Извор : Магазин "ПЕЧАТ", бр.101, 12.02.2010. Пише ДАНИЈЕЛ ЦВЈЕТИЋАНИН Земља и кртице Зашто наши евроатлантски лидери, пред домаћим јавним мњењем, глуме да су српске кртице у НАТО-у, док се тамо (ваљда) представљају као вредне кртице НАТО-а у Србији? Већ смо сасвим навикли да живимо у свету у којем владају (и харају) вредни посленици обавештајних служби (радни дан - 24 сата), официри тајних агенција наоружани до зуба најсавременијим техничким проналасцима, као и аналитичари који имају задатак да производе и лансирају (спинују) најпогодније истине за демократије у развоју. Деценијама уживамо у гледању филмова и ТВ-серија у којима тајни агенти моћних сила успешно убијају комунисте широм света, док снажним делијама из земаља домаћина (тзв. чистачима) остаје једино да износе лешеве из соба суперлуксузних хотела, у којима врхунски агенти „оперишу", обично уз веома блиску сарадњу дугоногих лепотица, обожаватељки слободе, потрошачког друштва и новог светског поретка. АГЕНТИ ИЗ ФАБРИКЕ СНОВА Опчињени производима Фабрике снова, једва чекамо да са сузама радосницама у очима видимо како, на крају филма лепрша пругаста застава са звездицама! Ко би у том дирљивом тренутку марио за милионе зверски убијених Вијетнамаца или Камбоџанаца, спаљених напалмом или искасапљених у тајним затворима и логорима? Уосталом, сами су то тражили - шта им је требало да прихвате комунизам као политичко уверење (што је довољан разлог да буду истребљени)? Зар није онда најприродније да „добри момци" преплове или прелете десетине хиљада километара и „заврше свој посао" ? У узбудљивом свету „служби" тзв. кртице имају посебну улогу. Не само у филмовима, него и у животу. Модерна свемирска технологија омогућила је да се све види и чује, али не и да се поуздано зна „ко је чији". Тако се, унутар естаблишмента појединих земаља, могу инсталирати појединци који се, годинама притајени, појављују на отвореној сцени тек у одлучујућим тренуцима. Улога „кртица" у земљама источне и централне Европе, а нарочито у Совјетском Савезу у време пада Берлинског зида, биће деценијама предмет занимљивих научних истраживања. За нас је, дабоме, случај Југославије још интересантнији. Приметићете да ту нема никакве завере, него само природних интереса империјалног капитала, али и домаћих шићарџија, спремних да за релативно мали ћар нанесу огромне штете привреди и држави. Интереси су јасни и нема потребе за посебним договором, па ни за неким завереничким планом. Често ти интереси налажу да се нека држава, попут Југославије (а касније и Србије), распарча, а затим њени привредни ресурси присвоје, или по багателним ценама купе. Као нпр. индустрија грађевинских материјала, железаре, финансијско тржиште, енергетски капацитети, прехрамбена индустрија, шуме, воде, земљиште и сл. А од земље ће се направити прави рај за контроверзне бизнисмене, неконтроверзне криминалце, латифундисте и политичаре-популисте (потенцијалне диктаторе). СРБИЈА - ЗЕМЉА ВЕСЕЉА Да ли сте маштали о Србији као веселој земљи са сјајно снабдевеним шопинг-центрима и огромним светлећим рекламама пред коцкарницама, о земљи кладионица и забаве, коју додатно подупире јака индустрија секси услуга, о земљи у којој можете опустити живце, или проширити видике, користећи последња достигнућа модерне хемије наркотика (али и класичне „траве"), са бучним градовима у којима омладина спава дању, а живи ноћу? У земљи у којој постоје супермодерне НАТО-базе са бројном клијентелом за рајске услуге које им се нуде? Ако сте желели такву Србију, скоро да сам уверен да ће евроатлантска власт учинити све да вам се жеље испуне. Одлучујући успеси на том путу већ су остварени. Посао тек што није завршен! Индустрија је готово затрта (ух, тај производни бљак-сектор), здравство разбијено, судство компромитовано, војска разоружана, а образовање добрано начето (одлучујући кораци тек предстоје). Власништво над финансијским сектором дислоцирано је ван Србије, инфраструктура - благо речено - запуштена (мостови, путеви, пруге...) а становништво и држава већ увелико презадужени. Онима који подмећу клипове у точкове евроатлантских реформи слободно можете скресати у брк: „Визија је јасна, а за њено остварење власт у Србији заслужује највише оцене !" НЕДОУМИЦЕ У КРТИЧЊАКУ Поставља се питање зашто се наша евроатлантска власт толико „увија" око питања Косова и Републике Српске, глумећи да свим (дипломатским) средствима брани интегритет државе и национални интерес српског народа, док у стварности попушта пред захтевима оних који промовишу независну државу Косово и коначно укидање српског ентитета у БиХ? Зашто не поступа (у потпуности) по инструкцијама из Брисела и Вашингтона, слично властима Црне Горе или Хрватске (та зар немају истог ментора)? Као да страхују од могућности да на будућим „демократским" изборима и послеизборним нагодбама, евроатлантска елита може остати у мањини? То се, наравно, не може догодити док постоји ЦЕСИД и медији под контролом. Најзад, добро обучени и припремљени демонстранти лако могу ревидирати исход сваког гласања. Зашто наши евроатлантски лидери, пред домаћим јавним мњењем, глуме да су српске кртице у НАТО-у, док се тамо (ваљда) представљају као врелне кртице НАТО-а у Србији? Натај начин могу себе довести у смешањ положај - да им не верују ни тамо, ни овде.
