Његошев број „Политике” 
<http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/150577/i/1/VLADIKA-RADE.jpg> 

Потез без преседана у својој историји, „Политика” је учинила 18. септембра 
1925. године, објављујућиизнад свог заглавља – „ЊЕГОШЕВ БРОЈ 
<http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/150577/i/1/VLADIKA-RADE.jpg> ”.

Била је то нека врста увода у оно што ће се догодити 21. септембра, када су пре 
75 година, 21. септембра,на Цетињу свечано пренете Његошеве кости из Цетињског 
манастира у новосаграђену капелу на Ловћену.

„Политика” је из дана у дан, две недеље пре и после тог догађаја, објавила низ 
текстова посвећених Његошу, дајући велики простор, па и по неколико страна, 
низу аутора који су из различитих углова осветљавали животни пут, владичанско и 
државничко дело Његошево и његов колосални поетски опус.

У неколико наставака објављена су сећања Матије Бана, сећања лорда Кларенса 
Паџета, односно његова два официра, о мисији коју су имали на Цетињу 1848. 
године, текстови Вука Караџића, др Алексе Ивића, др Николаја Велимировића, Љубе 
Ненадовића, Вука Поповића, Иве Андрића и низа других аутора.

Од сарадника „Политике”, тих дана су интензивно писали Григорије Божовић, а 
Добрица Кузмић и Живко Милићевић били су извештачи.

Кузмић је пратио пут краља Александра који је са краљицом Маријом и свитом тих 
дана био у својој првој и последњој званичној посети Црној Гори. Путовали су 
преко Охрида, Скопља, Призрена, Косовске Митровице, Пећке патријаршије и 
Дечана, да би се потом преко Чакора спустили до јадранске обале, а онда отишли 
на Цетиње.

Учествовали су у централном догађају преношења Његошевих посмртних остатака у 
капелу која је, у ствари, била задужбинско здање краља Александра. Он је одлуку 
о њеној градњи донео у јулу 1925, када је одустао од скупог пројекта Ивана 
Мештровића за подизање Његошевог маузолеја.

Одлуку да на Језерском врху на Ловћену подигне црквицу и да у њој буде 
сахрањен, Његош је донео за живота, а градња је започета у јуну 1845. године. 
Тек 27. августа 1855, четири године после његове смрти, Његошеви остаци пренети 
су из цетињске цркве у цркву светог Петра на Ловћену.

Почивали су у миру на том „Гибралтару Адријатика” до ноћи 12. августа 1916. 
када су по налогу с највишег места из Беча, аустријски окупатори девастирали 
црквицу и Његошеве кости поново пренели на Цетиње.

У царском Бечу, пад Ловћена био је виђен као највећи успех Аустро-Угарске у 
Првом светском рату, због чега су и хтели да уместо Његошеве капеле подигну 
грандиозни споменик који представља „генија победе и славе”, односно Аустрију и 
њеног цара Фрању Јосифа, јер је Његошева капела, као неки „барјак пободен у 
стену Црне Горе изазивао монархију”.

План се изјаловио, Аустро-Угарска је збрисана у рату са светске политичке мапе, 
а после стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Александар је одлучио 
да се Његошеви посмртни остаци врате тамо где су и били, сада у краљеву 
задужбину на врху Ловћена.

Много деценија касније, девастирано је и то здање, после деценије жустрих 
полемика, да би на врху Ловћена био подигнут Његошев маузолеј, по пројекту 
Ивана Мештровића. 

Замена Његошеве црквице маузолејоми јавна дебата вођена тим поводом током 
шездесетих година минулог века,потврдилису да подизање споменика личности ма 
које су оличење највиших, најдубљих трагова у судбини свога народа, може 
покренути основна питања не само естетске већ и расправу онајбитнијим 
историјским, моралним идуховним питањима времена.

Сасвим разумљиво, пошто је реч о државничком, дипломатском, духовном, естетском 
и културолошком врху који је достигао Његош својим делом, а нашта је графичком 
метафором, симболички, указала и „Политика” 18. септембра 1925. штампајући 
изнад свог заглавља путоказ – „ЊЕГОШЕВ БРОЈ”. 
<http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/150577/i/1/VLADIKA-RADE.jpg> 

Слободан Кљакић

објављено: 27/09/2010

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Njegosev-broj-Politike.sr.html

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште