KOSOVO, DVE GODINE KASNIJE – POGLED IZ AMERIKE: LOBISTIČKI NEUSPEH SAD četvrtak, 18 februar 2010 12:28 Branka TRIVIĆ
Iako je za dve godine već 65 država priznalo nezavisnost Kosova, Igor Dančenko, ekspert u vašingtonskom Brookings institutu ocenjuje da ipak nije postignut značajan uspeh po tom pitanju Za dve godine, od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, 65 od ukupno 192 zemlje članice Ujedinjenih nacija priznalo je Kosovo. Članstvo u Ujedinjenim nacijama, međutim, nije izgledan cilj zbog prava veta kojim raspolažu stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina. Srbija je u međuvremenu preko UN pokrenula akciju pri Međunarodnom sudu pravde za savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti. Igor Dančenko, ekspert u vašingtonskom Brookings institutu, najpre se osvrće na dve godine nezavisnog Kosova i dinamiku njegovog priznavanja: - Nije odveć veliki broj zemalja koje su priznale Kosovo za protekle dve godine od kada je proglasilo nezavisnost. SAD nisu postigle značajniji uspeh, posebno ne u nastojanju da Kosovo priznaju Ruska Federacija i Kina. Ovo su dve ključne zemlje i, kada bi one nekim sticajem okolnosti priznale nezavisnost Kosova, Srbija bi mogla smatrati da je tu teritoriju definitivno izgubila, čak i na diplomatskom planu. U ovom trenutku, međutim, čini se da je slika prilično “zamrznuta”. Razume se, situacija se može i promeniti ako bi se promenio sam status Kosova – u slučaju da se, recimo, Kosovo pridruži Albaniji, što nije verovatno da bi se u dogledno vreme moglo desiti, ali što na duži rok ne mora biti nezamislivo. Stanje stvari moglo bi se promeniti i kad bi Kosovo, odnosno Srbija, bili primljeni u Evropsku uniju ili NATO savez. U polemici koja se u poslednje vreme vodila u Srbiji o tome da li zemlja treba ili ne treba da uđe u NATO čuo se i stav ruskih predstavika da bi Moskva mogla preispitati svoju poziciju nepriznavanja Kosova ako bi Srbija odlučila da se učlani u NATO. Kako čitate ovo upozorenje? - Verujem da se iza tog upozorenja zapravo može videti nešto važnije što Rusija ima na “meniju”. Preko ovog, za Rusiju manje interesantnog, regiona – Srbije i Kosova – Moskva zapravo poručuje da traži podršku u kontekstu značajnijih nesaglasnosti koje ima sa Evropskom unijom i NATO-om. Kao što je poznato, Rusija se oduvek protivila širenju Alijanse. A nedavno je predložila novu evropsku bezbednosnu arhitekturu koja bi. prema njenom mišljenju, trebalo da postane nedeljiv panevropski bezbednosni sistem. Novi i sveobuhvatni bezbednosni aranžman između Vašingtona, Brisela i Moskve je, podsetimo se, izložio i obrazložio sam predsednik Medvedev i ta ponuda Rusije je još na stolu. Rusku platformu nedeljive evropske bezbednosne arhitekture već je podržao novoizabrani ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Rusija, razume se, očekuje diplomatsku podršku za svoju bezbednosnu platformu i od drugih država, pre svih od zemalja koje su nekad činile Sovjetski Savez – naročito od Ukrajine, Belorusije, Kazahstana. Ali veoma je moguće da podršku i prihvatanje očekuje i od drugih država, pre svih svojih saveznica, kao što su Srbija i još neke istočnoevropske zemlje. Dakle, Rusija se nada da će se Srbija, umesto ambicije da se uključi u NATO, odlučiti da podrži ruski predlog novog evropskog bezbednosnog sistema. Po Srbiju je, međutim, izuzetno nesrećna okolnost što se u ovom kontekstu Kosovo može koristiti kao politička karta kojom bi se na nju mogao vršiti pritisak.” Kako objašnjavate novu rusku vojnu doktrinu u kojoj se NATO vidi kao najveća pretnja po rusku bezbednost? - Slažem se da je Rusija svoju novu vojnu doktrinu objavila oštrijim tonom, ali nema ničeg novog u njoj. To je samo adaptirana verzija doktrine koja je već postojala pre nekoliko godina. U suštini, Rusija vidi NATO kao svog glavnog potencijalnog protivnika, pošto i NATO Rusiju tako vidi. Moskva je zadržala opciju preventivnog nuklearnog udara, ali ni to nije novina. U ovom kontekstu ne treba zaboraviti da Rusija zapravo traži koncesije, odnosno, konsenzus o nekoliko pitanja – i sa Evropskom unijom i NATO-om i sa SAD. Sa Amerikom želi da finalizuje novi sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja, a sa Briselom i NATO-om da postigne konsenzus o sporazumu o konvencionalnim snagama u Evropi. Oštrijim tonom nove vojne doktrine Moskva pokušava da izvrši pritisak na NATO, Uniju i SAD kako bi postigla te kompromise. Generalni sekretar NATO-a Fog Rasmusen i drugi američki i evropski zvaničnici izražavaju čuđenje zbog tog oštrog tona ruske doktrine, ali i u Moskvi se čuje iznenađenje doktrinom NATO-a, u kojoj se na Rusiju još uvek ukazuje kao na potencijalnog neprijatelja. Pod vođstvom svog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua, Rusija, zajedno sa Srbijom, postavlja u Nišu takozvani centar za vanredne situacije, za koji u SAD mnogi kažu da se može lako pretvoriti u vojnu bazu. Niš je blizu američke baze na Kosovu, a nije daleko ni od potencijalnog američkog raketnog štita u Bugarskoj, odnosno, Rumuniji. Da li se može dogoditi da se ponovo američke i ruske vojne baze gledaju preko nišana? - Pa, to je sasvim moguće. Nisam, doduše, siguran oko Rumunije i Bugarske zato što se o elementima američkog odbrambenog štita u tim zemljama tek pregovara. Ono što Rusija radi svodi se na to da reaguje brže u predupređivanju SAD. A što se tiče vašeg pitanja, već se mogu videti američke i ruske baze koje se “gledaju u oči u oči i” u Kirgistanu. Međutim, Rusija i NATO tamo održavaju zajedničke vojne manevre. Dakle, otvaranje baza ne znači nužno da će one okrenuti nišane jedna na drugu. Ovde se radi o elementima međusobne kompeticije i pritisaka i to će verovatno trajati sve dok SAD i Rusija ne finalizuju novi sporazum o nuklearnom naoružanju. Dok taj sporazum ne bude zaključen, suviše je rano govoriti o vojnim bazama koje se nišane. Što se tiče centra za vanredne situacije u Nišu, ako SAD ne postave elemente svoje protivraketne odbrane u Rumuniji i Bugarskoj i ne prošire svoje vojno prisustvo u istočnoevropskim zemljama, siguran sam da će taj centar biti korišćen za ciljeve koji mu i stoje u nazivu. (RSE) http://standard.rs/vesti/36-politika/3935-kosovo-dve-godine-kasnije--pogled-iz-amerike-lobistiki-neuspeh-sad-.html
