http://www.vidovdan.org/component/content/article/37-politika/2260-zasto-se-treba-swuprotstaviti-10-oktobra

Зашто се 10. октобра треба супротставити Паради несноса

Пише: Александар Павић

- Лични режим Бориса Тадића, који је неуставно на себе преузео све битне 
функције у држави, укључујући и вођење спољне политике земље, што је 
довело до потпуног дебакла државне косовске политике, и који неуставно у 
исто време држи функцију председника државе и председника странке, 
непрекидно понавља да ће Косово и Метохију бранити – само и искључиво – 
„правним, политичким и дипломатским средствима“ (а сада, очигледно, чак 
више ни њима). У исто време је лични режим Бориса Тадића објавио да ће 
се најављена „Парада поноса“ бранити стотинама, можда и хиљадама 
оружаних припадника Министарства унутрашњих послова. Дакле, за државну 
територију Републике Србије, и вредности које Косово представља, режим 
Бориса Тадића неће користити сва расположива средства с којим једна 
суверена држава располаже, али за одбрану вредности агресивног 
хомосексуализма које „Парада поноса“ пропагира, исти режим ће и те како 
бити спреман да користи сва расположива средства једне суверене државе. 
Има ли јаснијег доказа до којих је вредности садашњем марионетском 
режиму у Србији стало? Сваки грађанин/порески обвезник који се противи 
оваквом вредносном и физичком усмеравању оружане силе Републике Србије 
има право да стане на улицу и да блокира покушај коришћења државне 
оружане силе у те сврхе, тј. за заштиту професионалних агитатора 
одређених сексуалних опредељења, који не заступају никога осим себе пред 
својим финансијерима и спонзорима, уместо у сврхе садржане у Уставу 
Србије – одбране територијалне целовитости земље.

- Излазак на улицу 10. октобра је и суштински демократско питање. Наиме, 
постало је познато да се новцем пореских обвезника сада финансирају 
професионални агитатори хомосексуализма окупљени у више организација, 
које се представљају као „невладине“. Супротстављање 
државно-спонзорисаној „Паради поноса“ уједно представља и јавни протест 
против чињенице да се те исте „НВО“ које промовишу хомосексуализам – тј. 
агресивно пропагирање истополне сексуалне оријентације, и њене апсолутне 
моралне и правне равноправности у виду права на склапање истополних 
бракова, усвајања деце од стране хомосексуалних парова, учења деце да је 
хомосексуалност једнако вредна као и хетеросексуалност, итд. – сада 
финансирају и из државног буџета Републике Србије.

- Чињеница да се професионални хомосексуалистички активисти финансирају 
из државног буџета све ово претвара и у питање демократског 
легитимитета. Наиме, да су странке садашње владајуће коалиције јасно, у 
својим изборним кампањама, истакле да се оне залажу за правну 
равноправност хомо- и хетеросексуалности, да ће финансирати њене 
поборнике новцем пореских обвезника и да ће трошити, у општој беди и 
немаштини, милионе динара из државног буџета за организовање не само 
„Параде поноса“ већ и агресивних пропагандних кампањи у градовима широм 
Србије које промовишу хомосексуалистичке вредности – да су странке 
садашње владајуће коалиције све то јасно и гласно предочиле гласачком 
телу Србије и на тој платформи освојиле већину, сви поборници 
демократије би се морали помирити са чињеницом, ма колико се с њом 
морално не слагали, да већинско бирачко тело у Србији подржава овакав 
програм, који укључује и финансирање и оружано обезбеђивање „Параде 
поноса“. Међутим, како то није случај, и како је очигледно да садашње 
владајуће странке нису све ово истакле у својим изборним програмима – 
вероватно зато што знају да већинско бирачко тело у Србији овако нешто 
не подржава – излазак на улицу 10. октобра представља и демократски акт 
грађанског супротстављања једној агресивној и безочној узурпацији 
гласачке воље грађана Србије, и отимачине из њиховог већ осиромашеног џепа.

- Сви они чија се верска или морална убеђења недвосмислено косе са 
вредностима које заступа „Парада поноса“ имају право, а и моралну 
обавезу, да се лично супротставе коришћењу њиховог сопственог новца за 
јавно промовисање вредности које су у супротности с њиховим најдубљим 
верским, моралним и егзистенцијалним вредностима. Дискриминација, тј. 
разликовање између добра и зла је неотуђиво право сваког човека, и ни 
једна државна или режимска структура нема право да то право повреди. 
Приватно изражавање онога што верници сматрају да је порок је ствар 
сваког појединца, и то је нешто што ни један човек, па чак и ако је 
верник, нема право да спречава, али и те како има право да спречи да се 
његов порески новац употребљава у сврхе јавног пропагирања вредности 
супротних његовим/њеним најдубљим верским уверењима. Зато је 
организовање разних „парада поноса“ практично једнако варварском, 
паганском приморавању верника да једу храну пошкропљену крвљу идолских 
жртава, што организатори и спонзори таквих манифестација врло добро 
знају. Супротстављање разним „парадама поноса“ је, стога, неодвојиво од 
сваког покушаја организовања таквих „парада“.

- Свима којима је и даље стало до Косова и вредности Косовског завета 
јасно је да борба за њих почиње у сопственом окружењу. Никада нећемо као 
народ бити достојни повратка косовских светиња у државни оквир Србије 
ако дозвољавамо да нам се те вредности руше или девалвирају испред наших 
очију, у српској престоници. Дакле, супротстављање „Паради поноса“ је и 
почетак битке за васпостављање вредности које Косово и Косовски завет 
оличавају, а које су нас као народ очувале током векова.

- На крају, излазак на улицу 10. октобра представља и симболичан чин 
супротстављања свим узурпацијама садашњег владајућег режима – од 
прекрајања изборне воље грађана, до ненајављеног усвајања Статута 
Војводине, ненајављеног усвајања Резолуције о Сребреници, ненајављене 
продаје Телекома Србије, ненајављеног одступања од ослањања на 
Резолуцију 1244 у одбрани територијалне целовитости и суверенитета 
земље, и свих других узурпација, које су предугачке за набрајање. Сваки 
грађанин, као гласач чија се изборна воља не поштује, и чији се новац 
ненаменски троши има право да се лично супротстави таквом безакоњу. И, 
као што га нису питали пре него што су одлучили да погазе његову 
суверену бирачку вољу, тако ни он није дужан да пита икога да ли има 
право да изађе на улицу, чије одржавање он/она плаћа и искаже своје 
грађанско неслагање и свој грађански отпор.

_______________________________________________
SIM mailing list
s...@antic.org-snn
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште