----- http://www.srpskilist.net/vesti/uhapsen-jos-jedan-vodja-obraza
УХАПШЕН ЈОШ ЈЕДАН ВОЂА ОБРАЗА Београдска полиција је ухапсила председника Националног савета Отачаственог удружења Образ Крсту Миловановића (53) из Београда, а судија му одредио притвор до месец дана. КОМЕНТАР МОМЧИЛА СЕЛИЋА Не зна се шта је у горњој вести грђе: оно што се саопштава, или они који то чине. Уосталом, агенција МОНДО се налази свега на неколико десетина метара од Телеграфске агенције Нове Југославије (какав је пуни назив Танјуга). МОНДО-ов истински покровитељ је непознат док за Танјуг има оних који знају да га је устројио Моша Пијаде, чији споменик и даље стоји испред зграде Политике. За млађе читаоце Српског листа који се не сећају тог борца за ‘‘радничка права’‘ – Револуције која нас је, линеарно, довела до петооктобарске, за нерадничка права паразита свих описа – о Моши Пијаде, дорћолском Јеврејину ваља рећи да је почео као сликар (као рецимо Хитлер), да би се уздигао као агент Коминтерне са правом надзора и над Јосипом Брозом, а коначно осведочио током Другог светског рата и као непосредни убица многих ‘‘антиреволуционарних’‘ Срба, нарочито у зиму 1941–1942. на Дурмитору. Што се тиче МОНДА, довољно је казати да објављује редовне рубрике БиБиСија, Гласа Америке, хрватског Тепортала (tportal), и Дојче Велеа. Занимљивија од чињеница о те две медијске куће јесте, међутим, сама вест о хапшењу оца петоро деце због штампања налепница и плаката налик петооктобарским, као и истих оних ‘‘извођача’‘ свих уличних и других изгреда током последњих двадесетак година, који су и устоличили данашњу власт. А оцрњени тридесетогодишњак Младен Обрадовић и његова трудна супруга могли су бити само основци када се Образ и званично налазио у Дому ЈНА. Тих раних деведесетих, ни у том Дому није се могло дешавати ништа без одобрења војне Контраобавештајне службе (Коса), као што је било незамисливо да се некаква ‘‘националистичка’‘ организација могла појавити – игде – без макар благослова власти. Какав је учинак организација попут рецимо Српског клуба и Српског листа, који такве почетке немају, ваља видети и из напомена о донацијама, у последњих неколико дописа нашој рубрици Одзив. Безмало две деценије Образ је функционисао без финансијских или правних проблема, а онда је дошло још једно престројавање, налик слању хиљада комуниста на Голи Оток јер се нису, често буквално преко ноћи, снашли да кажу да је Вожд Стаљин издајник ‘‘радничке класе’‘ а његов дојучерашњи посилни, Јосип Броз, истински вођа свих наших класа и ‘‘народа и народности’‘. Пошто је Војска (дуго звана ‘‘Армијом’‘ да би се разликовала од оне која је добила Први светски рат) растурена а с њом и њена ‘‘Служба’‘, ред је дошао на ‘‘оперативу’‘ – с том разликом што су ова, Последња времена, донела промене у менталитету не само ње већ и разних ‘‘корисних будала’‘ – све више и једних и других не хотећи да ‘‘затворе радњу’‘ када им се наложи. А и што би то чинили, непосредним опажањем сазнавши ко их је водио и какав је њихов морални, интелектуални и образовни ‘‘профил’‘? Младена Обрадовића, тако, знам безмало од када је постао пунолетан, и могу рећи да ме је његово хапшење изненадило. Ако настави да се брани ћутањем, испашће да је његов избор за вођу Образа био прави, за разлику од безбројних промашаја ‘‘наших’‘ најчешће безимених али и даље свемоћних ‘‘кадровика’‘. Политика coagula et dissolve (’‘згрушај па раствори’‘) Оних који умишљају да владају не само људима већ и светом показује се, све више, неодрживом. Наиме, готово све инструментализоване, данас толико куђене групе или организације (не заборавимо ни Отпор Слободана Хомена) настале су као чеда разноразних кабала и надобудних ‘‘Доктора Франкенштајна’‘. Но, не будући компјутерски вируси, чак и лажни људи теже сопству, при том често изненадивши и себе. Скаске о Големима, Пинокијима, вештачки створеним бићима одвајкада су опчињавале публику – као предосећај, изгледа, Апокалипсе (’‘Откровења’‘, да се подсетимо истинског значења те речи.) Зар није и Ђинђић стрељан што је, у једном тренутку, поверовао да постоји? Но хапшење Обрадовићеве трудне супруге, а камоли Крсте Миловановића, већ је нешто посебно. Па шта ако је штампао плакате који ‘‘позивају на насиље’‘? Зар није ‘‘позив на насиље’‘ над целим становништвом Србије управо стална, вишегодишња пропаганда ‘’‘Параде поноса’‘? Зар је државни зулум ‘‘добар’‘ а реакција милиона Срба угрожених у своме основном осећању живота, правде, духовног и телесног здравља ‘‘лоша’‘? Зар је државни тероризам прихватљивији од личног? Зар не би појединачни, макар и физички отпор, требало да буде мање кажњив од масовног тлачења и ‘‘васпитања’‘ пендрецима, сузавцем, борним колима, коњицом, псима, полицајкама, ако ‘‘треба’‘ и војском – државним инструментима намењеним искључиво заштити народа, а не помодних, ‘‘политички коректних’‘ ставова и теорија? Коме је Крста Миловановић наудио својим плакатима? Да ли је иједан педер добио батине због његових ‘‘позива’‘? ‘‘Сачекивати’‘ се може и неко да би се прему њему исказао презир. Сама изјава ‘‘Чекамо вас’‘ није никакав ‘‘позив на насиље’‘. И какве су то, забога, ‘‘ћелије’‘ Образа? Зар је могуће да некима у полицији и правосуђу списи и речник особа попут Моше Пијаде још увек нешто значе? Све досада поменуто није наиме ништа спрам глупости, надутости, бахатости, незнања па и лудила које се да назрети иза самог помена неких ‘‘ћелија’‘, и то земунских, које предводе трудне жене у дане када су прислушкивање и снимање почетне ‘‘радње и поступци’‘ ‘‘обраде’‘ ‘‘неподобних’‘ и непожељних? Сваким даном постаје све очитије да ове власти чикају своје поданике да им ‘‘изађу на црту’‘ – не би ли их, како мисле, једном за свагда ‘‘научили памети’‘, или сатрли. Но још није било таквих који су у сличном науму успели на дуже. Јер, последњих двадесет година јесу значајан период и историјски. Ни Броз ни Хитлер ни Стаљин нису наиме толико дуго владали страховладом – не што су били човечни, већ колико-толико паметни
<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
