http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-04-02-2010/jescemo-otrov
Ješćemo otrov
Slušajući savete iz inostranstva, naša zemlja dozvoljava da se u hranu stavlja
sve više pesticida, aditiva i hormona koji izazivaju rak ili su u najmanju ruku
štetni po zdravlje
BEOGRAD - Srbiju će uskoro preplaviti hrana puna aditiva, čak i onih koji su
potencijalni izazivači kancera! Godinama se u našoj zemlji, na predlog
međunarodne organizacije za hranu Kodeks alimentarijus, sistematski
dozvoljavaju aditivi i ostali dodaci hrani koji su ranije bili zabranjeni.
Između ostalog, ova organizacija podržava korišćenje i genetski modifikovane
hrane.
- Ovi nečovečni normativi dozvoljavaju i veću upotrebu pesticida u hrani, čak i
one za koje se zna da su kancerogeni (atrazin, metil-bromid). Posledica svega
ovoga biće veći porast hroničnih bolesti i raka - objašnjava izvor Kurira iz
jedne ekološke organizacije. On tvrdi da će uvođenjem ovih pravila sve
životinje koje se uzgajaju za hranu ili mleko morati da dobiju hormon rasta i
antibiotik, dok će poljoprivrednici biti prinuđeni da koriste semenje izloženo
zračenju.
Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić kaže da je skandalozno dozvoliti
da se antibiotici, mnogi aditivi i hormoni nađu u hrani.
- Čovek koji je bolestan i pije antibiotike može doživeti anafilaktički šok i
umreti ako pojede meso životinje koja je takođe konzumirala antibiotike - tvrdi
dr Stojšić i dodaje da hrana u kojoj se nalaze hormoni dovodi do prevremenog
polnog sazrevanja dece, što zatim dovodi do pojave raka.
- Kancer dojke i materice u dvadesetim godinama direktno je povezan sa
hormonima u hrani - kaže Stojšić. On naglašava da je jedna od najvećih
opasnosti današnjice genetski modifikovana hrana. Prema njegovim rečima,
tipičan primer je genetski modifikovana soja, koja je kod stanovnika Amerike i
Engleske pre nekoliko godina dovela do pojave krvavih proliva i kancera debelog
creva.
- Najcrnje od svega je što će se tek za nekoliko godina znati koje još sve
posledice ovi otrovi imaju po ljudski organizam - objašnjava Stojšić i
naglašava da ljudi, dok još mogu, treba da kupuju hranu uzgajanu na malim
seoskim parcelama, a da izbegavaju kupovinu u velikim stranim marketima.
Odgovorni iz Ministarstva poljoprivrede smatraju da se donošenjem standarda i
srodnih dokumenata olakšava međunarodna trgovina hranom i ne vide ništa sporno
u primeni njihovih predloga.
- Moram da naglasim da je reč o pravilniku o kvalitetu, a ne bezbednosti hrane,
i da u njega godinama unosimo aditive, ali i mnoge druge preporuke na predlog
Kodeksa - kaže Slobodan Šibalić, načelnik odeljenja za veterinu.
Protesti u EU
Kodeks je kraći naziv Komisije za Kodeks alimentarijus (Codedž Alimentarius
Commission - CAC), a predstavlja specijalizovanu međunarodnu organizaciju za
hranu, koju su 1963. godine osnovale Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i
poljoprivredu (FAO) i Svetska zdravstvena organizacija (NJHO). Važno je
napomenuti da Kodeks alimentarijus nije zdravstvena komisija, već komisija za
trgovinu i kontrolu sigurnosti hrane.
Britanija je prihvatila Kodeks alimentarijus, bez obzira na protest više od
milion stanovnika. Češka je jedina članica Evropske unije koja se još uvek
odupire Kodeksu, dok su sve ostale prihvatile većinu njegovih propisa.
Trovanje po Kodeksu
Kodeks nameće krajnje problematične kriterijume u proizvodnji hrane i
dozvoljava:
- Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda (GMO) na globalnom nivou.
Pored toga, ovi proizvodi više ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi, jer se
tako znatno teže prodaju.
- Više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) odobreni su kao
„sigurni“. Među njima su aspartam, BHA, BHT, potasium bromat, tartrazine, koji
su tretirani kao kancerogeni ili štetni po zdravlje ljudi i životinja.
- Više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što
je do sada bilo obavezno.
- Eko-proizvođačima je dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zračenju.
- Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni sastojci neorganskog
porekla.
- Dozvoljava povišene koncentracije više od 3.275 vrsta pesticida u hrani,
uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog
sistema.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
