Spisi tajnih službi nedostupni javnosti
I ovu vlast žuljaju tajni dosijei Irena Radisavljević | 31. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 20 <http://www.blic.rs/Vesti/Politika/174617/I-ovu-vlast-zuljaju--tajni-dosijei-/komentari> Tajna dosijea neće uskoro biti otvorena jer vladajuća skupštinska većina nema političku volju za takav potez. Koliko je ova tema škakljiva za one koji vode ovu državu, možda najbolje odslikava činjenica da smo odgovore na jednostavna pitanja (zašto nisu otvoreni tajni dosijei i zašto se vaša stranka za to ne zalaže) od većine vladajućih stranka dobili tek nakon dve nedelje. Dve nedelje našeg insistiranja, a njihovog izbegavanja. Iz onoga što smo dobili u odgovorima, vide se dve stvari. Prva je da se većina deklarativno zalaže za otvaranje tajnih dosijea iako po tom pitanju poslednjih devet godina gotovo ništa nije urađeno, a druga da osim „podržaćemo inicijativu kada je neko pokrene“ gotovo niko ne nudi nikakav konkretan plan ili predlog. Jedan od izuzetaka je Nenad Čanak, lider LSV i poslanik u Skupštini, koji ističe da se lično uvek zalagao za otvaranje dosijea, ali da je sada, devet godina posle promena, taj proces donekle obesmišljen. – Onima koji su te dosijee pravili, a nisu 5. oktobra 2000. u osam sati uveče već bili uhapšeni, demokratske vlasti dale su mogućnost da s pozicija koje su zadržali u ta dosijea ubace šta njima odgovara, operu biografiju svojih saradnika, a isprljaju ljude koji su im bili protivnici. Osim toga, pouzdano znam da je jedan broj tih dosijea pokupljen i odnet u privatne sefove da bi služili za ucene pojedinih ljudi ili barem kao sigurnost onih koji su ta dosijea sklonili. Zato lično ne verujem da se u tim dosijeima deset godina posle 5. oktobra uopšte više i nalazi išta što može biti više od političke pikanterije ili zadovoljenja znatiželjnosti najnižeg tipa – kaže Čanak, i objašnjava da je za neotvaranje dosijea najodgovorniji bivši predsednik i premijer Vojislav Koštunica. Kako Čanak objašnjava, Koštunica je sticajem okolnosti postao predsednik SRJ i time dobio neformalnu moć koju nije sledila i stranačka infrastruktura. – Koštunica do petog oktobra nije imao stranku i onda se polakomio na obećane ljude i infrastrukturne celine, koji su ne časeći časa već 6. oktobra pretrčali pod njegov kišobran da bi se zaštitili od pravde. I Rade Marković i Nebojša Pavković i svi ostali su već do ujutro tog 6. oktobra morali biti neutralisani u svom delovanju, ali im je Koštunica dao priliku da u narednih šest meseci do dve godine temeljito operu sve što je trebalo oprati. Ne bih isključio iz ovog razmišljanja i pitanje šta bi se našlo 6. oktobra ujutro u dosijeu Koštunice, budući da je on bio jedini takozvani opozicionar koga Miloševićev režim apsolutno nikada nije napao. Samo iz tog razloga Koštunica nije ni imao negativan rejting među građanima, što je bilo presudno za izbor kandidata DOS za predsednika – ističe Čanak. I Vlajko Senić, funkcioner G17 plus, smatra da je demokratska vlast posle 5. oktobra dozvolila da se u njene redove uvuku najveći protivnici otvaranja dosijea. – Posle 5. oktobra je postojao i politički i širi društveni konsenzus oko otvaranja tajnih spisa, ali su ubrzo oni koji imaju interes da se ne otvore uspeli da se prešaltaju uz novu vlast, pa su s vremenom prolazili i volja i želja i entuzijazam. Mnogima koji to nisu smeli dozvoljeno je da pređu na stranu DOS-a, na stranu pobednika. Očigledno je da je sistem vladanja do 2000. godine bio takav da je sva vlast bila u tajnim službama, koje su bile odgovorne za ratove, šverc, politička ubistva. Mnogo zločina su svi oni činili, pa im, logično je zaključiti, nije odgovarala promena koja se desila. Da je ta promena bila odlučnija, da nije došlo do svađe unutar DOS-a, verovatno bi i tajna dosijea bila danas otvorena – kaže Senić. On ističe da se G17 plus nije formalno odgovoran za predlaganje zakona koji bi omogućio otvaranje dosijea, pa da samim tim „to nije njihov posao, ali da će podržati inicijativu čim ona bude pokrenuta“. U Demokratskoj stranci, stožeru vladajuće koalicije, smatraju da su se oduvek principijelno zalagali za otvaranje tajnih dosijea, ali da su kroz sve to vreme čvrsto verovali da je za to prethodno neophodno stvoriti zakonske pretpostavke koje bi onemogućile zloupotrebe. Do prvih koraka, ipak, došlo se tek krajem prošle godine, punih osam godina posle demokratskih koraka. – Uz neposredno angažovanje Demokratske stranke, Narodna skupština je usvojila dva neophodna zakona koji su otvorili mogućnost da se, donošenjem posebnog zakona, ovo pitanje reši. Usvajanjem Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, Zakona o izmenama i dopunama zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka u novembru 2009. i decembra 2009, stvoreni su zakonski uslovi za otvaranje dosijea na zakonom uspostavljen način, tako što bi Skupština usvojila zakon o dosijeima – kaže Nada Kolundžija, poslanica Demokratske stranke. Da je nedonošenje adekvatnog zakona ukočilo otvaranje tajnih dosijea, smatra i Đorđe Milićević, poslanik i portparol SPS. Kako kaže, njihov lider Ivica Dačić se kao predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost ranijih godina zalagao da se obelodane svi dosijei od 1946. do 2000. godine, ali da su to podržala samo dva poslanika. Na pitanje zašto ova vlada nije puno učinila po tom pitanju, on kaže da su objektivne okolnosti ekonomske krize i drugi prioriteti stavili otvaranje tajnih dosijea u drugi plan. – Da bi se uredila ova oblast, neophodan je kvalitetan i dobar zakon koji će regulisati ovo pitanje, koje stranke po pravilu pokreću samo kada im ono služi u prikupljanju političkih poena i kada im može doneti podršku birača – kaže Milićević, i ističe da država ipak mora voditi računa da u određenim stvarima mora postojati stepen tajnosti. Inače, Srbija je jedina postkomunistička zemlja Evrope u kojoj nisu otvoreni tajni dosije građana. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/174617/I-ovu-vlast-zuljaju--tajni-dosijei-
