Петар ИСКЕНДЕРОВ
Брдо за Европску унију Нашироко изрекламирани самит ЕУ – Балкан у словеначком месташцу Брдо недалеко од Љубљане обележен је серијом скандала. Његовим организаторима није пошло за руком да убеде председника Србије Бориса Тадића да дође на самит, јер није желео да седи за истим столом са премијером самопроглашене „Републике Косово“, бившим главешином терористичке „Одлободилачке војске Косова“ Хашимом Тачијем. Схвативши неизбежну окрњеност самита, у Словенију нису отпутовале ни прве личности Европске уније – стални председник Европског савета Херман ван Ромпеј, руководилац Европске комисије Жозе Мануел Барозо, шеф европске дипломатије Кертрин Ештон и министар иностраних послова Шпаније, председавајући у овом полугодишту у ЕУ, Мигел Анхел Моратинос. Није било досадно ни на самом форуму. Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине, босански Србин Никола Шпирић, напустио је салу за седницу након што је микрофон уступљен Хашиму Тачију. Он је тај свој корак објаснио тиме, што Сарајево, као и Београд, не признају такозвану независност Косова. А присутни на форуму вољом случаја у својству највишег европског госта, европски комесар за питања проширења и политику суседства ЕУ Штефан Филе журно је отишао са Брда, не сачекавши чак ни окончање самита. То је приморало организаторе да прекину самит 45 минута пре утврђеног рока. Господин Филе је свој корак објаснио неопходношћу да настави путовање по балканским земљама, у оквиру кога је и свратио на Брдо. Изостанак жеље представника Европске уније да сачека макар усвајање завршне декларације самита, који се одржава под покровитељством његове организације, упечатљивије је од било којих објашњења. Не чуди ни то што се и сам завршни документ самита показао сасвим расплинутим. У декларацији се апострофира приврженост држава балканског региона развоју „добросуседских односа путем учешћа у пројектима од заједничког интереса“ и разрешењу постојећих међу њима противуртечности „у духу европске сарадње“. Али у условима српског бојкота, „посебног мишљења“ Николе Шпирића и колективног одсуства на Брду руководства Европске уније, овакве констатације деловале су смешно. Данас је већ очигледно да су се организатори самита ЕУ – Балкан у лику словеначке стране и руководства Европске уније у старту договорили да не доводе у сумњу самостално учешће на истом делегације косовских албанаца. Међутим, важећа и дан-данас резолуција Савета безбедности ОУН 1244 од 10. јуна 1999. године увела је на Косово „међународно цивилно присуство“ у лику Мисије ОУН за питања привремене администрације, „под чијом управом становништво Косова може уживати суштинску аутономију у оквирима Савезне Републике Југославије“. У овлашћења Мисије спада и представљање Косова на међународним форумима под заставом ОУН. Захтев Србије да се учешће косовске делегације на самиту на Брду одреди у скалду са горе наведеним одредницама није наишао на разумевање ни у Љубљани, ни у Бриселу. Максимални уступак, на који су пристали организатори форума, сводио се на непомињање назива држава на таблицама са именима учесника. Било је јасно да је за Европску унију важније да осигура учешће Косова, него Србије, иако нико други до председавајућа у текућем полугодишту у ЕУ Шпанија категорички одбија да призна косовску независност којом се грубо крше норме међународног права. Карактеристичну фразу изговорио је уочи самита, под условом да остане анониман, један од европскиох дипломата, који је прогнозирао изостанак Хермана ван Ромпеја. По његовим речима, стални председник Европског савета „ставио је до знања, да ће учествовати једино у случају ако не буде проблема међу трима странама“, у које је убројао домаћина – Словенију, Србију и Косово. „Ја не очекујем учешће председника на било ком сусрету који ће се завршити патом“, - додао је дипломата. Не треба се чудити таквом исходу самита. Одбијање Брисела да изађе у сусрет Србији и учествовање Косова спусти на ниво чланова делегације локалне Мисије ОУН није било тешко предвидети. Премного су политичких напора и финансијских средстава Запад, и ЕУ у целини, између осталог, већ уложили у косовску независност. Од 1999. године до данас Приштина је само по званичним каналима од међународних донора добила реда 4 милијарде евра. Што се тиче актуелног српског руководства оно се – верују то на Западу – никамо неће денути из сфере утицаја Европске уније. Ма какве понижавајуће захтеве и ултиматуме Брисел испостављао властима Београда, у коридорима ЕУ добро схватају: српско руководство неће се откинути са удице. Међутим, балкански самит није извештајно заседање ММФ или Светске банке, нити радни сусрет Европске комисије. Његова окрњеност по одређењу ће имати озбиљне последице. А најопаснија од њих није чак продубљивање ћорсокака око Косова, већ заоштравање ситуације у Босни и Херцеговини. Самит на Брду отворио је за Запад балканску политичку годину, у току које се планира ликвидација последњег жаришта отпора „новом светском поретку“ од стране босанских и косовских Срба. У Босни и Херцеговини наде су полагане у пузећу ревизију дејтонских одредница у амбалажи евроинтеграција. Међутим, на Брду је фелеричност те амбалаже постала очигледна. Сада ће се наде у конфронтацију у Босни и Херцеговини значајно повећати, уз ризике да се она може преточити и у примену војне силе. Што се Косова тиче, очиглдно је да ће западни кругови драстично пооштрити притисак на Београд са циљем да га примора да призна независност своје покрајине ако не де-јуре, а оно де-факто, како би се у будућности избегло понављање „случаја Брдо“. Највећа конференција о Балкану у 2010. години планирана је за почетак јуна у Сарајеву. До тог периода Запад ће покушати да „рашчисти“ српски простор на Косову и у Босни и Херцеговини, како би Москву довео пред свршен чин. Још жешће завртање руку Београду, спровођење операције натовских снага КФОР и албанске полиције Косова против косовских Срба и форсирано укидање Републике Српске - таквим видимо последице неуспеха самита ЕУ – Балкан. ___________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије». http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2873
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
