11 GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA: ŠTA JE SVET NAUČIO OD AGRESIJE NA JUGOSLAVIJU
sreda, 24 mart 2010 12:34 Dionis KAPTAR Bio je to brilijantan primer strategije dirigovanog haosa, koji su stvorili Amerikanci i virtuelno pripremljena agresija, jer je povod zbog koga su natovci gađali Jugoslaviju bio apsolutno izmišljen Operacija “Saveznička sila” – vojna operacija bloka NATO protiv Jugoslavije – izvedena je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Avijacija Alijanse izvršila je više od 35 hiljada naleta na Jugoslaviju. U operaciji je učestvovalo hiljadu borbenih aviona. Na Jugoslaviju je ispaljeno više od 10 hiljada krstarećih raketa, izručeno više od 79 hiljada tona eksplozivnih materija. Prema oceni eksperata, tokom bombardovanja u Jugoslaviji je poginulo najmanje dve hiljade civila, a oko šest hiljada ih je ranjeno. Pod formalnim izgovorom zaštite albanskog stanovništva Kosova i Metohije Severnoatlantska alijansa zatražila je od Beograda da povuče svoju vojsku iz tog regiona. Svima je bilo jasno da će takav korak u potpunosti odrešiti ruke kosovskim separatistima i dovesti do raspada zemlje. Ne čudi što taj zahtev Srbi nisu hteli da ispune. A natovci, ne dobivši saglasnost UN i samim tim narušivši norme međunarodnog prava, ipak su protiv Jugoslavije započeli rat najširih razmera. Alijansa je primenjivala podlu taktiku raketno-bombaških udara po strateški važnim objektima ne samo vojne nego i civilne infrastrukture zemlje. Avijacija je gadjala mostove, železničke pruge, aerodrome. Naletima su podvrgnuta čak i industrijska preduzeća koja su proizvodila mirnu produkciju – odeću, lekove, sokove itd. Srbi su se držali nekoliko meseci nanoseći protivniku uzvratne udare u kojima su natovci trpeli suštinske gubitke. Međutim, snage nisu bile ravnopravne, ekonomija Jugoslavije jedva je odolevala vojnom pritisku, a rušenje infrastrukture pretvaralo se u pravu humanitarnu katastrofu. ZAŠTO JE RUSIJA ĆUTALA Ko je tada mogao spasiti Srbe? Jedino Rusija. Uzgred rečeno, jugoslovenski parlament je glasao za pridruživanje republike savezu Rusije i Belorusije. U Džavnoj dumi nacrt odluke „O prisajedinjenju Savezne Republike Jugoslavije savezu Belorusije i Rusije“ dobio je većinu glasova, ali se dalje od toga nije išlo. A i ruska diplomatija pokazala se kao bezuba. Nikakvu ozbiljnu podršku Beograd tada nije dobio od Moskve. U takvim uslovima Jugoslavija se, na kraju, potčinila vojnom pritisku i u leto 1999. godine povukla vojsku sa Kosova i Metohije. U suštini, to je značilo gubljenje suvereniteta nad tom oblašću. Ako govorimo o posledicama natovske operacije po međunarodno pravo, onda je, prema mišljenju mnogih eksperata, ona dovela do potpunog kraha Jaltsko-Potsdamskog sistema, u čiju osnovu su ugrađeni poštovanje suvereniteta država i neophodnost dobijanja mandata UN za mešanje u njihove unutrašnje poslove. Zapad je pokazao svima da ne priznaje nikakvo drugo pravo do prava sile. To je predstavljalo pravu lekciju za mnoge zemlje, pa i za Rusiju, koja se tada još umnogome nalazila u vlasti prozapadne propagande. Naivnoj i bespogovornoj veri u pravičnost takozvanog „civilizovanog zapadnog sveta“ nanet je snažan udarac. Svi su uvideli pravu cenu priče punim ustima o ljudskim pravima i poštovanju zakona. Videći kako se pred vašim očima razara zemlja u centru Evrope, mnogi od nas su se pitali: a šta smeta Zapadu da isto tako postupi i sa Rusijom? I sve češće na to pitanje počeli su odgovarati nedvosmisleno: smeta jedino to što mi imamo nuklearno oružje. Ta lekcija, očigledno, nije izgubila svoju aktuelnost ni danas iako je od tada prošlo poprilično godina. Uostalom, drugačije i nije moglo biti: menjaju se ideologije, dolaze i odlaze razni politički lideri, smenjuju se čak čitavi socijalni sistemi, a objektivne protivurečnosti izmedju Rusije i niza zapadnih zemalja ne iščezavaju. „Jugoslovenska lekcija“ u Rusiji nije zaboravljena. Međutim, kako saopštava sajt sećanja na Slobodana Miloševića, planirano okupljanje na skveru naspram zgrade ruskog Ministarstva inostranih poslova vlasti nisu sankcionisale. SAMO NUKLEARKA RUSIJU SPASAVA Svoju ocenu o opeaciji NATO izneo je za KM.ru direktor Centra ruskih istraživanja Andrej Fursov: „Akcija protiv Jugoslavije pokazala je, da u jednopolarnom svetu više nema protivteže američkoj i natovskoj agresiji, da je bipolarni svet bio garancija za zemlje poput Jugoslavije i Iraka, dok u jednopolarnom svetu Amerikanci mogu činiti što im je volja. To kao prvo. Drugo, agresija protiv Jugoslavije pokazala je da Zapad, koji je sve vreme galamio o ljudskim pravima i međunarodnom pravu, pljuje na to. Čim se situacija promenila, mogu se brisati noge i o međunarodno pravo i o ljudska prava. Treće, agresija protiv Jugoslavije predstavlja brilijantan primer strategije dirigovanog haosa, koji su stvorili Amerikanci. Bila je apsolutno virtuelno pripremljena agresija, jer je povod zbog koga su natovci gađali Jugoslaviju bio apsolutno izmišljen. I najzad, poslednja lekcija svodi se na to da, ako mi ne bi smo imali nuklearno oružje, Amerikanci bi nama uradili isto ono što su uradili Srbima. KM.ru novosti, Moskva Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/4180--11-godina-od-nato-bombardovanja-ta-je-svet-nauio-iz-agresije-na-jugoslaviju-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
