ПОВРАТАК У ТРИДЕСЕТЕ?
Како Европљани реагују? Као и увек у годинама велике кризе Искуство тоталитарних режима који су током двадесетог века произвели страховита разарања и жртве учинило је да се либерална демократија третира не као најмање лош већ као савршен политички и економски систем. Још од Аристотела је, међутим, елаборирана већина њених суштинских проблема који је посебно у временима кризе показују као изузетно рањиву и крајње неефикасну за решавање ургентних питања. Познато је нa пример да она подстиче медиокритетство, снижава општи ниво образовања, стваралаштва и јавне речи, а као нарочита одлика истиче се масовна корупција. Основно је да грађани гласају за оног ко обећава да ће више да троши обезбеђујући им веће плате и пензије, а веома мали број њих размишља о томе где да се нађе новац за нереална примања. Ко би гласао за неког ко обећава стезање каиша? Савремена демократија има и низ других проблема. Због уске везе политичке елите, власника медија, банкарске олигархије и тајкуна, одлучивање се све више одваја од обичног човека и јавног мњења. Стварна демократија која би подразумевала конкуренцију различитих програма, аргументовану јавну дебату и партиципацију што ширег броја грађана на неком нивоу управљања и обављања јавних послова, претвара се у пуку изборну демократију у којој можете да бирате између две или више опција које су заправо производ исте затворене касте. Узмите Србију: основно око чега су све партије сагласне јесте да не обелодањују стварне финансијере. То потпуно потврђује основане сумње да све њих финансирају истих пет до десет тајкуна који су и власници медија. Оваква констелација одговара и страним силама које са тако концентрисаном моћи врло лако остварују своје националне интересе на нашим просторима. Ето, на пример, пре десетак дана група врхунских стручњака (бивша министарка, ректор београдског универзитета, декан надлежног факултета итд.) упутили су отворено писму председнику и власти постављајући једанаест крајње сувислих питања о продаји Телекома, показујући колико ће штете дугорочно ова продаја да направи држави. У стварној демократији, ово би био врхунски догађај за медије. Писмо би сви пренели на ударним местима, а бар јавни сервис био би дужан да организује дебату. Стварна опозиција би лако препознала снагу њихових аргумената и преузела би их у јавној дебати. Уместо тога овде је писмо прећутано, естрадни јавни сервис који све више постаје копија ТВ Б92 није ни помислио да овим људима да простор или да отвори дебату о Телекому, а власт се огласила изјавом премијера да Телеком морамо да продамо како не бисмо били комунистичка земља! Она је потпуно адекватна дискурсу који продају Мобтела Теленору (дакле такође државној фирми) назива приватизацијом. А ако сте мислили да ће напредњаци, који по наводним анкетама западних агенција сваки месец скачу за два поена, оспорити продају и заступати аргументе ових стручњака, грдно сте се преварили. Они су коначно схватили да је за долазак на власт у Србији много важније задовољити тајкуне и Запад него водити рачуна о националним интересима и жељама народа, па је стога њихова политика управо да немају став ни о чему, а посебно не о стварима које би наљутиле Запад. То је уосталом Николић и објаснио кад је рекао зашто су се уздржали од гласања о Сребреници, или када је де факто прихватио Статут Војводине изјављујући да достигнути ниво аутономије они неће оспоравати. Ово међутим није наша специфичност већ понављање модела који се опасно раширио по Европи. Огроман број земаља је у страховитим економским дубиозама, ниво унутрашње и спољне задужености је ван сваке контроле, домаћа производња се укида а тржиште преплављује страном робом, док банкарска индустрија постаје најважнији сегмент привреде. Политичари зависни од таквих финансијера постају затворена каста одвојена од бирача која у свим сегментима подстиче потрошачки систем вредности. Како Европљани на ово реагују? Као и увек у годинама велике кризе и кварења демократије окрећу се ауторитарним методама и речима у складу с тим. На свим изборима који се ове године одржавају доминира незадовољство глобалним економским и вредносним системом, страх од имиграције, изразита нетрпељивост према муслиманима, Ромима, Јеврејима итд. Док се Вилдерс спрема да добије изборе у Холандији у јуну, у недељу смо у Мађарској видели да изразита антисемитска странка Јобик осваја чак 17 одсто гласова што ће нам омогућити да у парламенту чланице ЕУ видимо посланике у униформи паравојне формације. Могу се направити занимљиве паралеле са кризом из 1929. и оним што је уследило. Миша Ђурковић [објављено: 13/04/2010] <http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/POVRATAK-U-TRIDESETE.sr.htm l> stampanje <http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/POVRATAK-U-TRIDESETE.sr.htm l> posalji prijatelju пошаљите коментар <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=new_review&int_it emID=130903> | погледајте коментаре (38) <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=list_reviews&int_ itemID=130903> http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/POVRATAK-U-TRIDESETE.sr.html
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
