http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=28867
НЕМА КАЗНЕ ЗА СТРИЈЕЉАЊЕ ОФИЦИРА ЈНА У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ Хрватске војне снаге напале су 29. септембра 1991. године касарну ЈНА у Бјеловару и стријељали старјешине касарне, која им се предала, саопштио је Документационо – информациони центар "Веритас". Инфо | 15:48 28/09/2010 | Извор: СРНА "Веритас" наводи да Тужилаштво Хашког трибунала никада није отворило истрагу о том злочину упркос захтјеву породице једног од убијених официра, а Вијеће за ратне злочине у Србији је по пријему предмета од војног правосуђа, које је престало са радом, вратило предмет у преткривични поступак. Хрватско правосуђе покренуло је поступак тек након што је РТС 2006. године објелоданио снимке злочина и још води истрагу против непознатог починиоца, а град Бјеловар, 29. септембар слави као Дан града. Како наводи "Веритас", предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић тог дана је по уласку у касарну наредио да се заробљени војници и старјешине скину до појаса. Шимић је из строја извео команданта бригаде, пуковника Рајка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића и усмртио их пуцајући им у главу из пиштоља. У бјеловарској касарни погинула су још тројица припадника ЈНА, а око 60 старјешина и око 150 војника је заробљено. Док је трајала борба за касарну, мајор Милан Тепић, управник складишта муниције и експлозива у шуми Беденик, које је такође припадало касарни "Божидар Аџија", дигао је складиште у ваздух и том приликом страдали су он и његових седам војника. Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима, истиче "Веритас". Четири дана касније убијена су још шесторица заробљених припадника ЈНА, међу којима и двојица Хрвата. За убиство шесторице заробљених припадника ЈНА и покушаја убиства једног цивила, Жупанијско државно одвјетништво у Бјеловару је 2001. године оптужило четворицу припадника бјеловарске полиције: Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због кривичних дјела ратног злочина против ратних заробљеника и ратног злочина против цивилног становништва. Оптужени су до сада два пута неправоснажно ослобађани, а на трећем, 2007. године су осуђени испод законског минимума по промјењеној оптужници, тако што их се умјесто за чињење ратног злочина, теретило за помагање у ратном злочину против ратних заробљеника и цивила. "Веритас" истиче да и ови бјеловарски случајеви указују на већ устаљену и препознатљиву праксу хрватских судова названу "пинг-понг суђења". Наиме, и када су злочини над Србима и припадницима ЈНА неспорни, починиоци се не могу идентификовати, а ако се и идентификују ослобађају се у недостатку доказа, односно због поступања у нужној одбрани. Уколико се прогласе кривима, након маратонских суђења, изричу им се минималне казне, често испод законског минимума, што је срамота за хрватско правосуђе, а понижавајуће за жртве, истиче се у саопштењу "Веритаса". Предсједништво СФРЈ је крајем 1991. године прогласило мајора Тепића за народног хероја, јединог у протеклом рату, а војник Стојадин Мирковић, који је међу изгинулим војницима мајора Тепића једини идентификован, децембра 1999. године посмртно је одликован "Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена". Ђ.В.
<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
