ALEKSANDAR KONUZIN: RUKOVODSTVO SRBIJE ZAPAŽA DA NATO NIJE AKTUELAN
petak, 05 februar 2010 01:41 Neće li mehanizam NATO postati poluga za vršenje pritiska na Srbiju? Situacija na Kosovu može da pruži odgovor Istorija odnosa Srbije sa NATO je tragična. Agresija 1999. godine, manifestovana u bombardovanjima cele Srbije, ostavila je u dušama ljudi dubok trag. Svaka srpska porodica ima svoje mišljenje o NATO. Patrijarh Irinej je lepo rekao: ”Za ovo pitanje treba imati mišljenje celog naroda”. A kako to uraditi - to treba sami Srbi da reše. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin ovako komentariše debatu za i protiv NATO koja se u Srbiji zahuktava: - Pre nego što se odredite prema NATO, verovatno treba razmisliti koje odbrambene zadatke Srbija može da rešava u okviru te organizacije, ili u saradnji sa njom. Tako čini Rusija. Mi zajedničkim radom identifikujemo izazove i pretnje kojima možemo da se odupremo zajedno sa državama Alijanse. U zavisnosti od rezultata ovih konsultacija, moja zemlja će graditi dalju saradnju sa NATO. Obavezan uslov jeste da takva saradnja može da se razvija isključivo na osnovama ravnopravnosti. Osim toga, postoji li uverenost da u Beogradu i Briselu podjednako gledaju na probleme bezbednosti u Evropi, na Balkanu? Neće li mehanizam NATO postati poluga za vršenje pritiska na Srbiju? Situacija na Kosovu može da pruži odgovor. Ukoliko bi Srbija u budućnosti postala članica NATO, da li bi to promenilo odnose sa Rusijom? - A šta vi mislite? Članice Alijanse preuzimaju na sebe pravne obaveze u sastavu vojnog saveza. Neki ”regruti” već su pozicionirali sebe u istaknute strukture oružanih snaga. Drugi maštaju da preuzmu elemente sistema PRO. Protiv koga su oni upereni? Rusija ne može a da ne uzme ovo u obzir. Sa svoje strane, orijentišem se na to da rukovodstvo Srbije zapaža neaktuelnost pitanja pristupanja NATO, da zna da je većina Srba protiv takve perspektive. Uz to, postoji alternativa. Inicijativa predsednika Dmitrija Medvedeva o sklapanju Ugovora o evropskoj bezbednosti, otvara mogućnost stvaranja podjednakih bezbedonosnih uslova za sve države evroatlanskog prostora nezavisno od toga da li su članice vojno-političkih organizacija ili nisu. Srbija je podržala ovu inicijativu. Srpski ministar odbrane nije zadovoljan saradnjom sa Rusijom u oblasti odbrane. Kakav je vaš stav o našoj vojnotehničkoj saradnji? - U vojnotehničkoj oblasti smo davnašnji partneri. Srpska vojska i dalje ima veliku količinu ruskog naoružanja i tehnike, čiji je deo proizveden po ruskim licencama. Srpska vojska će ovo naoružanje eksploatisati još neko vreme, što zahteva učešće odbrambene industrije Rusije radi održavanja u ispravnom stanju bojne gotovosti. Ima perspektiva za vojnotehničku saradnju. Ujedno, prema našoj oceni, strane i dalje ulažu nedovoljno napora za rešavanje nekih tekućih problema. Zbog toga se odugovlači sa narudžbinama, sa razmatranjem komercijalnih i tehničkih predloga, s izvršenjem odgovarajućih poslova. Ova pitanja razmatram sa srpskim partnerima. Smatram da imamo sve mogućnosti za povećanje nivoa saradnje u ovoj oblasti, važnoj za obe strane. Kada ćemo čuti finalni odgovor o projektima koje će obuhvatiti infrastrukturni deo ruskog kredita od 800 miliona dolara Srbiji? - Srpska strana je navela četiri projekta za koje planira da iskoristi ruski kredit: razvoj beogradskog železničkog čvora, uključujući završetak izgradnje stanice ”Prokop”, rekonstrukcija deonice Beograd-Bar, izgradnja pruge Valjevo-Loznica i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad. Pretpostavlja se da će projekte realizovati rusko Otvoreno deoničarsko društvo ”Trgovinski dom Ruske železnice”, zajedno sa Direkcijom ”Železnica Srbije” uz koordinaciju Ministarstva za infrastrukturu. U ovom momentu ruska kompanija vrši tehničku ekspertizu. Nažalost, srpska strana je zakasnila sa slanjem dopunskih materijala, neophodnih za realizaciju ovog posla, što automatski pomera rokove njegovog završetka. Računamo, ipak, da je sledeći zajednički sastanak za definitivni izbor objekata u februaru, posle čega će srpska strana biti informisana o našoj odluci. Kada ćemo znati konačnu trasu ”Južnog toka” kroz Srbiju? - U projekat se uključuju novi učesnici, što dodatno povećava snagu i efikasnost poduhvata. Po planu, priprema studije tehničko-ekonomske opravdanosti strana sporazuma trebalo bi da bude završena u trećem kvartalu 2010, posle čega će se pripremiti opšta studija tehničko-ekonomske opravdanosti za ceo projekat, radi investicione odluke. Što se srpskog dela gasovoda tiče, koliko znam, priprema studije tehničko-ekonomske opravdanosti je u završnoj fazi. Svi detalji, uključujući i konačnu varijantu prolaska trase gasovoda kroz Srbiju, u rukama su ljudi koji se bave tehničkom pripremom. Prepoznajete li u poslednjim nastupima visokog predstavnika u BiH težnju da se ukine RS? - Rusija, kao jedan od međunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma, aktivno učestvuje u monitoringu njegove implementacije. Zastupamo strogo poštovanje utvrđenih principa državnog uređenja BiH, njeno jedinstvo i teritorijalni integritet uz očuvanje statusa i ovlašćenja RS i Federacije BiH, kao entiteta koji su utvrđeni osnovnim zakonom zemlje. Mislim da pitanje nije u izjavama visokog predstavnika, već daleko dublje - u celishodnosti očuvanja samog aparata visokog predstavnika. Kakav je stav Moskve o kancelariji visokog predstavnika? - Ubeđeni smo da su sazreli svi preduslovi za prekid njegove delatnosti i transformaciju u Misiju specijalnog predstavnika EU uz obavezno obustavljanje specijalnih ”bonskih” ovlašćenja. Ubeđen sam da je stanovništvo BiH u stanju da samostalno reši svoje domaće probleme bez prekomerne spoljne pažnje. Ovo se u punoj meri odnosi i na pitanje sprovođenja ili nesprovođenja referenduma. Ustavne promene se ne smeju mešati ili na bilo koji način povezivati sa planom primene Dejtonskog sporazuma. Sve ovo čini komplikovanom političku situaciju u BiH, u kojoj ”butmirski proces” očigledno ”proklizava”. Pa ipak, duboko sam ubeđen da je dijalog moguć, a sve odluke, pa i one o ustavnim promenama, moraju se donositi uz saglasnost svih učesnika unutarbosanskog političkog procesa. Ne sme biti nametnutih odluka. Da li će Srbija i Rusija potpisati sporazum o strateškom partnerstvu? Predsednik Srbije nedavno je rekao da se nada takvom sporazumu... - Apsolutno se slažem da su Rusija i Srbija postigle strateški nivo saradnje. Između naših dveju evropskih zemalja odnosi su zasnovani na dubokim korenima prijateljstva i etničkom, kulturnom, jezičkom i religioznom zajedništvu. Već koordinišemo naše poteze oko međunarodnih pitanja, kao što su i ona vitalna. Postoje planovi da se bilateralna trgovinsko-ekonomska razmena podigne na viši nivo. Pojačavamo sporazumnu bazu odnosa. Unapređujemo programe kulturne i obrazovne saradnje. Sve to našim odnosima daje poseban prisan i dinamičan karakter. Mislite li da će Međunarodni sud pravde dati jasan odgovor o pitanju legalnosti nezavisnosti Kosova ili bi on mogao da bude i ”rastočen”? - Ne bih da idem unapred. Treba sačekati mišljenje Međunarodnog suda. U zavisnosti od njegovog sadržaja mogu se odrediti i dalji koraci. Imam tesne kontakte sa mojim srpskim kolegama oko tog pitanja. Autor D. RADEKA Izvor Večernje novosti http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1 <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170038&title_add=NATO%20nije%20jedini%20put%20Srbije&kword_add=konuzin%2C%20aleksandar%20konuzin> &status=jedna&vest=170038&title_add=NATO%20nije%20jedini%20put%20Srbije&kword_add=konuzin%2C%20aleksandar%20konuzin
