Pukovnik dr SVETOZAR RADI�I�, Portparol
Vojske Jugoslavije
03 maj 2002
NOVE OPERATIVNE KONCEPCIJE I PROMENE U ORU�ANIM SNAGAMA
VELIKIH SILA NASTALE SU "RADI OBRA�UNA S PRETNJAMA I OPASNOSTIMA KOJE O�EKUJU
SVET U SVE NEIZVESNIJOJ BUDU�NOSTI".
Za sve koji ne istra�uju teoriju ratne ve�tine i dr�avne
odbrambene i vojne doktrine, izgleda senzacionalno tvrdnja da su doga|aji od 11.
septembra 2001. do bombardovanja Kabula i svakodnevnih pretnji Bagdadu
predvidjeni u Teslinom tehnolo�kom manifestu nazvanom "Svetski sistem", u delima
Guljelma Ferera, Tomasa Mana, Pola Valerija i Karla Sforce i neverovatno
precizno procenjeni u Izve�taju (Quadrennial Defense Review - QDR), koji je u
maju 1997. godine podneo Vilijam Koen, tada�nji sekretar za odbranu Sjedinjenih
Dr�ava.
Nikola Tesla je tvrdio da se u savremenim uslovima bitno menja
karakter ratovanja, zbog prelaza sa teritorijalnih i ekonomskih ciljeva na nivo
razmene informati�kih obrazaca. Glavni razlog za promenu nivoa i vrste ratnih
dejstava, prema njegovom shvatanju, jeste uspostavljanje svetskog
telekomunikacionog informati�kog sistema koji je, kako �e se pokazati, u su�tini
nemogu�e kontrolisati. Koliko je bio u pravu potvr�uju njegove vizionarske re�i:
"U tom sistemu, tehni�ki spremnom da prihvati negentropske informati�ke impulse
proizvoljno velikog broja terminala, omogu�eno je i pojedincu da sti�e
individualnu premo� na osnovu energetskog emitovanja najrazli�itijih ideja i
koncepata". Da je znao �ta �e se doga�ati potvr�uju autori koji u poslednje
vreme sve �e��e pi�u o mre�nom, hakerskom, informati�kom, kompjuterskom,
elektronskom i virtuelnom ratu, gde pojedinci igraju glavnu i opasnu ulogu. S
druge strane, savremenici Pola Valerija smatrali su da su kvantitativni pristup
�ivotu i trka za profitom uzroci svih ratova. U navedenom dokumentu ameri�ki
vojni eksperti, pripremaju�i se za nadgradnju sopstvene svetske dominacije i
postoje�ih tehnolo�kih prednosti SAD, naj�e��e su upotrebljavali re�i
"terorizam", "asimetri�ne operacije" i "d�oker scenariji" i, pri tom, su
promovisali novu vojno-politi�ku filozofiju nagove�tavaju�i "sinergizam novih
operativnih koncepcija".
Budu�i da se SAD svakodnevno suo�avaju s ozbiljnim
bezbednosnim problemima i potrebama, vojne planove za bli�u i dalju budu�nost
predstavnici ministarstva odbrane i Zdru�enog general�taba promovisali su u
formi Zajedni�ke vizije 2010, neke vrste Strategije do 2015. godine. Nova
operativna koncepcijska re�enja trebalo bi da poslu�e Sjedinjenim Dr�avama,
izme�u ostalog, i za neutralisanje opasnosti koja, prema procenama, preti
njihovim nacionalnim snagama od "asimetri�nih pretnji", po�ev�i od nuklearnog,
biolo�kog i hemijskog oru�ja do terorizma. Naime, va�ingtonske diplomate su
najavile da o�ekuju nove izazove ameri�kim interesima i niz raznih
transnacionalnih opasnosti, a posebno da �e teroristi ubudu�e sve direktnije
ugro�avati �ivote ameri�kih gra�ana.
O�evidno je da su i ameri�ki stratezi
bili u pravu, jer su predvideli napade poput onih na Njujork i Va�ington. Zato
je prisutno i op�te verovanje da je i strah od asimitri�nih operacija (upotreba
hemijsko-biolo�kih sredstava) realan. Iste probleme imaju i njihovi saveznici.
Stoga nije slu�ajno koalicija za borbu protiv terorizma u operaciji "Trajna
sloboda" nazvana "asimetri�na alijansa".
Koliko su bile realne procene u
Pentagonu najbolje se mo�e zaklju�iti iz slede}eg citata: "Na strategijskom
planu, agresor �e mo�da nastojati da izbegne direktnu vojnu konfrontaciju sa
Sjedinjenim Dr�avama, koriste�i, umesto toga, sredstva kao �to su terorizam,
pretnje NBH oru�jem, informacioni rat ili sabota�e radi ugro�avanja �ivotne
sredine. Ako se, me�utim, neki protivnik ipak upusti u konvencionalni rat sa
Sjedinjenim Dr�avama, mogao bi da upotrebi i asimetri�na sredstva da bi odgodio
ili onemogu�io Amerikancima prilaz presudno va�nim objektima, da bi razbio mre�e
za komandovanje, upravljanje, komunikacije i obave�tajnu aktivnost, da bi
odvratio saveznike i koalicione partnere od pru�anja podr�ke intervenciji SAD
ili da bi izazvao ve�e �rtve za SAD nego �to je o�ekivano s namerom da oslabi
odlu�nost ameri�ke nacije� Najva�nije me�u opasnostima za SAD jesu NBH oru�je,
terorizam i informacioni rat".
AMERI�KA STRATEGIJA DO 2015. GODINE
Ve� desetinu godina
vojska SAD i Ministarstvo odbrane SAD anga�ovani su u vi�e raznovrstnih
aktivnosti radi kori��enja, takozvane, revolucije u vojnim poslovima. Zajedni�ka
vizija 2010, trebalo bi da obezbedi ameri�koj administraciji "mudre smernice
kako da se kombinuju revolucionarna tehni�ka dostignu�a s novim operativnim
koncepcijama i dobiju snage koje �e dominirati svakim budu�im boji�tem". U
navedenoj strategiji razra�ena je zamisao da se informaciona superiornost i
tehnolo�ka dostignu�a, koji su radikalno transformisali tradicionalno vo�enje
rata, pomo�u novih operativnih koncepcija, organizacionih re�enja i sistema
oru�ja, iskoriste za globalnu kontrolu protoka mega kapitala.
Istovremeno,
usmeravaju�i sopstvenu transformaciju, ameri�ki vojni vrh je formirao
koncepcijski model o tome kako �e njihove oru�ane snage kanalisati sopstvenu
vitalnost i inovacije i boqe iskoristiti tehnolo�ke mogu�nosti za ostvarenje
novih nivoa efikasnosti u zdru�enim vojnim dejstvima. Zna�ajno je napomenuti, da
su obe ameri�ke institucije postavile sebi zadatak da kontroli�u promene u
ratovodstvu, koje se neprestano menja zbog brzih promena u tehnologiji. Pri
tome, o�ekuju da �e na osnovu ve� uspostavljene i ustaljene kontrole i dalje
dominirati u svim tehnolo�kim oblastima. Dakle, oslanjaju�i se na izvanredan
napredak u informacionoj tehnologiji, tehnologiji "nevidljivosti" (stealth) i
preciznim napadima, ameri�ki eksperti najavili su novu revoluciju u vojnim
poslovima. Po�tuju�i promene u vo�enju rata, ministarstvo odbrane Sjedinjenih
Dr�ava primenom novog koncepta nastoji da usmerava pripreme svoje armije i,
posredno NATO snaga, za budu�e ratove s osloncem na �etiri nove operativne
koncepcije, kao �to su: dominantni manevar, precizna dejstva, sveobuhvatna
za�tita i fokusirana logistika - �to zajedno treba da ostvari cilj koji je
formulisan kao vojna dominacija nad svim oblicima mo�i i nad svim drugim
armijama. Pri tom, veoma je zna�ajno da je ameri�ki vojni establi�ment odlu�io
da stalno sprovodi prakti�ne eksperimente u svakom od vidova, radi testiranja
novih koncepcija i mogu�nosti. Ti eksperimenti su, prema shvatanjima ameri�kih
vojnih eksperata, proces razvoja novih doktrina, taktike, obuke i organizacionih
struktura "radi potpunog iskori�tavanja sinergizma koji na boji�te donose nove
tehnologije"). Uostalom, svedoci preciznih dejstava bili su gra|ani SRJ i
vojnici VJ �ijih je 1.399 objekata precizno pogodjeno u agresiji na SRJ u
prole�e 1999. godine.
Izmedju ostalog. agresija SAD i njenih saveznika na
SRJ, kao svojevrsna priprema za dalje �irenje NATO-a, bila je i vojni
eksperiment. U tom vojnonau�nom opitovanju u ime humanosti, uz brojne
"kolateralne �tete" u kojima su stradali civili i uni�tavanje ekolo�kih uslova
za �ivot kori��enjem municije s osiroma�enim uranijumom, osim preciznih
dejstava, proveren je i u�inak razli�itih ubojnih, elektromagnetnih i
geofizi�kih sredstava. Naravno, te�nja SAD da postignu sveop�tu nadmo�nost zna�i
da �e i dalje pentagonske garniture nastojati da izgra�uju i usavr�avaju
integrisane, kompleksne grupe sistema, posebno zajedni�ke arhitekture
komandovanja, upravljanja, komunikacija, ra�unara, obave�tajne aktivnosti,
osmatranja i izvi�anja (command, control, communications, computers,
intelligence, surveillance and reconnaissance - C4ISR) da bi zadr�ali sada�nju
poziciju u poznavanju situacije na boji�tu.
Navedeni pentagonov koncept
omogu�ava snagama SAD da, kori��enjem pravovremenih podataka o cilju, dobrim
poznavanjem prostora, odgovaraju�im komandovanjem i upravljanjem, i brzim
prilago�avanjem za ponovni precizan napad s manje borbenih sistema, budu u
stanju da uni�te klju�ne �vorove suprotstavljenih sistema na velikim daljinama.
Da bi se takav napad ostvario uz sve manje prate�e �tete neophodno je neprestano
usavr�avanje postoje�ih snaga. To je verovatno razlog �to je Donald Ramsfeld,
sekretar za odbranu SAD, 5. novembra 2001. dramati�no upozorio svoje sugra�ane:
"Ratne godine tek dolaze - nema vi�e neranjivosti SAD - potrebna je nova
armija". Naravno, modernizacija ameri�kih vojnih snaga zavisi od �vrstine
sistema C4ISR. Ameri�ki vojni eksperti, analiti�ari i planeri izradili su
studiju za programe naoru�anja i ustanovili da se isplati zna�ajno investiranje
u taj koncept, da je te�i�te programa odgovaraju�e i da su napori koji se ula�u
neophodni.
NOVA KONCEPCIJSKA RE�ENJA I STRAH OD REGIONALNIH SILA
U
sada�njim uslovima u Va�ingtonu ra�unaju da �e im precizna dejstva, uslovljena
poznavanjem borbenog prostora, omogu�iti ve�u sigurnost u ostvarenju �eljenih
efekata. Zahvaljuju�i preciznom oru�ju i efektima njegove primene, ameri�ki
stratezi nameravaju da: 1) stvore povoljne uslove za pripreme slede�ih dejstava;
2) racionalizuju upotrebljena sredstva; 3) pove�aju mogu�nosti pre�ivljavanja
sopstvenih snaga, oru�ja i udarnih platformi, i 4) stvore uslove za
prilagodljivost snaga, na osnovu brze procene rezultata napada i za novi
precizni napad, kada je to potrebno.
Naravno, precizna dejstva, dominantni
manevar, sveobuhvatna za�tita i fokusirana logistika nisu uvedeni samo radi
stvaranja "banana republika" i marionetskih re�ima na Balkanu nego i radi
najavljenog i otvorenog �irenja SAD, EU i NATO-a ka istoku.
Politi�ari
Sjedinjenih Dr�ava svesni su da SAD svojim pona�anjem izazivaju reakcije i da �e
se susresti sa brojnim otporima u bliskoj budu�nosti, i to �esto potenciraju
kada govore o svojim "vitalnim interesima". Strahuju od ilegalne trgovine
drogom, me�unarodnog organizovanog kriminala i nekontrolisanog kretanja
iseljenika. Njihovi predstavnici u Trilaterali zaziru od mogu�nosti da nadmo�
SAD u konvencionalnoj vojnoj areni ohrabri njihove eventualne protivnike da
koriste asimetri�na sredstva za napad na ameri�ke snage u prekomorskim zemljama
i kod ku�e i tako ugroze ameri�ke "vitalne interese".
Vojni eksperti u
Pentagonu priznali su, u objavljenoj proceni situacije, da su SAD u�le u novu
trku u naoru�anju. Insistiraju na "raketnom �titu", jer prognoziraju da �e druge
zemlje, posebno velike i regionalne sile, nastojati da postignu prednost nad
njima, da nadmudre ameri�ku administraciju nekonvencionalnim pristupima ili da
podriju ameri�ke jake strane i iskoriste slabosti. Istovremeno, Amerikanci
ose�aju realni strah od tzv. d�oker scenarija. Ti scenariji obuhvataju
neo�ekivane tehnolo�ke pretnje, onemogu�avanje prilaza linijama komunikacija u
klju�nim regionima i sve aktivnosti grupa i pojedinaca usmerene protiv
dominacije SAD u svetu. Eksperti iz Pentagona procenjuju da ti scenariji
pojedina�no nisu verovatni, ali da je, kada su uzeti zajedno, verovatnije da �e
se jedan ili vi�e njih zaista ostvariti nego da nijedan ne�e. Pored toga,
smatraju, iako je verovatno�a ubacivanja pojedina�nih "d�okera" u
vojno-politi�ku igru relativno mala, da posledice za "vitalne interese" SAD,
mogu biti neproporcionalno velike.
Izuzetno je zna�ajno uo�iti da su se
Sjedinjene Dr�ave odlu�ile na stalnu i potpunu inicijativu, koja podrazumeva
promenu na�ina na koji se SAD prilago�avaju i na�ina na koji SAD menjaju svet
oko sebe. Zato su odlu�ili da upravljaju brzinom promene tako da dostignu
�eljene mogu�nosti a da, pri tom, ne degradiraju sada�nju pripravnost. Tako
treba shvatiti njihovu odluku da interveni�u u Avganistanu, budu�i da su tamo
prepoznali klicu budu�eg antiameri�kog terorizma. Uostalom, poznato je da
Amerikanci na osnovu doktrinarnih re�enja nemaju nameru da bilo kome prepuste
inicijativu, svesni njene efektnosti i neophodnosti. Re� je o va�e}em ameri�kom
konceptu kreiranja budu�nosti, objavljenom jo� 1994. godine u Pamfletu 525-5, u
izdanju TRADOC-a (Training and Doctrine Command). Tu je nagla�eno da su
Amerikanci "promenili na�in na koji se menjaju"; oni sada ne �ekaju da razvoj
dovede do promena strate�kih misli, ve� planiraju promene, odnosno kreiraju
okolnosti u kojima �e va�iti njihovi modaliteti. U tom smislu general D�on
�alika�vili, tada�nji predsedavaju�i Zdru�enog general�taba OS SAD, odobrio je
strategiju oblikovanja okru�enja radi promovisanja ameri�kih interesa u
inostranstvu, pripravnosti za reagovanje na krize - od operacija u konfliktima
manjih razmera do ve�ih ratova na voji�tu - te strategiju pripreme za neizvesnu
budu�nost.
Ameri�ki vojni analiti�ari veruju da �e, �to efikasnije oru�ane
snage SAD oblikuju okru�enje, re�e morati da reaguju na krize u skoroj
budu�nosti. Odnosno �to se efikasnije pripreme za budu�nost, re�avanje
dugoro�nih kriza �e im biti manje rizi�no.
(NE)SIGURNA BUDU�NOST
Predvi�anje bezbednosnog okru�enja u
Pentagonu zasniva se na tri osnovne pretpostavke: 1) Sjedinjene Dr�ave �e ostati
politi�ki i vojno anga�ovane �irom sveta u narednih 15 do 20 godina, 2) zadr�a�e
vojnu nadmo� nad sada�njim i potencijalnim rivalima, i 3) kad bi se Sjedinjene
Dr�ave povukle iz svojih me�unarodnih obaveza i odustale od diplomatskog vo�stva
ili svoje vojne superiornosti, svet bi postao jo� opasnije mesto, a pretnje
Sjedinjenim Dr�avama, njihovim saveznicima, prijateljima i interesima, bile bi
jo� o�trije.
S druge strane, uprkos najboljim nastojanjima me�unarodne
zajednice, sve te�e se kontroli�e protok osetljivih podataka i reguli�e �irenje
savremene tehnologije, koji se mogu iskoristiti ne samo u vojne nego i u
teroristi�ke svrhe. Savremeni terorizam je pojavni, svakida�nji i fizi�ki oblik
nasilja, a jednako je i fantomski koncept koji je iznikao iz kvantitativnog
pristupa �ivotu. Iako ameri�ka pri�a o terorizmu motivi�e ljude na svetski otpor
novoj planeternoj po�asti, ne treba zaboraviti da mnogi uglednici imaju
druga�iji pristup svetskim vojno-politi�kim i geostrate�kim problemima. Noam
�omski, �erar Bodson, Pjer Mari Galoa, Patrik Beson, Mi�el Kolon, �an Ditur,
Aleksandar Zinovjev, Vladimir Volkov, Geri Alen, Ratibor �ur�evi�, a u poslednje
vreme i Remzi Klark, Dimitri Analis i drugi smatraju da je administracija SAD:
1) potstrekavala terorizam radi ostvarivanja "vitalnih interesa"; 2) iskoristila
napad na Njujork i Va�ington kao dobar povod za osvajanje Avganistana i davno
�eljeno i planirano prisustvo u Centralnoj Aziji; 3) prihvatila napad kao
dobrodo�ao da se SAD izvuku iz prete�e i neizbe�ne recesije; 4) tvrdnjama da rat
prelazi na teritoriju SAD iskoristila "terorizam" za oja�avanje ukupnih vojnih
snaga SAD i njihovu br�u transformaciju, za koju su bila nepohodna sredstva
dobijena tek nakon napada na Svetski trgovinski centar; 5) krila da su i
kongresmeni u SAD znali da je unutra�nja bezbednost "�uplja" (sada }e kontrola
ameri�kih gra|ana biti ja�a nego ikad ranije, iako su samo ameri�ki gra|ani
imali �ast da ih vi�e od �etrdeset godina prate sistemi NSA za kontrolu
pojedinaca, kao �to je sistem "Sigint"); 6) iskoristila prethodne i najnovije
propuste sopstvenih obave�tajnih slu�bi da pove�a i njihove mogu�nosti, i 7)
upadom u Avganistan i pretnjama zemljama koje su navodno ume�ane u me�unarodni
terorizam stekla uslove za bolju kontrolu puteva za prodaju oru�ja, nafte,
droge� Najekstreminiji analiti�ari ameri�kog pristupa �ivotu objavili su napise
u kojima tvrde da su napade na Njujork i Va�ington sa�inili isti planeri koji su
inscenirali i eksploatisali masakre u Dubrovniku, u ulici Vase Miskina i na
pijaci Markale u Sarajevu i Ra�ku, obodreni rezultatima kao �to su: operacije
"zabranjen let", "morska stra�a" i "padobran", uvo�enje ekonomskih sankcija,
vojna intervencija radi navodnog spre�avanja "humanitarne katastrofe" i sli�no.
U svemu �to se doga�a na svetskoj sceni, prepoznaje se opasno neznanje o
talo�enju energija potencijalnog narodnog bunta koje administracije ve�to
prikrivaju. Ne mo�e se graditi budu�nost na stavu koji tzv. poslovni ljudi
sugeri�u svojim administracijama, da kada je zarada u pitanju ne cepidla�e u
vezi s ljudskim pravima i pru�anjem podr�ke terorizmu, budu�i da i taj pristup
�ivotu ima svoju cenu, jer izvesno vodi ka totalnom ratu.
