NAJAVA ŠOKANTNOG ZAOKRETA: KAKO RUSIJU 21. VEKA VIDE MEDVEDEVLJEVI ANALITIČARI
petak, 05 februar 2010 11:33 Stuart WILLIAMS (AFP) U ne tako dalekoj budućnosti Rusija će postati višepartijska demokratija u kojoj će mediji biti oslobođeni državne kontrole. Ona će ući u NATO i razmišljaće o ulasku u Evropsku uniju. Neverovatno! U ne tako dalekoj budućnosti Rusija će postati cvetajuća višepartijska demokratija u kojoj su sredstva za masovno informisanje oslobođena državne kontrole. Ona će ući u sastav NATO i razmišljati o ulasku u Evropsku uniju. Da li je to fantazija čoveka bez razuma? Ne, to je koncepcija koju je u sredu prezentovao Institut za savremeni razvoj (INSOR) koji u Moskvi radi pod patronatom Dmitrija Medvedeva. U koncepciji se govori o putu kojim bi trebalo da ide Rusija u predstojećim godinama. Među drugim radikalnim predlozima nalazi se i transformisanje ruske armije u dobrovoljnu oružanu strukturu redukovanog sastava, obnavljanje izbora za gubernatore regiona, dok se drastično smanjenje učešće države u ekonomiji. LIK ŽELJENOG SUTRA U tom izveštaju koji je pripremio INSOR kaže se da se Rusija nalazi na raskršću istorije i da joj je neophodno da načini izbor: da postane savremena zemlja ili da izgubi status velike države. Izveštaj koji je naslovljen „Rusija 21 veka: lik željenog sutra“ očekivan je sa velikim nestrpljenjem jer se verovalo da će u njemu biti izložena koncepcija pogleda na svet pristalica modernizacije bliskih Dmitriju Medvedevu. Medvedev je stvorio INSOR 2008. godine, kada je došao na vlast. To je konsultativni organ za pitanja ekonomske politike, koji se smatra ključnim instrumentom u realizaciji njegovih obećanja da će modernizovati ekonomski i politički sistem Rusije. Tokom poslednjih meseci Medvedev kao zakletvu ponavlja reč o modernizaciji. Međutim, skeptici tvrde da njegove ambicije nemaju posebnu težinu jer realna vlast, kao i pre, pripada prethodniku Medvedeva u kremaljskom kabinetu premijeru Vladimiru Putinu. „Ruski lideri dužni su da načine izbor: kakvom mi vidimo svoju zemlju u budućnosti, za šta smo spremni da se trudimo kako ne bismo ispustili svoju istorijsku šansu“, navodi se u izveštaju. Rukovodilac Instituta Igor Jurgens izjavio je reporterima o „velikoj nadi“ u to da je Medvedev upravo onaj čovek koji će uspeti da realizuje te promene. Ali je o Putinu govorio sa većim oprezom. Jednom prilikom Jurgens je rekao da Putin rizikuje da ostane duže na vlasti nego Leonid Brežnjev. „Uloga Vladimira Putina će biti onakva, kakvu je on vidi za sebe“izjavio je Jurgens. „To je čovek koji je zauzeo dostojno mesto u istoriji Rusije. Njegova popularnost mu omogućava da donosi svaku odluku. Mi računamo na njegov zdrav razum“. Međutim, pošto u ruskoj politici danas dominira vladajuća partija Jedinstvena Rusija, u izveštaju se ističe da u zemlji treba da postoji višepartijski sistem u kome se donji dom parlamenta bira pola po partijskim spiskovima, a pola na regionalnoj osnovi. Regionalni gubernatori trebalo bi da se biraju direktnim glasanjem kao što je to bilo za vreme predsednika Borisa Jeljcina i pre nego što je Putin uneo izmene u zakonu, posle čega je gubernatore počeo imenovati predsednik sa kasnijim potvrđivanjem izbora u parlamentu. EKSPLOZIJA NEMIRA Što se tiče spoljne politike, Rusija bi trebalo da postane član reformisanog NATO. Takođe je neophodno da se prouče „perspektive njenog potpunog članstva u Evropskoj uniji“. Ruska armija, koja se još uvek oslanja na mlađane regrute, trebalo bi da se formira isključivo na dobrovoljnoj osnovi, a njena brojnost bi trebalo da iznosi otprilike pola miliona ljudi. List „Vedomosti“ već je te predloge označio kao klizanje u epohu bivšeg predsednika Borisa Jeljcina, čije su reforme za vreme Putina u značajnoj meri bile obustavljene. „Rusija se uvek nalazila u stalnom turbulentnom kretanju. Modernizacija bi trebalo da označi kraj tom pritisku i zemlji osigura stabilni civilizovani razvoj“, izjavio je istaknuti sociolog i jedan od autora izveštaja Jevgenij Gontmaher. Zahvaljujući visokim cenama nafte, Rusija je za vreme predsednika Putina u periodu 2000-2008. godine ostvarila u postsovjetskoj istoriji nezabeleženu političku i ekonomsku stabilnost. Međutim, ekonomska kriza je bolno udarila po Rusiji, koja nije bila sposobna da diversifikuje svoju ekonomiju oslonjenu na naftu i gas, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost vlasti zbog moguće eksplozije nemira u društvu. Krajem prošle nedelje hiljade ljudi izašle su na demonstracije u zapadnoj Kalinjngradskoj oblasti Rusije. Bio je to najveći protest od početka ekonomske krize, a neki učesnici demonstracija pozivali su na ostavku Putina. Ruski mediji u šoku: Da li je Medvedev čitao izveštaj Institut za savremeni razvoj, koji se nalazi pod patronatom predsednika Rusije, prezentiovao je krajnje spornu varijantu optimalnog budućeg razvoja naše zemlje. Pravu erupciju u domaćim medijima izazvala je najava izveštaja „Rusija 21. veka: lik željenog sutra“, koji je pripremio Institut za savremeni razvoj (INSOR). I mada za INSOR ranije niko osim stručnjaka nije čuo, a i tekst malo ko čitao, osnovne teze novog dokumenta objavljene u „Vedomostima“ zvuče toliko neobično da zavredjuju da se o njima razgovara. Autori izveštraja su šef Instituta Igor Jurgens (na slici) i jedan od vodećih saradnika Jevgenij Gontmaher. A sam INSOR je zanimljiv zbog toga što je šef njegovog pokroviteljskog saveta predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, pa se stoga pozicionira kao „mozak“ njegovog tima. Pritom zvanični sajt Instituta izgleda više nego skromno. Pronose se glasine da je tekst odobrio predsednik lično. Međutim, taj „lik željenog sutra“ toliko se razlikuje od „Strategije nacionalne bezbednosti Ruske Federacije do 2020. godine“, koji je potpisao taj isti predsednik, da izaziva opravdanu nedoumicu. Ili jedno ili drugo. Sama po sebi ideja da se “naslika“ lik nekog cilja apsolutno je u redu. Kada se stolar lati posla, on na umu ima idealni lik budućeg stola, pa se ni izgradnja društva u tom pogledu ne razlikuje od zanatskog posla. Lik ruskog društva Jurgens i Gontmaher su naslikali u žanru eseja i u njemu su sadržani raniji izveštaji INSOR. Sadašnje stanje zemlje autori su ocenili kao „složenije nego što se čini“, pošto na putu ka modernizaciji predstoji da se reši mnoštvo prolema. I ako pretpostavimo da će se sve odvijati po planu, nas čeka „Rusija, 21. vek, podne“ - tako se zove deo izveštaja u kome se opisuje Rusija posle uspešne modernizacije. Datum – „negde u 21. veku“. Kako će izgledati Rusija posle uspešnih reformi? Nećete verovati - otprilike isto onako kako se maštalo pre 18 godina na talasu „demokratske“ euforije. Politički sistem će biti nalik na jeljcinski – predsednika će birati na pet godina, a parlament na četiri. U zemlji će postojati 20 partija, ali će glavnih biti dve – levo i desnocentristička. Primetno će liberalnije biti izborno zakonodavstvo, pa će se cenzus za prolazak u Dumu smanjiti na četiri procenta. Uveden je i svenarodni izbor senatora i gubernatora. Nevladinim organizacijama dopušteno je da se finansiraju iz inostranstva, nema nikakve cenzure medija, obustavljen je „odliv mozgova“ – naprotiv, najbolji umovi žele u Rusiju, rublja je postala međunarodna obračunska valuta, ukinuto je obavezno služenje vojnog roka. MUP, koji autori nazivaju „policijskom službom“, likvidiran je i umesto njega stvorena Federalna služba kriminalističke policije. FSB je preimenovana u FSK (poslednje slovo označava kontrašpijunažu). Rusija ulazi u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i - pažnja! – u NATO. A sa Evropskom unijom održavamo tesne partnerske odnose. Istovremeno je Rusija postala centar moćne ZND – druži se sa svim susedima, uključujući Ukrajinu i Gruziju. Koraci ka toj budućnosti nisu propisani baš detaljno, a i nije stvar u njima. Jevgenij Gontmaher je izjavio da je izveštaj napisan u prvom redu da bi se podstakle diskusije u društvu, da bi se predstavile varijante razvoja zemlje, alternativne sada dominirajućem autoritarno-izolacionom kursu. Ima već mnogo reakcija na teze izveštaja – o njima vredi govoriti posebno, ali je konciznije od svih izveštaj ocenio potpredsednik komiteta Državne dume za državnu izgradnju Aleksandar Moskalec: prema njegovom mišljenju, to je „zaokret unazad: tako se može i do kolektivizacije stići“. Ranije se smatralo da su liberalizam (a model INSOR je svakako krajnje liberalan) i kolektivizacija – stvari u suprotnosti, ali poštovani državni graditelj ima sopstvenu logiku. Na dva osnovna pitanja, međutim, niko još nije odgovorio: da li je Medvedev zbilja čitao izveštaj i je li ga i zaista odobrio? („Argumenti i fakti“, Moskva) Prevod R. DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/3844-najava-okantnog-zaokreta-kako-rusiju-21-veka-vide-medvedevljevi-analitiari-.html
