najznačajnijih teorijskih knjiga protekle decenije.
Kakav je odnos između ljudskih prava i ratova koje u njihovo ime danas
pokreće vojni humanitarizam?
Svetski poredak posle 1989. predstavlja se kao liberalno-demokratski,
zasnovan na „pravnoj jednakosti, pravima pojedinaca koje štiti ustav,
reprezentativnoj vladi, tržišnoj ekonomiji i pravima na privatnu
svojinu”. Neki međunarodni pravnici tvrde da je „humanitarno pravo” novi
pravni sistem, koji kombinuje „humano” pravo, stari zakon ratovanja, sa
zakonom o ljudskim pravima i da je to ozbiljno oslabilo suverenitet
država i u ratovima i u miru. Naglasak je prebačen sa zaštite
teritorijalnog integriteta i suvereniteta na podršku određenim moralnim
i zakonskim vrednostima. Ukoliko su one ugrožene, otvoren je put
sankcijama, izolaciji, ratu i osvajanju. A najvažnije vrednosti su
ljudska prava, sloboda, demokratija i bezbednost.
Koliko je to tačno?
Smatram da je pomenuta analiza velika laž današnjice. Uspon
„humanitarnog prava” i kosmopolitizma podudario se s globalizacijom i
neoliberalnim kapitalizmom na osnovu „vašingtonskog konsenzusa”. Svaka
epoha i društvo stvaraju istorijski specifičan amalgam politike,
ekonomije i morala. Poredak posle 1989. kombinovao je američku
imperijalnu moć, neoliberalizam i humanitarizam. Globalizacija morala
ljudskih prava usledila je posle ujedinjenja svetskih tržišta, a
moralizaciju politike podržava ogromna vojna i tehnološka nejednakost.
Inferiorni protivnik više nije samo neprijatelj, on je i divljak,
kriminalac, zlo. Sama vojna nadmoć američkog saveza dokaz je ispravnosti
te moći jer se moralni argument i sila skladno podržavaju. Moralnost se
potvrđuje ako se primenjuje na druge, a kada usledi, moralna je i vojna
akcija. Tvrdite da moto vojnog humanitarizma može da bude slogan
„Krstareće rakete i usoljena govedina”. Zašto?
Američki bombarderi zasipali su naizmenično Avganistan raketama,
paketima hrane i porukama dobre volje: „Ubijamo da bismo vam sačuvali
život i usrećili vas”. Smrt i uništenje upregnuti su u stvaranje sveta
približnog nekom američkom predgrađu, što je najviši izraz
„biopolitičke” moći. A to je moć nad životom.
Usoljenu govedinu smo kao prvu hranu probali u Evropi pedesetih, za
vreme Maršalovog plana. Odrastao sam u Grčkoj i nisu mi bile drage te
konzerve „američke pomoći” koja je davana mojim roditeljima. Danas su
ljudska prava nalik na tu usoljenu govedinu, a skladište za njih je i
veće i manje. Veće, jer je nominalno prihvatanje ljudskih prava ulaznica
za imperijalno darivanje. Ukoliko im se podsmevate može doći do invazije
i okupacije. S druge strane, značaj ljudskih prava je manji jer su ona
postala nezamenljivi deo zapadnog miljea, nešto što automatski
posedujemo, kao televizor ili mobilni telefon. Baš zato što ih
proizvodimo u velikim količinama, kao žito i govedinu, moramo pronaći
tržišta za izvoz ljudskih prava. Ne šaljemo kao pomoć siromašnima samo
polovnu odeću, nego i ljudska prava. Ako ne prihvate ovo naše
dobročinstvo, nametnućemo ga bombarderima i raketama.
Međunarodni poredak maše zastavom kosmopolitizma, a njegove
proceduresuratovi, nasiljaitorture. Kako se taj poredak odnosi prema
pravu i moralu?
Kosmopolitsko verovanje da su svi ljudi isti i jednaki kombinuje grčki
stoicizam i hrišćanski univerzalizam, onako kako ga shvata moderna
politička filozofija. Kosmopolitizam je jedna od najplemenitijih ideja
ili utopija u istoriji. Međutim, koncept „humanosti” se koristi i kao
strategija za podelu naroda na humane, manje humane i nehumane. Grci i
Rimljani su nehumane nazivali varvarima; hrišćani su ih smatrali
nevernicima; kolonijalisti su za njih govorili da su divljaci i rasno
inferiorni; evropska elita smatrala ih je iracionalnim i
necivilizovanim, a ne pravim ljudima; danas, oni su izbeglice,
„ilegalci”, nevaljalci, ekonomski beskorisni i nepotrebni, siromasi,
ljudski otpad. Njima su uz bok i oni koji se na domaćem ili međunarodnom
terenu odupiru zapovestima kosmopolitskog imperijalizma. Oni su ti
„drugi”, koji su u svakoj epohi predstavljani kao zlo ili, u najmanju
ruku, kao detinjasti. Njih treba ili eliminisati ili im treba pružiti
pomoć da dostignu naš standard. Ova dva načina Zapad je osmislio za
postupanje sa onima kojima „nedostaje” kompletna humanost.
Tvrdite da su ,,humanitarne intervencije” nelegalne i nelegitimne?
Pokušaj zapostavljanja jasnog međunarodnog prava za račun promovisanja
morala i ljudskih prava krši pravnu civilizaciju, jedno od najvećih
dostignuća modernog doba. Istovremeno ismeva moralnost. Zakon zahteva
minimum dogovora između država i priznaje činjenicu da nema kategoričkih
moralnih odgovora na složene istorijske, političke i kulturne konflikte.
Tvrdnja da postoji samo jedan moralan odgovor na teška politička pitanja
znači da svoje političke protivnike možete da okarakterišete kao zle,
nehumane ili divljake, da ih kaznite ili da ih „korigujete”. Interesi
jakih tako postaju univerzalni moral i ozakonjuju imperijalizam. A prvo
pravilo Imperije glasi: njen interes i moral su jedno i isto. Podsećam
na reči pesnika Vindama Luisa: „Koji je rat, ikada vođen, bio nepravedan
rat, osim naravno onog koji je vodio neprijatelj”.
Da li je NATO rat zbog Kosova potvrdio da je međunarodno pravo samo
jedno oružje više u kalkulacijama velikih sila?
Sile NATO nisu dale nijedan valjani, ubedljiv, zakonski argument za rat
protiv Srbije, što je još teže kršenje međunarodnog prava nego kada je
reč o Iraku. Tribunal u Nirnbergu proglasio je agresivni rat za „najviši
međunarodni zločin, koji u sebi sadrži akumulirano zlo celine”. Napad na
Srbiju bio je, stoga, međunarodni zločin najvišeg reda. Nekoliko
međunarodnih pravnika iskoristilo je rat protiv Srbije da opravda rat
protiv Iraka. Oni su tvrdili da je Kosovo uništilo uspostavljene
principe međunarodnog prava i da ono više nije moglo da se koristi za
zaustavljanje napada na Irak. Ovo stanovište, međutim, nije prihvaćeno.
Baš sredinom ovog meseca, Holandski istražni komitet zaključio je da je
rat u Iraku bio nezakonit. Isto gledište pojavilo se i tokom istrage
Čilkotove komisije o Iraku, koja trenutno radi u Londonu. Srbija bi
trebalo da zahteva sličnu istragu radi ispitivanja legalnosti i
legitimiteta rata na Kosovu.
Kako biste definisali taj rat?
Hteo bih da ukažem baš na ljudska prava. Napadajući Srbiju saveznički
bombarderi leteli su izuzetno visoko da bi izbegli protivavionsku vatru
i svoju kampanju završili su bez gubitaka. Rezultat je bila ogromna
civilna „kolateralna šteta”. U tom smislu, Kosovo nije bio rat, već neka
vrsta lova: jedna strana bila je u potpunosti zaštićena, a druga nije
imala šanse da se efikasno brani. Rat u kome je život jednog vojnika
vredniji od života mnogih civila ne može da bude ni moralan ni human.
Prvi princip ljudskih prava koji štiti jednaka prava na život bio je
sveobuhvatno diskreditovan.
„Kako intelektualci mogu da se odupiru provali ratova, nasilja,
religioznog terorizma, torture, tih središnjih obeležja početka 21.
veka?” Molim vas za sažeti odgovor na ovo pitanje koje ste postavili u
prvoj rečenici svoje knjige.
Uloga intelektualaca jeste da bezuslovno bude predan istini, političkoj
i moralnoj obavezi na otpor starim i novim oblicima imperijalizma. Daću
vam jedan primer. Liberalna jednakost kao regulativni princip nije
premostila jaz između pokvarenih bogataša i poniženih siromaha.
Jednakost mora da postane neoboriva pretpostavka: ljudi su slobodni i
jednaki; jednakost nije rezultat već pretpostavka delovanja. Štagod da
poriče ovu jednostavnu istinu stvara pravo na otpor i obavezu na otpor.
Zdravstvena zaštita potrebna je svakome, bez obzira na sredstva; prava
na stanovanje i rad pripadaju svima, bez obzira na nacionalnost; u
političke aktivnosti mogu slobodno da se uključe svi, bez obzira na
državljanstvo; kantovsko ograničeno gostoljublje mora postati princip
ekonomske i kulturne organizacije, nasuprot evropske ksenofobije,
neorasizma i političke stagnacije.
U kakvoj fazi se sada nalazi taj nehumani svetski poredak?
Smrt tog poretka sada je uočljiva. Ako je 1989. bila njegov početak, 11.
septembar doveo je do povratka istorije, a 2008. je s kolapsom Braće
Leman označila početak kraja ove igre. Ako je to bio svetski poredak,
onda je on bio najkraći u istoriji. Zato moramo misliti i delovati
zajedno da bismo izgradili novu Evropu. Uloga demonizovane i
marginalizovane Srbije u tome jeste centralna. Srbija podseća Evropu na
traumu koja je Evropu dovela do njene postmoderne melanholije. Danas bi
se moglo reći da Srbija nije svesna te i takve Evrope.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 24/01/2010]
stampanje posalji prijatelju
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
