JAMES KER-LINDSAY: KOSOVO JE NAJVAŽNIJE PITANJE KOJE SE POJAVILO PRED MSP IKAD
ponedeljak, 19 jul 2010 23:09 Ako bi Sud izneo mišljenje da je deklaracija o nezavisnosti bila nelegalna, niko ne očekuje da će kosovska nezavisnost biti poništena, ali će morati da se omogući postizanje rešenja koje bi predstavljalo dostojanstveniji izlaz za Srbiju Savet ministara će u ponedeljak, 26. jula, pokušati da formuliše zajednički stav Evropske Unije o mišljenju Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova i koracima koje potom treba preduzeti. Neki lokalni srpski mediji izveštavaju, pozivajući se na izvore bliske vrhu vlasti, da je EU u petak ponudila Srbiji da zajedno napišu rezoluciju koja će biti podneta Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nakon iznošenja mišljenja Međunarodnog suda i da je to poslednja ponuda na koju Beograd treba da odgovori najkasnije do četvrtka. Prema tim izveštajima, EU je, osim što je ponudila da zajedno sa Srbijom kosponzoriše rezoluciju, predložila i da, uz pomoć SAD, bude posrednik u razgovorima Beograda i Prištine. James Ker-Lindsay, profesor međunarodnih odnosa na London School of Economics, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da su se uoči objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde namnožile sve moguće spekulacije. U tom kontekstu on pominje još neke izveštaje o ovoj vrućoj temi. - Prema nekim drugim izveštajima Evropska Unija preti Srbiji da će, ako podnese rezoluciju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prekinuti put njenih evropskih integracija. Ukoliko je to tačno, smatram da bi takav stav moćnih članica EU da prete zemlji koja koristi isključivo pravna i diplomatska sredstva, koja problem rešava preko Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde, bio zaista sraman. Neke vaše kolege – među njima je Judz Batt - smatraju da međunarodno pravo ništa ne kaže o načinu nastanka države, da je država činjenica koja nastaje na terenu. Šta vi mislite o tome? - Upravo je to problem kojim se Međunarodni sud pravde u ovom slučaju bavi. Taj argument su upotrebile mnoge zemlje svedočeći pred Sudom. Tvrdile su da jednostrana deklaracija nezavisnosti nema nikakav pravni značaj – da ona nije ni legalna, ni nelegalna činjenica, nego samo izjava o nezavisnosti. Ono što je važno, prema ovoj školi mišljenja, jeste da li je ta država priznata, pri čemu je priznanje suvereno pravo svake zemlje. Dakle, ključno pitanje koje se posredstvom ovog slučaja našlo pred Međunarodnim sudom pravde jeste: može li bilo koja teritorija, ako i kad to poželi, da proglasi nezavisnost, a da onda samo treba da pribavi priznanja od strane drugih zemalja? Ako bi mišljenje išlo u tom smeru, to bi, po mom sudu, uspostavilo veoma opasan presedan. Pored ostalog, značilo bi da deklaracije nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije nemaju nikakav pravni značaj, da one nisu ni legalne ni nelegalne i da su te oblasti imale pravo da proglase nezavisnost. Dakle, pošto je jedino važno da ih druge zemlje priznaju, a priznanje je, dakle, suvereno pravo svake države, rusko priznanje Južne Osetije tako bi izgubilo svaku nelegalnost. Kakvo mišljenje očekujete od Međunarodnog suda? - Veoma je to teško predvideti jer sudske odluke često iznenade. Tri su mogućnosti: da Sud “presudi” uglavnom u korist Srbije, što bi značilo da je kosovska deklaracija o nezavisnosti bila nelegalna; da donese odluku manje-više u korist Kosova - da je, dakle, bilo elemenata legalnosti u deklaraciji nezavisnosti – ili, pak, da, kako mnogi očekuju, sud donese ambivalentno mišljenje. Ja sam skloniji pretpostavci da će Sud doneti prilično jednoznačno mišljenje – ili u prilog Srbije ili u prilog Kosova. Zašto? Zato što smatram da je Sud najviši organ Ujedinjenih nacija i da mora jasno sa “da” ili “ne” odgovoriti na jasno postavljeno pitanje, i to na verovatno najvažnije pitanje koje se ikad pred njim pojavilo. Ako ste ugledni sudije koji razumeju svoju ulogu i značaj ovog pitanja – onda teško da možete ponuditi ambivalentan odgovor jer bi to zapravo bilo ravno izbegavanju odgovora – i to u situaciji kad svima treba unošenje jasnoće u ovu konfuziju. Srbija namerava da novom UN rezolucijom, nakon mišljenja Suda - a očekujući da će joj ono ići u prilog - izdejstvuje nove pregovore o statusu Kosova. Koliko je to realno? Zbilja, na čemu Beograd gradi očekivanje da će privoleti Prištinu na ponovne statusne pregovore kad su najznačajnije zapadne zemlje već priznale kosovsku nezavisnost? - Ako bi Sud zaista doneo mišljenje u prilog Srbije, uprkos tome što je to samo savetodavno mišljenje, ne može se odmahnuti rukom i reći - nije važno. Naprotiv, to bi imalo izuzetan značaj zato što je u pitanju odluka najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija. Značaj takve odluke bio bi nezaobilazan i za zemlje poput Britanije, Francuske, Nemačke – koje čine same temelje Evropske Unije, zato što su čitav etos Evropske unije zasnovale na poštovanju međunarodnog prava. Ako bi one, recimo, odmahnule rukom na takvu odluku Međunarodnog suda, njihov legitimitet na međunarodnoj sceni bio bi kompletno ruiniran. Evropska Unija nakon toga ne bi mogla da se postavi pred Severnu Koreju, Iran i druge zemlje zahtevajući od njih da poštuju međunarodno pravo jer bi ovim jasno pokazala da ga ni sama ne uvažava. Smatram da je upravo zbog ovoga toliko nervoze oko odluke Suda u Hagu. Ako bi Sud izneo mišljenje da je deklaracija nezavisnosti bila nelegalna, niko ne očekuje da će kosovska nezavisnost biti poništena, ne verujem takođe da to bilo ko u Beogradu očekuje, ali smatram da će u tom slučaju morati da se omogući postizanje nekog rešenja koje bi predstavljalo nekakav dostojanstveniji izlaz za Srbiju. Autor Branka Trivić Izvor RSE, Prag http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju_james_ker_lindsay/2104036.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
