MIŠA ĐURKOVIĆ: BOŽA DERIKOŽA I PROF. MARKOVIĆ ILI MORALNI ČAS KOMPRADORSKOJ 
ELITI 

ponedeljak, 20 septembar 2010 12:46 

 

Šta Srbija vidi danas kad uporedi Ratka i Božu? Prof. Marković je najveći 
stručnjak u Srbiji za ustavno pravo, a Boža nabeđeni stručnjak sa tetkinog 
kreveta, dopao niotkud, da bi danas bio težak više od deset miliona evra 



Danas je ponedeljak 20. septembar 2010. godine. U petak 24. biće tačno deset 
godina otkako su održani izbori na kojima je navodno Vojislav Koštunica pobedio 
u prvom krugu Slobodana Miloševića, čime je otpočeo proces smene vlasti u 
Srbiji. Krajnje je zanimljivo da o ovome svi ćute. Nešto mi govori ni da 
proslava Petog oktobra neće dobiti mnogo veću pažnju. Na stranu što je glupo da 
proslavu organizuje vlast u kojoj je SPS deo vladajuće koalicije. Veći je 
problem što u ovakvoj razvaljenoj Srbiji deluje potpuno virtuelno i veštački da 
se bilo šta proslavlja. 

O ovih deset godina kao deceniji iznevernih nada i postepeno ali temeljno 
realizovane okupacije Srbije, biće još  dosta reči. Suština je verovatno sažeta 
u medijskom dešavanju koje je ovih dana izazvao Božidar Đelić, kada je u javnom 
intervjuu rekao da je sramota što nam se, eto, vraćaju Miloševićevi kadrovi, pa 
je tako Ratko Marković izabran za predsednika Upravnog odbora Instituta 
društvenih nauka. Onda su to dohvatili „demokratski mediji“ kao da je, ne daj 
Bože, u pitanju upravni odbor EPS, a ne neplaćeno i u suštini protokolarno 
mesto u upravnom odboru naučnog instituta. Epilog je da je Marković kao častan 
čovek dao ostavku pošto, jel', ministar smatra da ga njegovi stručni 
kriterijumi ne kvalifikuju za takvo mesto. 

ŠTA BOŽA NE RAZUME Šta javnost ne zna i ne saznaje preko ovakvih ne samo 
podaničkih već i nepismenih medija? Upravni odbori u državnim institutima su - 
naravno, kao i sve drugo - deljeni po partijskom ključu. Od četiri člana koje 
postavlja Ministarstvo dva pripadaju DS, a po jedno obično G17 i SPS. Tako je, 
na primer, i legendarni Uroš Šuvaković u upravom odboru jednog drugog istituta 
kao neko ko je na kvoti SPS. Zanimljivo, on Boži ne smeta? Dakle, svi upravni 
odbori su dogovoreni i istrgovani između koalicionih partnera i svi su, 
naravno, imenovani uz pristanak i saglasnost istog tog ministra Đelića.  

E, sad, idu izbori za potpredsednika DS, a Boža jako želi to mesto. Za to mu 
je, kao što znamo, pre svega potreban dobar pi-ar, plus lova što je otprilike 
univerzalna jednačina žutog pogleda na svet. Pljuvanje po „Miloševićevom“ Ratku 
Markoviću je u tom smislu iz Božinog rakursa idalan zicer koji ne sme da se 
promaši. No to samo pokazuje kako Boža ne razume koliko su se u Srbiji 
promenile stvari.  

Šta objektivna Srbija vidi danas kad uporedi Ratka i Božu? Profesor Ratko 
Marković je najveći stručnjak u Srbiji za ustavno pravo, autor mnoštva knjiga i 
vrednih tekstova iz naučne oblasti kojom se bavi. Takođe, to je čovek koji je 
90-ih kao sposoban pravnik radio veoma uspešan gerimendering (prekrajanje 
izbornih jedinica i podešavanje izbornog sistema) i čovek koji je sa Vladanom 
Kutlešićem činio vrhunski savetnički tim za Slobodana Miloševića kakav ni pre 
ni posle nije postojao u ovoj zemlji. U to vreme su savetnici bili ono što 
treba da budu, ozbiljni stručnjaci, ljudi iz senke koji su vrhunski poznavaoci 
svojih oblasti, na čije mišljenje uvek možeš da se osloniš. Posle Petog 
oktobra, savetnici su postali medijske zvezde, a takva mesta su uglavnom 
deljena ne zbog znanja i sposobnosti nego kao partijske sinekure. 

Ratko Marković je posle Petog oktobra ostao da živi u svojoj zemlji, da 
vrhunski obavlja svoj posao, da daje svoja stručna mišljenja o ustavno-pravnom 
sistemu (napisao je, između ostalog, najbolju analizu Ustava iz 2006. godine) i 
da pomaže borbu za nacionalne interese gde god može i koliko može. Nije nikog 
izdao, nije se odrekao nijednog svog postupka, bivšeg saradnika ili šefa. Još 
važnije, svoj boravak na vlasti nije iskoristio za bogaćenje. O njemu politički 
i ideološki svako od nas može da misli šta god hoće, ali kao o stručnjaku i 
čoveku posle svega može samo da kaže „kapa dole“. 

A Boža? Prvo ko je taj čovek uopšte? Došao je u Srbiju na talasu tranzicione 
poplave koja nam je donela neke nepoznate ljude bez ikakve biografije i 
obrazovanja koje nam je Mlađa Dinkić predstavio kao nekakve dozlaboga važne 
eksperte. Počeo je, kao što se svi sećamo, na tetkinom krevetu da bi danas bio 
težak više od deset miliona evra. Ovaj ekspert od obrazovanja ima kurseve, nema 
nijedan naučni ili stručni rad, objavio je jednu zbirku publicistike, ali ima 
ambiciju. Srbija u njemu danas vidi sintezu svoje propasti i vrh onog talasa 
domaće kompradorske elite, koja ovu zemlju i dalje izručuje strancima, gura u 
dugove sve uz lažnu bajku o tome kako tek što nismo ušli u EU kada će naravno 
same od sebe da se stvari srede. 

ZVEZDE PROPASTI SRBIJE Boža je i dalje u Srbiji i misli da i dalje ima moralno 
pravo da pljuje na Ratka Markovića, Slobodana Miloševića itd. Radovan Jelašić, 
međutim, više nije tu. On je svoj posao odradio. Maznuo je milione i čak je, 
kao i svaki skorojević, bio toliko bezobrazan i glup da ih javno pokazuje, da 
kupuje vile itd. Nažalost, otišao je pod firmom da je navodno branio struku i 
nezavisnost centralne banke, ko da je neki heroj. Ustvari, otišao je izgleda 
kada je američka DEA ozbiljno otvorila pitanje kako je Darko Šarić oprao 
stotine miliona evra i šta je tu radila Narodna banka Srbije, koja je to morala 
da registruje i ispita. No pominjana su i neka druga imena iz vrha vlasti pa 
su, čuje se, čak službe nekih drugih velikih zemalja morale da intervenišu kako 
bi svoje štićenike očuvale na sadašnjim pozicijama. Pitanje je samo dokle. 

Sve u svemu, poređenje ova dva čoveka sažima onih deset godina kada se živelo 
teško, vladalo autoritarno, pomagalo braći preko Drine, trgovalo Krajinom, ali 
se i stvorila Republika Srpska, kada je počela prvobitna akumulacija kapitala, 
ali je država i dalje postojala i bila jača od predatora i kada su resursi bili 
očuvani a zemlja se nije zaduživala; i ovih deset godina kada se samo 
propadalo, kralo bez granica, rasprodavalo, trošilo, zaduživalo i kad više nema 
ni demokratije ni slobode javne reči, a pripadnici vlasti su utoliko 
bezobzirniji što više sve propada. 

Da se razumemo, i sam sam pre deset godina bio ispred Skupštine i verovao da se 
borimo za slobodu i za Srbiju. 

E, pa braćo, srećan vam 24. septembar. Nekako je sasvim u redu i logično da se 
Peti oktobar proslavi pederskim maršem kroz Beograd a da na platformi u 
halterima zajedno prođuskaju Boris i Ivica. Iako se Voja trenutno duri zbog 
nekih pravnih sranja, red je da se i njemu nađe mesto pored njih. Nije u redu 
da se zaboravi njegov suštinski doprinos da demokratija na ovakav način pobedi 
u Srbiji. 

Elem, do pre deset godina Srbija je bila država. Od tada ona više nije država, 
već poligon, igralište stranih obaveštajnih i ekonomskih sila. Tačka.

 

http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5447-boa-derikoa-i-prof-markovi-moralni-

 

_______________________________________________
SIM mailing list
s...@antic.org-snn
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште