Šta da se radi <http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/index.1.lt.html>
Šta Srbija dobija/gubi (ne)ulaskom u NATO - Zoran Petrović Piroćanac NATO, Rusi, nova Jalta? U slučaju narodnog „da“, sledi direktno izvinjenje novog genseka NATO-a Srbiji, pa pregovori o naknadi štete od preko 100 milijardi dolara 1. General V. Klark je tokom bombardovanja Srbije 1999. definisao NATO kao „koherentnu homogenu odbrambenu organizaciju koja se suprotstavlja jedinstvenom protivniku“. Jedinstveni protivnik – Srbi, imali su priliku da uživo (na Si-En-Enu, 11. juna 1999) posmatraju ulazak NATO-a iz pravca Makedonije i vide u akciji istinski unutrašnji poredak alijanse. Nisu američki marinci prvi ušli preko prelaza Đeneral Janković, većFrancuzi, u funkciji „pipalica za mine“,baš kao nekad ispomoćne sovjetske snage: Bugari, Poljaci ili istočni Nemci. 2. NATO skor u Srbiji je zločinački, i politička klasa nema prava da to ignoriše. Nijedan narod na planeti koji respektuje svoju istoriju i sopstveni narod ne bi dozvolio da njegovi politički lideri pređu preko ovakvog užasa, ma kakav raison d’état bio u pitanju. Bahatost kao manir u svemu ilustrovali su Amerikanci poslavši nam u goste pilota koji nas je gađao uranijumskim bombama (a naši su ga, onako srpski srdačno, dočekali na Batajnici). A 1999. su nas bombardovali i ubijali bombama sa osiromašenim uranijumom (DU), pa u Srbiji, ali i na KiM i u ovom času, deceniju kasnije, vlada prava epidemija kancera. 3. Stoga je jedini ispravan državnički stav o ovom pitanju, najpre referendum, pa potom, u slučaju narodnog „da“, direktno izvinjenje novog genseka NATO-a Srbiji, pa pregovori o naknadi štete od preko 100 milijardi dolara(a da Holanđani plate za Avalski toranj, na primer). I da SAD plate i za deceniju ilegalnog okupiranja 700 hektara srpske zemlje, za „Bondstil“, jer je to jedina baza na svetu za koju Amerikanci ne plaćaju ništa, a lepe pare su u pitanju. Posle svega ostaje i nerazrešiv problem – nema vlasti u Srbiji koja bi preživela priznavanje Kosmeta kao odvojene države, pa imamo prenošenje problema i na naredne generacije. 4. Potom tek razmatramo u kakav svet i odnose treba da uđemo. Preduslov za proširenje EU kažu jeste proširenje NATO-a, koji je poput SAD i EU navodno „napustio strategijsku ideju podele sveta na zone uticaja“. To je „kooperativna budućnost, bez blokova“. Tu evoluciju mišljenja Rusija odbija, što „truje međunarodne odnose“, smatraju na Zapadu. Ruska logika okruženosti, ali i ekspanzije, suprotstavlja se „NATO proširenju i slobodnom pristupu demokratija jednoj odbrambenoj organizaciji“. 5. Odnosi NATO – Rusija su ključ i srpske sudbine. Jaltska podela nikad nije napuštena. Amerikanci su u „Bondstilu“ i smederevskoj čeličani, Rusi su u NIS-u, a ako dođu i u Smederevo sa novom rafinerijom, dobijamo ubrzanje radova na novoj srpskoj bezbednosnoj arhitekturi 21. stoleća. 6. Nije tek potpisom SOFA omogućenoNATO jedinicama da slobodno špartaju Srbijom. Slobodan Milošević je stavio jedan od svojih potpisa u Dejtonu (Aneks B), 1995.itime je praktično omogućenoNATO-u da prolaskom kroz Srbiju uživa eksteritorijalnost (naša policija i vojska ne smeju da hapse pripadnike njihovih trupa). Autor poseduje kopiju primerka Dejtonskog sporazuma ambasadorke SAD u UN, Madlen Olbrajt(20. novembar 1995). Dokument označava faktički gubitak suvereniteta srpske države. Današnje rasprave o odnosima sa NATO-om uz ovaj detalj moraju da poprime sasvim nove tokove, s obzirom na to da politička klasa Srbije (i SPS) ćuti o tome 15 godina. Centar za geopolitičke studije Jugoistok, IPS Zoran Petrović Piroćanac [objavljeno: 04/02/2010]
