http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpski-je-i-narodni-i-knjizevni-jezik-Srba.sr.html
Полемика Српски је и народни и књижевни језик Срба Да ли је српски језик члан јужнословенске групе језика? Је ли он равноправан члан словенске породице језика? Аутори најновијег плана и програма за осми разред основне школе у Србији, који је прописало Министарство просвете Републике Србије – сматрали су да jeсте, јер су како наставницима тако и писцима уџбеника одредили као обавезну наставну јединицу „Место српског језика међу другим словенским језицима”. У новоизашлом уџбенику за осми разред овдашњега Завода за уџбенике испоштован је наслов наставне јединице, али је међу наведеним језицима у групи јужнословенских језика српски језик замењен српскохрватским. Тај уџбеник, дакле, сматра да не постоји посебан српски језик као члан јужнословенске групе језика. Тако се у уџбенику наслов и његова текстуална поткрепа међусобно искључују. Да су аутори плана и програма мислили на српскохрватски, онда би наведену јединицу сигурно именовали као „Место српскохрватског [а не српског – МК] језика међу словенским језицима”. А нису! Зато у датој лекцији уџбеник није усаглашен са прописаним планом и програмом, а то је један од нужних услова да уџбеник буде одобрен за употребу. У три своја оглашавања у „Политици” ауторка уџбеника тај пропуст свакојако је оправдавала. Најпре је (14. 9) тврдила да „на нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског [у уџбенику пише ијекавског! – МК] дијалекта”, и да је он настао распадом праславенског. Кад јој је указано на неодрживост таквог схватања, она је у другом оглашавању (18. 9) устврдила да је „српскохрватски лингвистички конструкт” и да „Срби говоре српским језиком, и као народним, и то нико не спори”. Али сада у трећем оглашавању (24. 9) управо она то спори, враћајући се на своје прво тврђење да је српски народни језик српскохрватски (што поткрепљује и цитатом из једног рада Р. Ленчека) и да он укључује споменути скуп дијалеката. То, једноставно, није тачно. То је научна заблуда. Лако проверљива. Наиме, да у српској лингвистици „српскохрватски” као народни језик није подразумевао „скуп штокавског, чакавског и кајкавског дијалекта”, ауторка се могла уверити и на основу Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који израђује САНУ. У томе речнику не наводи се грађа из кајкавског и чакавског дијалекта, него искључиво из штокавског! Дакле, под српскохрватски народни језик А. Белић као први уредник није подвео ни чакавски ни кајкавски дијалекат. А није ни могао будући да иницијатива за израду речника и није била његова, него Стојана Новаковића, који је још 1893. написао „Пролог” за израду Речника српског књижевног и народног језика. Белић му је само, у складу са тадашњим политички контекстом, променио име, и то јасно у Уводу прве књиге и нагласио! Из тога је више него очигледно да српскохрватски народни језик никада у српској науци није значио језик састављен од чакавског, кајкавског и штокавског дијалекта. Истина, тај термин је у значењу „дијасистема дијалеката” и као синониман термину средњојужнословенски језик” употребљавао Д. Брозовић. С добро промишљеним разлогом: јер су Хрвати, за разлику од Срба, приоритетно чакавци и кајкавци. Осим тога, и творац термина „српско-хрватски” Ј. Грим тај је термин употребио „за ознаку народне књижевности, а за језички систем користио је назив српски” (М. Окука). Из наведеног је јасно, а очигледно и из самог примера Речника САНУ, да је српскохрватски – и као народни и као књижевни – само преименовани српски језик. Зато никада у србистици, за разлику од кроатистике, није постојао српскохрватски народни језик у значењу које му даје ауторка уџбеника. Или ауторка сматра да су мишљења кроатистике меродавнија од оних србистичких! Али да ли онда, као насупротна србистичким, могу и смеју имати места у уџбенику за основну школу? Што се пак тиче признавања „хрватског и босанског (бошњачког)” као мањинских језика у Србији, ми смо већ (17. 9) навели да је то учињено мимо критеријума о идентитету мањинских језика датих у „Повељи Савета Европе о регионалним и мањинским језицима”, где се експлицитно наводи да се таквим језицима могу сматрати само језици „који су различити од званичног језика те државе”(Повеља: Део 1, Опште одредбе, члан 1, Дефиниција). А сад ауторка дату чињеницу просто заобилази, поново се позивајући на то „признање”. Пошто Србија мора своје законе усагласити са критеријумима европских закона, јасно је да се погрешно тумачење европских закона и њихових критеријума неће толерисати. За лингвисту, ако је научник, политички погрешна тумачења не смеју бити меродавна. Он мора уважавати само критеријуме. А на основу њих – ни босански, ни хрватски, ни црногорски – не могу добити статус ни мањинских, а камоли посебних стандардних језика. У свом тексту ауторка баш као и тумачи „Повеље” сматра да се један закон може само делимично прихватити. А делимично прихватање значи заправо кршење закона. Ако је у „Закону о мањинама” језик муслимана именован босанским, онда је кршење, а не поштовање тог закона ако ауторка „радије употребљава термин бошњачки”. Јасно је да и неупотреба термина српски тамо где то закон налаже значи кршење чак Устава Србије. Колико тој елементарној законској чињеници ауторка придаје важности, најбоље се види по њеном коментару да је за њу назив језика „академско питање”, и да је „неупоредиво важније шта ми тим српским језиком у свакодневном животу чинимо”! А то, заиста, јесте сувисло питање: је ли морално, научно и законски дозвољено са српским језиком чинити ово што се са њим „чини” у уџбенику за осми разред основне школе?! И ко је надлежан да такво чињење спречи? Посебно још ако се има у виду став Одбора за стандардизацију српског језика „да међу јужнословенске језике треба сврстати српски језик, а да Хрвати и Бошњаци његове варијанте називају хрватски односно бошњачки језик” (И. Клајн). Проф. др Милош Ковачевић Доц. др Михаило Шћепановић објављено: 26/09/2010 http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpski-je-i-narodni-i-knjizevni-jezik-Srba.sr.html
<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
