ОДБРАНА ЧАСНОГ ЛИКА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА Заштита праведника је света дужност сваког православца
Уводна напомена На Велики Петак, 02.04.2010. г. дошли су код мене одани поштоваоци владике Артемија, од којих сам један и ја, да им, у филмску камеру, дам извесну изјаву о случају око заврзлама које су се створиле око владике Артемија Радосављевића, једног часног епископа у СПЦ, међу мањим бројем таквих у нашој Цркви, ради правилног обавештавања јавности стављања на интернет рашко - призренске епархије. Лежао сам у кревету цео дан од прехладе, али нисам могао да не удовољим жељи ових верника, са којима је требало да дође и један угледан монах, барем како је мени првобитно јављено, из града од стране мојих познатих пријатеља. Рачунам да је одбрана праведника света дужност сваког хришћанина, не само моја. Неки од ових мојих видео записа постоје у електронској форми код верника у приватној својини, из којих издвајам оно што је, по мени, најкарактеристичније. Две ружне ствари десиле су се Србима уз Васкршњи пост 2010. Ружно је, нехришћански све што је учињено са владиком Артемијем уочи самог Васкршњег поста 2010. када се хришћани мире и моле један другог за опроштај, да тако оклеветају, нападну једног од својих часних сабрата – архијереја, једног од најбољих, или међу најбољим, најправославнијим архијерејима наше Цркве, и то уочи Васкршњег поста, када ми, православни хришћани, молимо један другог за опроштај сагрешења, а не за клеветање праведника, што је ружно и отужно, као што је било горко и ружно да Скупштина Србије донесе Декларацију о Сребреници (наводно о српским злочинима – стрељању око 5.000 муслимана у Сребреници) , коју је Скупштина донела уочи самог дана распећа Господа нашег Исуса Христа. А стрељања муслимана у Сребреници проузроковао је Насер Орић, који је претходно поклао преко 7.000 Срба, углавном цивила, спаливши при том приликом до темеља више од седам српских села, иако преко 500 такозваних наводно од Срба поубијаних жртава - муслимана у Сребреници постоје још увек међу живима. И један и други злочин, први према СПЦ и други према српском народу, урађен је у режији и по жељи западних глобалиста и српских послушника, да не кажем изрода, тако да је њихова последња превара бива гора од прве (ср. Мт. 27, 64) ( НАТО бомбардовања Срба било је под лажним образложењем, као и ове потоње лажи и преваре око кривице владике Артемија и српских злочина – геноцида у Сребреници). Разлози за нападе на владику Артемија Не заборавимо да је Господ Исус Христос прорекао својим правим, не лажним следбеницима који данас кокетирају са глобалистима, „Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубих...Не изабрасте ви мене, него ја изабрах ја вас...Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато свет мрзи на вас.“ (Јн. 15, 12. 16. 19). Уосталом, и отац Јустин је прорекао епископу Артемију да ће много пострадати од својих школских другова: Ти, мали ћеш много пострадати од својих школских другова из Богословије! Чувај их се! На епископу Артемију испунила су се оба пророчанство: и Господње и аве Јустина. Халабука против владике Артемија дигла се пре скоро шест година, дакле пре постојања оца Симеона Виловског, оног момента када је владика тужио четири велике силе, које су биле присутне када су Шиптари вршили погром, мартовски погром и паљења српских светиња, 2004. г., а нису ништа предузели да заштите голорук народ и да заштите наше светиње. Свети архијерејски сабор, на челу са анемичним патријархом Павлом, је стално вршио притисак на владика Артемије, да повуче иначе оправдану тужбу у Хагу тужбу против те четири западне силе, које су саучествовале у шиптарским злочинима од 17 – 24. марта 2004., и да мора да прихвати антисрпски, антиправославни тзв Меморандум о добрим намерама, који су донели патријарх Павле, који је и потписао тај Меморандум без икаквих моралних консеквенци, тај „живи светац који хода земљом“ и уже, али врло моћно и богато награђено његово екуменистичко – ватиканско крило у СПЦ, са владиком Атанасија Јевтића, који, је умировљени епископ, митрополитом Амфилохијем, епископом Иринејом Буловићем и другим, што нису имао никакво канонско право за то, нити могли да се некажњено мешају у дужност активног епархијског архијереја рашко – призренске епархије, чак никаквог рационалног разлога да неверници (Шиптари), који су рушили српске православне светиње, без знања и одобрења надлежног епископа, обнављају те богомоље, нестручно, незналачки, да не кажем недобронамерно, будући да би требало да свако за своје недело, злочин, геноцид кривично одговара, а не да се награђује. Резолуцијом УН бр. 244, донета одлука да војска и полиција Србије у једном ограниченом броју буде присутна на Косову и Метохији и после нелегитимног, лажима образлаганог НАТО бомбардовања 1999. и тзв. срамног Кумановског споразума, који су Западњаци изиграли и погазили своју реч и потписе, да би војска и полиција могла да штите барем оне Србе који су тамо остали да живе на поседу својих дедова и прадедова. Када су се епископи, у чему су се нарочито истицало екуменистичко крило СПЦ: патријарх П а в л е, митрополит А м ф и л о х и је, епископи А т а н а с и ј е (Јевтић), И р и н е ј (Буловић), у свакој чорби „мирођија“ и Г р и г о р и ј е (Дурић), нови претендент по предлогу политичке власти у Србији за патријарашки престо, који је сада спречио избор митрополита Амфилохија и растурио „тајну вечеру“ у препремљену после тог избора и Теодосије Шибалић, духовног чедо владике Артемија, што је равно греху оцеубиства, подигли хајку на владику Артемија. Они су подигли и побуну против канонског јединства СПЦ, почели да стварају деобе и расколе у српском народу, да деле једноверни народ српски и да флагрантно и безобзирно газе вековне каноне Православне цркве, супротно одмереном и умереном ставу патријарха Иринеја Гавриловића, који је добронамерно и јавно говорио похвалне речи за епископа Артемија, чиме је хтео да умири побуњене „осице“ у кошници Цркве против Артемија. Зато новом Патријарху желимо здравље и успех да дисциплинује распуштене и аморалне архијереје, који више личе на хајдуке него на пастире Христовог словесног стада, да уљуди аморалне свештенике, поврати углед Цркве, изабере праве епископе у Синод, макар и по десет пута, док се стање у Цркви не среди, да не дозволи да се бирају недостојни епископи симонијом и куповином волва за глас у Сабору за свој избор, како не би, као сада, у СПЦ владали екуменисти и ватиканци. Врло моћни екуменистичко, глобалистичко и ватиканско крило у СПЦ Ето, тако су се екуменисти, глобалисти, проватикански и против канонски расположени епископи у СПЦ, удружили против владике Артемија, по каконима исправног епископа, колико ми знамо. Ето, опет „два лоша убише Милоша“ или, када је требало да се попљује, ишиба и разапне Господ Христос измирише се вук и лисица (Пилат и Ирод, ср. Лк. 23, 12(, јер су пре били у завади. То се десило, у неку руку, и за кампање против исправног епископа Артемија. Тако је владика Артемије, када је поменуо своја канонска права: да му се не може нико мешати у рад у епархији, осим Сабора, доживео жаоку од умировљеног епископа Атанасија, који се у свашта петља, туче и псује све и свакога, понаша се као средњевековни хајдук, а не као умировљени епископ, кога многи из Синода повлаче да као некаква „задушна баба“, као некакво страшило и баук да појави се тамо где би имало било ма каквог „пожара“, одлази да га гаси виком, дреком, шамарањем и тучом, да изговара сабрату Артемију неправославне и јеретичке речи: Ово је ново доба, сада каноне обеси мачку о реп! Остаће све ово у аналима наше Цркве као еклатантан израз ароганције, хајдучије, неправославног и некакнонског, и некажњеног понашања појединих епископа у нашој Цркви, јер Божије око гледа све нас, а има и нечија рука која записује све што се дешава погрешно у нашој Цркви.. Уосталом, патријарх Павле је потписао дејтонску визу Слободану Милошевићу, дајући му два гласа у дејтонској делегацији, а Сабор му је поништио потпис, а он није поднео оставку, што је био дужан; Епископ Иринеј Буловић и Игњатије Мидић су потписали споразум у Шамбезију да српска дијаспора подпадне под влас екуменисте цариградског патријарха, па је Сабор поништио и те потписе, а њима ни длака са главе није фалила, него и даље, са другима, одлазе у Равену да стварају неку врсту уније, без знања си одобрења своје Цркве и верника, чак противно вековним интересима српског народа, па нико их и не прозива за то. О људи! Јесмо ли Срби, хришћани, православци! Шта се зби са нама? Такве неправославне наступе против владике Артемија, уочи опроштајног дана Великог поста, вођство СПЦ нико никада, ја пре свих, није могао очекивати, да се водеће крило стави у службу глобалиста и ватиканиста, наших политичара, да патријарх Павле шаље тајне мисије у Ватикан, а да они никоме не подносе рачуне ни извештаје у аналима СПЦ за такву антисветосавску работу, да СПЦ дозволи вршљање наше највише извршне, према Цркви недобронамерне власти, какво је похођење и ноћевања председника Републике Србије у манастиру Дечани и другим манастирима СПЦ, као и неких других, чак извитоперених личности код извитоперених манастирских домаћина, за давање глобалистичких инструкција и отвореног наређења шта да раде, неканонског мешања у послове СПЦ око предлога лица за избор патријарха, или постављања епископа Теодосија, уместо живог епископа Артемија, на рашко – призренску епархију, што није допустиво по канонима ПЦ и догмама наше вере Дакле, још пре Виловског, почела је хајка на владику Артемија; донета је одлука на једном од Сабора да се владика Артемије удаљи са епрахије или да се умирови или да се лиши чина, зависно од тога какав ће стајалиште заузети Синод, а не Сабор, и он сам, па је чак Политика објавила вест да је Артемије пензионисан. како је легитимно нарочито према „добрим намерама“, тзв. Меморандуму о добрим намерама који је на жалост донело уско крило наше Цркве, а нико није сносио косеквенце за те неканонске радње, за који су дали потписе и патријарх Павле, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић, Атанасије Јевтић да Шиптари обнављају оне светиње које су обесно, геноцидно порушили, а они немају везе, благе везе немају о православним светињама, и зашто њима дати онима који су порушили, то је криминал, да се да - да они поправљају и накнадно зидају те светиње. Па се онда тражила слабост у материјалном пословању у рашко – призренској епархији, при чему је владика Артемије као прави монах желео да буде по страни, те су га бивши најближи сарадници почели оговарати: да је владика основао за себе предузеће „Раде Неимар“, па да има кућу у Београду, Сремчици и Ковиљачи. У ствари, све су то биле безочне лажи, што ће, надамо се у Бога, да ће истрага против Виловског доказати. Све су то биле лажи и једноставно онај који је изговорио те лажи служио је пре ђаволу (Јн. 8, 44) него Христу Господу и требало би да Црква поведе поступак против таквих који су се служили лажима. Пре две и по године таква политика је донела вест да је владика Артемије удаљен са епархије а он се налазио у Пољској, у једној посети. Међутим кад је дошао на траг све се слегло и владика је остао у епархији. А цео проблем је око тога што владику треба да замени Теодосије, које је духовно чедо владике Артемија у чему се показује и његов карактер и његов морал, на крају крајева да устане против свог духовног оца, то је оцеубиство, то се тако и назива. Сада су нашли да свале кривицу на владику, они, који су у одређеној комисији чије материјално пословање уопште није исправно и нико га није прегледао, то су на пример епископ Григорије захумско херцеговачки, против кога су устајали чланови епархијског савета да краде епархијски новац, па је он њих екскомуницирао, па их поново вратио. Дакле, он, који је потписао један акт, да се четири точка за аутомобил једног свештеника његовог пулена, његовог дошаптача, плате из епархијске касе патријаршије српске, што нема никаквог основа, што је нека врста крађе и малверзација. Затим, у тој комисији подметнут је владика Атанасије, на један перфидан начин, на један начин који не доликује Цркви да је владика Артемије позван у Београд на седницу Синода, да је у исто време владика Атанасије који служи њима као неко страшило да иде у Грачаницу и да истера све сестре и све оне који су одани владици Артемију из манастира Грачанице, а касније из појединих манастира на Косову, с тим што је он понеке и тукао и самим тим заслужио је по канонима наше Цркве да буде лишен чина али нема ко да изврши ту егзекуцију, јер свако, скоро свако од епископа има много више путера на глави него што то има владика Артемије, један од најчеститијих, најправославнијих епископа заједно са владиком Јевремом, један од људи који би требали да су уздигнути на положај по свом моралу и свом животу, а не да буду тако кажњени, тако сурово кажњени као што је кажњен владика Артемије. Ако комисија независна буде испитивала, а тако би требало да испитује пословање Виловског, и пословање у рашко призренској епархији, ја верујем да неће наћи те грешке које су преписивали, које су надувавали, које су измишљали, за које су лагали и то они који су дали заклетву да ће се само истином служити, а Господ је рекао, да сви они који се служе лажима да су деца ђавола. „Ваш је отац ђаво и сласти оца вашега ако хоћете да чините, он је лажа и творац лажи“ (Јн. 8, 44). То је рекао Господ у Јовановом јеванђељу. Устали су против једног од најбољих епископа: антиекуменисте, антиглобалисте и антиватикановца, они који су сами ватикановци, екуменисти и глобалисти, да га удаље из својих редова СПЦ и то баш они које ниједна црквена православна и правоверна власт не би могла да толерише у својој средини због њиховог рада и живота. Нас ово много жалости, потреса, пре свега што слаби позиције српског народа на Косову и Метохији, што дели и ствара расколе на КиМ у време када нам је слога у српском народу најпотребнија; друго, што све то разбија благоверни народ, монаштво и свештенство у рашко - призренској епархији, па дели и све нас на више табора у целом нашем народу, будући да је рашко - призренска епархија имала највише монаха од свих других епархија, да је верски живот ту био на великој висини, да је издавачка делатност цветала, све до затварања књижаре Тројеручице, за чију корисну делатност је највећа заслуга владике Артемија, у односу на оне њих који се хвале да су велики православци и патриоти, а имају врло мало монаха, јер су многи бежали од њих у друге епархије. И ко је све ту, у тој екуменистичкој дружини епископа СПЦ: умировљени епископ Атанасије Јевтић, који је психички одавно „пукао“ толико да туче свештеномонахе, ђаконе и свештенике; што се не влада пристојно као епископ чак ни за време Свете литургије; што је идејни вођа новотараца и ватиканских новотарија у СПЦ о изменама у начину служења литургије. Ту је и митрополит Амфилохије, језуитски школарац, који умало није постао српски патријарх, а студирао је језуитски колеџ у Ватикану и избрисао епитет из своје митрополије српска (Српска митрополија црногорска приморска). Поред осталог за три године рада као мјестобјуститеља трона СПЦ више је уназадио СПЦ што се не може исправити деценијама; продавао црквену имовину (куће и станове) неоправдано, што је кажњиво канонома, рукоположио или довео у Архиепископију око 150 свештеника и које је требало, и које није смео ни по коју цену; који је издао Декрет (ЕУО бр. 1297 (од 08.12.2009) да свештеничка и чиновничка основица за пензију буде 17.000 динара (што би пензију свело на десетак хиљада месечно), што је Министарство за финансије поништило тај декрет као нехуман; ту су и владике Иринеј Буловић, вечити „саветник“ и пратилац патријарха Павла чак и на „сабору нечастивиг“ – приликом прославе 29 новембра; затим Игњатијем Мидићем, јеретик, који су (ова тројица последњих) били чести гости код римског папе, по инструкције.. Постоје подаци да су епископи Атанасије Јевтић и митрополит Амфилохије „унајмљени“ и уцењени од глобалиста и америчке ЦИЕ да раде како им они заповедају. Ту је, у тој комисији и епископ захумско - херцеговачки Григорије, који је од електричара, играјући фудбал са епископом Атанасијем Јевтићем и једном монахињом, дошао до звања епископа, чији је живот пун скандала, а од чланова свога ЕУО оптужен да присваја црквени новац; који се активно бави пропалом антисрпском политиком и захтева, чуј он, да се Караџић и Младић самовољно предају Хагу и иду на политичку гиљотину, а не на правно суђење. Осим тога по Патријаршији причају како је он, Григорије, потписао да се за рачун кола свештеника Гаје Гајића из касе ПУО у Београду, бесправно исплети рачун за четири нова точка за Гајићев лични аутомобил, дакле, неосновано и кривично на штету саме наше Цркве. Нажалост ту је, у тој неславној дружини, и духовно чедо владике Артемија: епископ липљански Теодосије, кога је владика Артемије предложио за викарног епископа, а ом му сада забија ножу леђа, кога су глобалисти у Цркви, политици Србије и свету наименовали за заменика епископа Артемија, кога мисле да умирове или рашчине, односно разреше епископске дужности и на то место поставе епископа липљанског Теодосија, без икакве утврђене стварне кривице епископа Артемија. Њему, у ствари, приписују кривицу другог, о. Симеона Виловског, када нису успели са лажима на облате епископа Артемија, а нико у цркви не може бити одговоран за кривицу другог, ако је и има, у шта ми сумњамо, јер се прво говорило да владика Артемије има своју личну кућу у Београду, па у Ковиљачи, па у Сремчици, да је његово лично предузеће „Раде Неимар“. Све су то неистине и то ће се доказати, ако у нашој Цркви влада част, поштење и канони, за које је епископ Атанасије рекао владици Артемију: да је сада ново време и не важе канони и догме; „Каноне мачку о реп!“ Слушао сам и гледао на нашој ТВ фамозног и извештаченог, пуног неистина епископа Иринеја Буловића, кад каже да само у епархији рашко – призренској постоји несређено стање. А то што се краде свуда у СПЦ, као и у држави Србији, што се материјално пословање Архиепископије београдско – карловачке више година нико није прегледа; штио је нестало из епископије у Крагујевцу преко 100.000 евра и за то нико није одговарао; што су се десиле туче у црквама где се служи по новом, ватиканском обреду у духу Другог ватиканског коннцила, тако да свештеници туку вернике, чиме губе свој чин; што се отуђила црквена имовина, зграде, имања; што се годинама краде у храму Светог Саве, што је директор Патријаршије и старешина новог храма Светог Саве, који има локале, апотере и сувласништво над ланцом дрогерија у Београду, како неки кажу, смењује, и уместо да га предају црквеном суду за то, и друго штошта, што у време док српски верници гладују он купује сто пари епископских одежди по најскупљој цени, енормно се богати, користећи свој повлашћени положај у Цркви, па га митрополит Амфилохије поставља за старешину једне београдске цркве, где може више да манипулише са црквеним новцем. Чак ни то што су набављена звона за Светосавски храм, по налогу патријарха Павла, преко фирме пријатељице протомајстора Храма, од оне бечке фирме која је у време Првог светског рата скидала наша звона са цркава, лила их у топовска џулад, која су била намењена убијању српских војника и цивила. Слушао сам оног несрећног Иринеја Буловића, који је ономад на телевизији тако перфидно говорио о кривицама владике Артемија и да ће он сигурно бити кажњен; он дакле унапред зна да ће Сабор насести на његове измишљотине и Артемија казнити. иако казна није ислеђена и испитана, нити је Свети арх. сабор СПЦ донео ма какву одлуку, а он сам прејудицира кривицу владике Артемија, као да је он Сабор, или патријарх Ноје, он који има сијајсет кривица и који мора да се пре замисли да ли сме да се баци каменом на епископа Артемија, пре него испита своје грехове и кривице.. Рецимо за сада само једну: да је владика Иринеј интервенисао, док је био члан Синода, да омогући Душку Стокановић да јевтино купи црквени стан у Земуну. Па кад је Синод испитивао ту кривицу и отпустио Стокановића, из своје службе, владика Иринеј је, колико ја чујем, помогао Стокановићу да се запосли у некаквом информативном одбору Радио Телевизију Београда. Колика је политичка моћ у држави епископа Иринеја Буловића види се и по томе што је он угурао и епископа Порфирија, који је његов викарни епископ и блиски, да не кажем интимни пријатељ, прво за члана РРА, а онда и за њеног председника, иако је он активни црквени службеник. А када смо ми основали Српску светосавску странку као Покрет Духовне Обнове, а мене изабрали за председника, иако сам ја пензионер, епископ Иринеј се више пута залагао и предлагао да мене рашчине, да ја не могу да будем у странци, да не могу да се бавим тобоже политиком (дакле, духовном обновом српског народа), као пензионер. Што значи даја могу да гледам у бео зид по цео дан, да лутам и зевзечим београдским улицама, а овај владика сме да се бави политиком, перфидном, закулисном политиком; да његов „миљеник“ у име власти у Србији даје радио и телевизијске фреквенције коме хоће, да су оба подобни државној власти и глобалистима, супротно оним духовницима који су патриоте и национални и исправни људи и свештеници, какав је и епископ Артемије, а не као неки извитоперени, перверзни и непоштени свештенослужитељи. Напокон, ко је и њему, епископу Иринеју, дао црквени новац да купи најскупљи џип, и што ће владици џип када има читав возни парк превозних средстава?! Зар и то није једна врста перфидне крађе црквене имовине. Закључак Сумирајући све ово, ја са гађењем износим све ове чињенице, натеран само својом савешћу и правдољубивошћу, и молим се Богу, најусрдније и клонопреклоно, да истина о владици Артемију изађе на видело и да се кривци покају „док времена има“, и да се заиста види „ко је вера, а ко је не вера“, пре свега од оних који се бацају каменом на њега, да виде колики су њихови греси велики, и шта они раде у својим епархијама, ко је њихово пословање прегледао, пет - шест година болестан је патријарх, нико није прегледао пословање архиепископије београдско карловачке, где се вршља, где се краде на велико, нико није погледао пословање око храма Светог Саве, где се такође краде и вршља на велико, о чему ми је у своје време причао финансијски ревизор пословања Храма покојни др Милорад Тешовић, иначе мој велики пријатељ. Ја сам ономад дао један интервју „Ало“ - у, под именом, о томе ко је поткрадао тај храм, али су његово објављивање спречили др Лука Новаковић, протојереј – ставрофор (који је запретио чак проклетством) и протомајстор др Војислав Миловановић, ко је све крао у том храму, тако да уредништво Ало листа није смело да објави мој интервју, иако су га они тражили и на превару га узели, не давши ми текст на ауторизацију кривицом новинара Василија Паповића, који ме је обмануо више пута, али на жалост они нису хтели или смели, плаше се нечега, не плаше се Бога, јединог и живог, пред кога ћемо сви изаћи да одговарамо за наша чињења и нечињења; не плаше се Бога, али се зато плаше људи и плаше се од неке њихове повике, који ће кад – тад умрети и Богу положити рачуне о својим (не)делима. Хоћу да кажем да је и крађа у храму Светог Саве, то што је набављено сто пари, ганц нових, „златотканих“ одежди за епископе по невероватној, петоструко већој цени од стварне, у најтеже време, када српски народ гладује, када српска деца немају шта да једу у 70% случајева, а већина епископа се кинђуре и праве се физички гиздавим као да се спремају за удају, уместо да се духовно богате у Господу, и умишљају да су Господ Бог Саваот овде на Земљи, а у ствари, без Христа, они су нико и ништа, ако нису послушни Христу, ако не раде оно што им је Господ заповедио да раде. Такви епископи нису Христови и њих би требало одстранити од положаја који заузимају у Цркви, тим пре што сарађују са јеретицима, са расколницима, глобалистима и слушају их као Господа. А „Богу се треба више покоравати него људима“ (Д. Ап. 5, 29). Такви епископи поништавају наше каноне и што је један од њих сада скоро (Атанасије Јефтић) казао, владици Артемију када се овај позвао на каноне, каже: Сад је друго време, каноне мачку о реп. Што сам објавио у својој књизи Давид против Голијата, у предавању Косаре Гавриловић, која је изнела то у Америци, пошто је била у кабинету Буша Старијег, изнела да су Атанасије и Амфилохије уцењени од стране ЦИЕ и Америчке владе, као тобоже као хушкачи рата да не би ишли у Хаг, они су пристали да раде по њиховој вољи и да између осталог сломе врат своме школском другу из клупе, кад је најтеже време било. Кад је отац Јустин и казао владици Артемију, као богослову: Мали, твоји школски другови доћи ће ти главе. То су биле пророчке речи, оне су се испуниле. Али ја опет верујем у правду за владику Артемија, јер чврсто верујем у Бога, верујем у новог патријарха, па верујем у остатак исправних епископа архијерејског сабора, да нису све владике такве и да ће истина о епископу Артемију морати да изађе на видело у овом или оном свету, што пре то боље, и да ће се открити пред Богом и народом: ко је вера, а ко је невера. Ко разара, ко ствара расколе у цркви, ко сарађује са Ватикану, ко иде у Ватикан, ко је завршио језуитски колеџ у Ватикану, ко иде у Равену да склапа унију, ко иде у Шамбези, ко комуницира са расколницима и продаје православље, на шта немају право. И да народ то зна узео би само мотку и истерао из цркве. Београд, Томина недеља, 11.04.2010. Протојереј др Жарко Гавриловић* http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?p=32850 _______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
