Bio sam
zloupotrebljen
Bila je to
najsramnija re�ija u dvadesetom veku. Hrvatska strana, velike sile i,
naravno, Beograd, perfidno i mimo mog znanja doneli su odluku o povla�enju
vojske iz RSK
Prolazimo poslednje kilometre uo�i
susreta sa Milanom Marti�em, a Strahinja Kastratovi� me upozorava da �u ga
jedva prepoznati. Kako �oveka nisam nikada ranije srela, njegov sada�nji
izgled mogu da poredim samo sa onim televizijskim likom predsednika
Republike Srpske Krajine od pre sedam godina. Danas je bez brkova,
dvadesetak kilograma mr�aviji.
U
novembru �e Milan Marti� napuniti 48 godina. Poslednjih sedam je izgnanik,
izbeglica, apatrid, kako govori i za svoje Kraji�nike. On, njegova
supruga, sin i k�i �ive na tri mesta u dve dr�ave. �esto i bolno sanja
rodnu ku�u u �agrovi�u kraj Knina, ali kad mi to ka�e, odmah me upozorava
da ne brinem, jer on nije od onih �to pla�u. U Hrvatskoj mu je, u
odsustvu, vi�e puta su�eno u raznim gradovima i ka�e: ��astili su me, kako
�ujem, sa devedeset godina humanog zatvora, jer kod njih, zaboga, ne
postoji smrtna kazna�.
Za dve
nedelje, otprilike, Milan Marti� putuje u Hag, a tamo�nji Tribunal ga je
optu�io za granatiranje Zagreba u maju 1995. godine. Nekada�nji inspektor
u kninskoj policiji (zavr�io je Vi�u kriminalisti�ku �kolu i studirao
politi�ke nauke), �ovek koji ka�e da je i onda nevoljno prihvatio
kandidaturu za predsednika Republike Srpske Krajine, ne strahuje od suda.
Reklo bi se da je nekog finog traga ostavilo na njega dru�enje sa
akademikom i psihijatrom Jovanom Ra�kovi�em za koga ka�e da mu je bio
duhovni otac i koga u ovom razgovoru �esto pominje kao najpametnijeg
Srbina. Pomagao mu je u osnivanju njegovog SDS-a, ali nikada nije bio �lan
ove stranke.
Kad je HDZ do�la na
vlast, a Marti� se usprotivio da se njegova policija preimenuje u
redarstvo, a da policajci nose crne uniforme sa �ahovnicama kao obele�jem
u obliku slova �U�, prozvali su ga �erifom, ali njega to nije mnogo
poga�alo. Zanimalo ga je jedino �ta ka�u njegov narod i Jovan Ra�kovi�. A
tu je dobro stajao.
U Hag idete,
jer ste optu�eni za bombardovanje Zagreba 1995. Sada se moramo prisetiti
okolnosti pod kojima ste doneli takvu
odluku.
- Pre toga, pre pada i
predaje Krajine, bilo je pet �estokih agresija na Krajinu za koje Hrvatska
nikada nije snosila sankcije, a tu su bile me�unarodne mirovne snage sve
vreme i Hrvati su �ak hapsili njihove pripadnike. Tog 1. maja u zoru,
1995. Hrvatska je izvr�ila brutalnu agresiju i strahovit masakr civila,
�ena, dece. Hrvati su odsekli severni deo od ju�nog dela zapadne Slavonije
i pobili vi�e od trista civila koji su poku�ali da na�u spas s druge
strane Save, da pre�u u Gradi�ku. Ja sam, u to vreme, kao predsednik RSK
poku�ao diplomatskim putem da spre�im tu tragediju, upu�ivao sam poruke
predstavnicima me�unarodne zajednice, Ujedinjenim nacijama, Vladi Hrvatske
da se prestane sa tim zlo�inom. Hrvati se na to nisu obazirali i u
hvalospevima su govorili o toj akciji hrvatske policije, mada je to bila
kombinovana akcija vojske i
policije.
To je bila akcija
�Bljesak�?
- Da. I slede�eg dana
opet smo tra�ili da prestanu sa napadom ali oni su nastavili pa su tog 2.
maja pobili jo� 100-150 srpskih civila. Upozorio sam ih da �u ga�ati vojne
ciljeve u Zagrebu ukoliko ne prestanu, i kada sam dobio izve�taj o ovim
novim ubistvima, naredio sam da se ispale rakete na Ministarstvo odbrane i
na Banske dvore gde su dono�ene sve ove odluke.
U trenutku kada sam to naredio,
imali smo daleko razornija sredstva od �orkana�, bile su to �lune�, kojima
smo mogli da zbri�emo sve nekoliko stotina metara unaokolo, a ja sam rekao
da ih ne ga�amo time. �ao mi je �to je stradalo i nekoliko civila u tom
na�em odgovoru na hrvatske zlo�ine, jer to ni u kom slu�aju nije bila na�a
namera. Hrvati su tako od d�elata postali �rtve, ali je �injenica da su
tek nakon na�eg protivnapada pristali na pregovore. Tim potezom mi smo
spasili najmanje 15-20 hiljada ljudi. Me�utim, zbog onih zverstava koja su
po�inili nad tih nekoliko stotina Srba, Hrvati nisu snosili nikakve
sankcije, a zbog na�e odbrane svog naroda oni su bili prikazani �rtvama a
mi okupatorima. Zamislite, okupatori vlastitih
ku�a?!
Mo�e se zaklju�iti da
vojska i policija RSK nije napadala ve� zapravo branila svoj
narod.
- Isklju�ivo. U javnosti je
plasirano da je to radila nekakva vojska iz Srbije, �to nije ta�no. Mi smo
branili vlastite ku�e. Na�a jedina ideja je bila da ostanemo da �ivimo tu
gde su �iveli i na�i preci.
Koliko vam je poznato da je bilo zlo�ina nad Hrvatima u Kninu gde ste vi
imali odlu�uju�i uticaj i gde je bilo samo desetak odsto hrvatskog
�ivlja?
- Hrvate sam masovno
spasavao. Mogu nabrojati stotinu njih koji su dolazili kod mene i koje sam
�titio. Krajem 1991. i po�etkom 1992, ne se�am se ta�no, dogodio se jedan
jedini zlo�in nad Hrvatima. U selu Ervenik pobijeni su �lanovi jedne
hrvatske porodice. Insistirao sam da se po�inioci prona�u i kada su
uhva�eni, osu�eni su na dvadeset godina zatvora. Dakle, nisam dozvoljavao
zlo�ine i verujem da ima mnogo Hrvata koji bi mogli to da
potvrde.
Kada ste se prvi put
sreli sa Slobodanom Milo�evi�em?
-
Nemojte, molim vas, o imenima. Ja ne �elim da ih spominjem. Neka to bude:
�zvani�ni Beograd�. Bilo je to u julu mesecu 1991. i ve� je buktao
rat.
Jedan od najtragi�nijih
doga�aja u srpskoj istoriji osta�e, bez sumnje, taj egzodus Srba iz
Kninske Krajine u avgustu 1995. godine. Kako je vama, kao predsedniku RSK,
moglo da se dogodi da o tome ne budete
obave�teni?
- To je ne�to �to me
najvi�e boli. Desila se najsramnija re�ija u 20. veku. Re�irano je da
iza�emo iz Krajine na taj na�in, da budemo progla�eni za kukavice, kakvim
nas sve epitetima nisu �astili u to
vreme...
Ko je to
re�irao?
- Dogovor je bio izme�u
hrvatske strane, velikih sila i naravno, Beograda. Na perfidan na�in, i
mimo mog znanja, povu�ena je vojska iz RSK.
Govorilo se da ste zapravo vi to
naredili?
- Mnogo se mahalo sa tom
naredbom koju niko nije ni video. A ja sam, pou�en iskustvom iz zapadne
Slavonije gde su stradali mnogi civili, doneo naredbu u 17,30 tog 4.
avgusta da se u sela povu�e neborbeno stanovni�tvo - �ene, deca i starci,
a svi ostali da se bore. Dakle, za tu famoznu naredbu o povla�enju vojske
nisam znao, ali sam kasnije �uo od nekih oficira da su je dobili.
Va�a ideja je, u tom trenutku,
kada su Hrvati u ranim jutarnjim �asovima bombardovali Krajinu, bila da
ostanete i da se borite?
- Da.
Mislio sam da je to moglo da se izvede pod uslovom da nije bilo te sramne
re�ije. Bio sam u svojoj ku�i i slu�ajno su me mimoi�le dve granate.
Oti�ao sam odmah u komandu da vidim �ta �emo raditi. Moja famozna civilna
za�tita i vlada ve� su davno zbrisale u Beograd, Novi Sad, u egzil. Poslao
sam apel zvani�nom Beogradu, da ne spominjem ime, da se uklju�i u odbranu
po obavezi iz Vensovog plana, jer je bio du�an da pru�i za�titu, ukoliko
to ne urade me�unarodne snage. Nisam dobio nikakav odgovor, ali mi je
Milan Babi�, predsednik Vlade RSK u izbegli�tvu, posredno poru�io i to pet
puta: nemoj slu�ajno tu�i Zagreb! To je bila jedina pomo� koja mi je
stigla.
Ne znaju�i i dalje za
re�iju iza mojih le�a, nisam se slo�io sa generalom Mrk�i�em da se vojna
komanda povu�e do Srba u Lici. Malo kasnije, objasnili su mi da pet-�est
kilometara iznad Knina ima jedno dobro komandno mesto i da treba tamo da
se povu�emo sa �itavom infrastrukturom. I tako su oni oti�li u to �uveno
selo Pa�ine. Ja sam tek pred zoru oti�ao iz Knina da vidim �ta oni tamo
rade i usput sreo civile na putu. A tamo je bila neka druga komanda koju
ja nisam poznavao. Kako sam bio umoran i neispavan, a ve� odranije imao
problema sa �e�erom, legao sam da se odmorim i zaspao. Kad sam se
probudio, komanda je ve� utekla.
Kasnije sam shvatio da je i to bilo re�irano kako bi me usta�e uhvatile na
spavanju i otuda je bila lansirana ta famozna pri�a kako sam izvr�io
samoubistvo. Krenuo sam i pe�ice pro�ao dvadeset kilometara sa kolonom
ljudi da bi sustigao mog famoznog komandanta Mileta Mrk�i�a. Bio je
iznena�en kad me je video, valjda je mislio da sam gotov, i kazao mi kako
njega �eka helikopter, pa mogu i ja sa njim. Tada mi se sve
sru�ilo...
Mora da ste bili
nezgodni i nepodobni za saradnju i nagodbu kada je sve to ura�eno mimo
vas?
- Ona strana koja me je
nagovarala da se kandidujem za predsednika RSK o�igledno me nije dobro
poznavala. Mislili su da �u poslu�iti svrsi da me jednokratno upotrebe, da
budem krivac za ono �to su oni smislili. Kad je gospodin zvani�ni Beograd
video da sa mnom ne mo�e onako kako je hteo, on je mene veoma brzo
otpisao. Otprilike, nakon mesec dana i uzeo je za zvani�nog predsednika
vlade �oveka koji u Knin nije ni dolazio, ve� je samo izvr�avao njegove
potpise. Ja sam zastupao narod i mi smo delili istu sudbinu i isto
mi�ljenje. Mi nismo hteli da idemo u Beograd, Kragujevac, Ni� ili Novi
Sad, jer su nama bili dobri Knin, Benkovac, Obrovac i Korenica. Samo smo
hteli da sa�uvamo �ivu glavu i ostanemo na svome.
Mislite li da se va�im odlaskom u
Hag mo�e ne�to promeniti kad je re� o onome �to se doga�alo leta 1995. i
neslavnoj ulozi tada�nje vlasti
RSK?
- Najvi�e me pe�e �to je nama
koji smo hteli da ostanemo i borimo se prika�ena etiketa kukavica. Boli me
sudbina tog mog naroda koji je do�iveo status gori od apatrida. Da nemaju
dr�avljanstvo, da su ljudi tre�eg ili petog reda, obespravljeni, jer
nemaju �ak ni pravo glasa, ni u Hrvatskoj, ni u Republici Srpskoj pa ni u
Srbiji danas, �to je veoma sramno.
Kada sam se odlu�io na ovaj
korak, nisam razmi�ljao o svojoj sudbini, jer je ona takva kakva je i nije
ni trebalo da bude bolja od sudbine naroda na �ijem �elu sam bio. Odlazak
u Hag mi na neki na�in predstavlja zadovoljstvo, pa makar tamni�io do
kraja �ivota, ako bilo �ta uspem da pokrenem, kako bi se sa mrtve ta�ke
pokrenuli problemi mog obespravljenog naroda.
Na �iju savest
ra�unate?
- Ra�unam na bilo �iju
savest, ako su hri��ani. A ve�inom jesu hri��ani oni koji bi trebalo da
isprave te katastrofalne gre�ke koje su po�inili i boli koje su naneli mom
narodu. Kada sam odlu�io da idem u Hag, najva�nije mi je bilo mi�ljenje
mojih ljudi, sunarodnika. Oni su smatrali da je sada vreme da se neke
stvari pokrenu.
O�ekujem da se
nateraju Hrvati da omogu�e Srbima da se vrate na svoja ognji�ta i da ih
obnove. Hrvati se bogzna kako di�e demokratijom, a svaki �as hapse Srbe.
Sad su mi uhapsili kuma, a kriv je samo zato �to sam mu ja krstio decu.
Niko se ne vra�a u Knin osim starijih osoba jer njih hrvatska vlast ne
maltretira po�to o�ekuje da umru. Niko mla�i nije do�ao, a niko nije nazad
dobio stan niti �e ga dobiti dok je ovakva politika u
Hrvatskoj.
Vi to, pre svega,
apelujete na vlast u Srbiji?
-
O�ekujem mnogo vi�e od na�e diplomatije, a ne samo da se izvinjava
Hrvatima, jer nema za�to da im se izvinjava. Ako neko treba da se izvini,
onda su to Hrvati, ako mora biti ikakvog izvinjenja. Najbolje bi bilo da
oni poka�u kako su ne�to spremni da urade. A na�a diplomatija da se na
dostojanstven na�in bori za na�a prava kod onih dr�ava u svetu koje mogu
da nateraju Hrvate da se pona�aju zaista u skladu sa svojim humanim
zakonima koje je Hrvatska donela.
Reklo bi se da o novoj vlasti u Hrvatskoj ne mislite mnogo bolje no o onoj
prethodnoj koja je nanela toliko zla
Srbima?
- Ova vlast je perfidnija
i lo�ija od Tu�manove. Tu�man nam je otvoreno govorio da bi nas davio i to
je i radio. A ovi glume demokrate, a rade gore nego �to je radila
prethodna vlast.
Bojite li se
mogu�nosti da va�a odbrana u Hagu bude iskori��ena kao optu�ba na ra�un
onoga kome ne �elite da spominjete ime, a koji je ve� u
Hagu?
- To mi ne pada na pamet. Ne
bih svedo�io protiv nekoga pre svega zarad svoje dece. Moja optu�ba bi, u
stvari, bila njegova odbrana.
O�ekujete li pomo� od SRJ kada je re� o va�oj odbrani u
Hagu?
- Ve� dugo vremena sam
odmaknut od politike. Vlast u Jugoslaviji nije ni�ta kriva za moju sudbinu
i nemam nameru ni da je hvalim ni da je napadam. Za sebe li�no ne o�ekujem
ni�ta, ali o�ekujem od ove vlasti da se prvenstveno zalo�i za re�avanje
statusa mog naroda ovde i u Hrvatskoj.
RADMILA
STANKOVI�
| Dokazi za Hag
Milan Marti� je odlu�io da sara�uje sa Tribunalom onog �asa kada
je SR Jugoslavija donela Zakon o saradnji - ka�e za NIN advokat
Strahinja Kastratovi� i dodaje:
- Moj klijent odlazi u Hag
mirno, bez prigovora i roptanja, bez pratnje i sirena, bez pompe i
parade. Bio je spreman da odmah ide u Hag, ali sam ja tra�io tri
nedelje za pripreme.
Strahinja Kastratovi� dodaje da jo� uvek nije dobio novu optu�nicu
protiv Milana Marti�a ve� samo onu staru od pre sedam godina, ali
pretpostavlja da je ta vi�e puta inovirana. Na pitanje kako �e se
braniti njegov klijent, na� sagovornik
ka�e:
- Milan Marti� je
hrabar, dostojanstven, porodi�an �ovek, otac dvoje dece i njegova
porodica mu daje ozbiljnu podr�ku. On nije �ovek suza, sete niti
tuge, ve� ozbiljna li�nost koja �e pred sudom u Hagu pokazati svu
ozbiljnost onoga �to je radio za svoj narod u Kninskoj Krajini. On
ne�e nikoga da tereti kako bi sebi obezbedio bolji polo�aj, ali �e
u�initi sve da rasvetli istinu o egzodusu ljudi iz Krajine i koliko
su tome doprineli Srbi a koliko Hrvati, koliko me�unarodna
zajednica.
Moj klijent �e,
tako�e, re�i zbog �ega se saglasio, ako se saglasio, da njegovi
vojnici torpeduju vojne objekte u Zagrebu. Isklju�ivo vojne. Mi �emo
dokazati koliko je ljudi iz Krajine pobijeno dok su be�ali u Bosnu,
ponudi�emo dokaze kako je me�unarodna zajednica bila obave�tavana o
tome da Hrvati ubijaju Srbe iz dana u dan, a da pri tom ni�ta ne
preduzima. Marti� �e u Hagu braniti interese srpskog naroda kao �to
je svoje Kraji�nike branio u vreme dok je bio na funkcijama u Kninu.
| |
