РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Тел/факс: 3077-028, vladarsk <mailto:vlada...@gmail.com> @gmail.com - Бр. Службено/ 20. јул 2010. ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Др Борис Тадић 11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1. Господине Председниче, Подсећамо Вас, да је идућег месеца петнаестогоишњица прогона српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске и да је јучерашња посета председника Хрватске, г. Иве Јосиповића, Републици Србији нанела огромну штету Србији и прогнаном српском народу из Републике Српске Крајине и Хрватске. Посета је прошла у атмосфери „разумевања, помирења и градње добросуседских односа“, како је то изражено у обостраним изјавама државника и најавама медија. Такаве изјаве су грех према српским жртвама и прогну 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске. Могао би се поднети израз „помирење“ за односе две државе које су подједнако одговорне за неке немиле међусобне догађаје и подједнако спремне да (на равноправној основи) сносе терет отклањања последица тих немилих догађаја. Али, у случају српско-хрватских односа, нема никакве равнотеже у одговорности за разбијање Југославије и изазвање ратове од 1990. до 1995. Кад је реч о Србији и Хрватској, јасно је да је једино Хрватска крива за злочин против мира и злочин геноцида над српским народом (чему су следили и злочини над припадницима других народа), а у томе су јој били савезници државници Словеније, државници муслимана и католика у Босни и Херцеговини и шиптарски сепаратисти у Републици Србији. Такав злочин према миру и злочин геноцида над народима је обавила Немачка, од 1939. до 1945. и нико није Немачкој пружио шансу од нападнутих држава, да се с њом постигне међусобно „разумевање, помирење и градња добросуседских односа“. Оваква намера је усвојена тек кад је Немачка платила ратну одштету свакој држави коју је војно напала, разорила, побила део становништва, а покореном и прогнаном народу одузела сва људска права. На исти начин, мора да одговара и Хрватска, а Србија је најобавезнија да покрене против Хрватске процес пред Међународним судом правде у Хагу, у УН, у ЕУ, у ОЕБСУ и другим међуанродним организацијама, јер је Хрватска окупирала део српских етничких и историјских територија и прогнала горе наведену бројку Срба. Ништа није једноставније од схватања чињеница хрватског државног злочина против мира и хрватског злочина геноцида над српским народом, од 1990. до 1995 - који су били наставак злочина геноцида над Србима, којег је хрватска обавила (у савезу с Немачком) у Другом светском рату, од 1941. до 1945, кад је у конц. логорима смрти и на друге начине убила 1/3 Срба у Републици Српској Крајини, Хрватској, Босни и Херцеговини, Рашкој и Срему и кад је убила све похватане Јевреје и Роме. Очигледни су кораци Хрватске у злочину против мира и злочину геноцида над Србима. Погледајте их: 1. Хрватска није искористила одребу Устава из 1974 – за издвајање из Југославије мирним путем, што је било предвиђено; 2. Хрватска је 1990, прегласавањем српских посланика у Парламенту, укинула државотворност српском народу и прогласила га националном мањином и двонационалну Хрватску претворила у једнонационалну. Идентично би овом поступку било - кад би Валонци у Белгији прогласили Фламанце националном мањином, а Белгију прогласили само државом Валонаца; 3. Хрватски председник, Иво Јосиповић, није престајао да понавља право на државотворност хрватског народа у Босни и Херцеговини, а једном речју није споменуо државотворност српског народа у бившој Хрватској. А треба знати, да после турске окупације Балкана (у 15. столећу), Срби Републике Српске Крајине имају најстарији државотворни статус – стекли су га у Мађарској 1471. и Аустрији 1630. То је много старија државотворност од државотворности Срба у Далмацији (1683), Срба у Црној Гори (1687) и Срба у Србији (1804), Хрвата (1918), Словенаца (1918), Македонаца (1945) и муслимана у БиХ (1945); 4. Хрватска се понела вероломно према Србији, јер је с њом потписала међудржавни споразум – с важном одредницом: две државе ће једна другој поштовати интегритет и неповредивост граница, а онда је Хрватска признала државу шиптарских сепаратиста у покрајини Србије – Косову и Метохији; 5. Хрватска је прогнала српски народ и уништила, опљачкала, или склонила све предмете српске културне баштине – које прогнани народ није понео. Влада Србије је учинила велики грех према Србима и српској културној баштини, кад је Хрватској почела да враћа спасене драгоцености. Тако је хрватски председник похвалио Владу Републике Србије што је јуче Хрватској вратила спасену икону из српског манастира у Даљу, а то је Србија учинила против свих правила за чување културне баштине, јер она не може стављато на располагање културна добра држави која ту баштину редовно уништава. То је чинила у Првом и Другом светском рату и у време разбијања Југославије, од 1990. до 1995. године. Ево историјског примера како се треба понашати према држави која, редовно, уништава културно благо других народа - Аустрија није вратила предмете српске културне баштине Турској, које је, с народом, испред турске војске, спасио Патријарх Српске православне цркве, Арсеније Трећи Чарнојевић – 1690. године; 6. Српску имовину у Републици Српској Крајини и Хрватској је запленила хрватска држава и то је најогољенији поступак против приватног власништва – које је, по међународном прву, неотуђива светиња. Господине Председниче, ми Вас молимо, у име 800.000 прогнаних Срба, у име Отаџбине и Историје, да не омогућујете опроштај Хрватској за злочин против мира и злочин геноцида над Србима, јер ти злочини никад не застаревају. Лица и државни органи који прикривају, или не кажњавају извршиоце тих злочина, по међународном праву, саучесници су. С обзиром да Ваш кабинет не сарађује с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо има одлике отвореног. ВЛАДА РС КРАЈИНЕ СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ Милорад Буха, премијер Дип.инг. Рајко Лежаић, председник
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
