05.03.2010 Петар ИСКЕНДЕРОВ
Албанци покоравају Европску унију У понедељак, 8. марта, на Балкан одлази премијер Белгије Ив Летерм. У пратњи државног секретара за питања избеглица Мелхиора Ватлеа он ће посетити Косово и Македонију. Главно питање за дискусијu биће до сада незабележена навала албанаца у Белгију. Стотине њих опседају белгијске државне органе са захтевом да им се одобри политички азил, додели смештај, обезбеде новчана средства. И све је то праћено њиховим протестима и демонстрацијама. Колико је тек њих успело да се по задатку организованих криминалних групација „утопи“ у просторе Белгије и других земаља-чланица Европске уније, власти немају представе. По сведочењу утицајног бриселског листа „Суар“, иако је путовање Ива Летерма на Балкан унапред испланирано, у његов програм морале су се под хитно уносити корекције. Поред осталог, премијеру је за ту прилику потребна пратња државног секретара за питања избеглица, господина Ватлеа. Пред Бриселом стоји сложен задатак – покушати пресећи претећу бујицу албанаца, која се обрушила на Белгију. Та бујица је већ изазвала „крајњу забринутост“ белгијског кабинета, а прети да дезорганизује и суседну Француску. Прилив у земље – чланице Европске уније хиљада албанаца са Косова, из Македоније и јужних српских области са већинским албанским становништвом власти Белгије довеле су у директну везу са тиме, што је Европска унија 19. децембра 2009. године укинула визни режим за Србију, Македонију, а такође за Црну Гору. У писму упућеном европском комесару за унутрашње послове Сесилији Малстрем премијер Ив Летерм је затражио од Европске комисије да „ограничи негативне последице због либерализације европског визног режима“. Прилив албанаца, указује аутор, „ствара превелике материјалне тешкоће“. По његовим речима, у Белгији већ постоји „организована мрежа“, која се бави пребацивањем у земљу албанаца, и власти претпостављају да управо та мрежа стоји иза последњих догађаја. Албанци са севера и запада Македоније и југа Србије аутобусима стижу директно до зграде Управе за питања избеглица белгијске владе у Бриселу на основу информација које су распрострањене у њиховим редовима о томе да ће им одмах бити обезбеђени смештај и финансијска помоћ као лицима која су „угњетавана из етничких побуда“ , - каже представник Управе, Доминик Ерну. Карактеристично је да се либерализација визног режима Европске уније у старту није односила и на Косово. Међутим, то није сметало локалним албанцима да искористе прозирне „етничке“ албанске границе зарад тога, да би добили пасоше и друга неопходна документа у суседним албанцима насељеним областима Србије и Македоније, након чега се упућују у Белгију већ као пуноправни грађани тих земаља. Како сведочи лидер албанске Партије демократске акције Риза Халими, коју он представља у Народној скупштини Србије из јужних српских општина Прешево, Медвеђа и Бујановац које гравитирају Косову, око 10 хиљада албанаца могло је да затражи уточиште у земљама Европске уније након укидања визног режима. Међутим, стварне бројке највероватније су значајно веће. Имајући у виду да се органи безбедности и унутрашњих послова у албанцима насељеним регионима Србије и Македоније током последњих година налазе под контролом локалних албанаца и њихових криминалних структура, није било тешко прогнозирати сличан развој догађаја. Тим пре што је аналогни сценариј већ био одшлифован 1999. године, када су се стотине хиљада становника Албаније преселиле на Косово како би се „пришљамчиле“ локалним финансијским структурама и западној помоћи.Неопходним документима тада их је снабдевала локална Мисија ОУН за питања привремене администрације. Проблем је кудикамо сложенији од природне реакције најмобилнијег и најагресивнијег балканског етноса на укидање визног режима. Није тајна да је Европска унија укидање виза за грађане Македоније, а нарочито Србије, у старту третирала као елеменат сложене геополитичке игре. Радило се о давању Београду и Скопју одређене компензације за то, што по другим – кудикамо значајнијим за њих државним питањима – Брисел заузима евидентно деструктивни став. На Косову цивилно-полицијска мисија ЕУ, упркос одлукама ОУН и протестима Србије, помаже локалним албанским сепаратистима да изграђују своју „независну“ државу. А и у Македонији албански сепаратизам расте као на квасцу уз фактичку попустљивост Европске уније и других европских института. Што се албанских избеглица тиче, током последњих година западноевропске земље – а не само Белгија и Фрнцуска, већ и Немачка, Швајцарска и Италија - прихватале су их изнад сваке мере, представљајући их као невине жртве политичких и националних прогона од стране српских и македонских власти. И ето, као што видимо, сумњива албанска политика Европске уније почиње да директно шиба по Бриселу. Ствар овде није само и толико у укидању визног режима, колико у укупној атмосфери „двоструких стандарда“ у савременој Европи. Затварајући очи на сумњиво деловање албанаца, Европска унија је код њих створила осећај некажњености и сведозвољености. И уместо да оперативно реагује на постојеће на Балкану изазове европској безбедности и пресеца етнички албански екстремизам, Брисел и друге западноевропске престонице су упрегнуле геополитичке партије, користећи албанце као погодно средство за постизање својих циљева. Треба ли се чудити што су бунтовни штићеници прикупили снагу и почели измицати контроли? ________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије». http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2833
