Li�ni stav
Ha�ka "pravda"
Pi�e: Kosta �avo�ki
Jo� od prvih vesti da je �est od dvadeset �etiri ha�ka optu�enika spremno da se preda Ha�kom sudu, neprestano se postavljaju ozbiljna i dalekose�na pitanja. Da li je valjan pravni osnov na temelju kojeg postoje�e vlasti prete svim ovim nesre�nicima da �e ih pohapsiti i izru�iti Hagu ako se sami "dobrovoljno" ne predaju? Da li je optu�ba protiv njih valjano potkrepljena i pravedna? I da li se iko od najuglednijih me�u optu�enima uop�te mo�e odbraniti u Hagu?
Ve� na prvo pitanje - odgovor je odri�an. Sastavlja�ima i donosiocima saveznog Zakona o "saradnji" s Ha�kim sudom pripada neprolazna zasluga zbog kr�enja Ustava SRJ ve� samim nazivom osporenog Zakona, �to verovatno predstavlja jedinstven slu�aj u skoro dvovekovnoj tradiciji i praski sudske kontrole ustavnosti zakona. U nazivu ovog Zakona, koji obuhvata i doslovni srpski prevod engleskog naziva Ha�kog ad hoc suda za biv�u Jugoslaviju, izri�ito se pominje "krivi�no gonjenje lica odgovornih za te�ka kr�enja me�unarodnog humanitarnog prava". Kako je izraz "odgovorni" u na�em pravni�kom jeziku primeren licima �ija je krivi�na odgovornost ve� utvr�ena pravosna�nom sudskom presudom, ovaj deo osporenog Zakona protivan je ustavnoj pretpostavci nevinosti, sadr�anoj u �lanu 27. stavu 3. Ustava SRJ, koji glasi: "Niko ne mo�e biti smatran krivim za krivi�no delo dok to ne bude utvr�eno pravosna�nom odlukom suda." Otuda se umesto pomenutih spornih re�i morala upotrebiti sintagma: "krivi�no gonjenje lica osumnji�enih za te�ka kr�enja me�unarodnog humanitarnog prava".
Pored spornog naziva, koji je ponovljen u �lanu 1. koji ima normativni karakter, jo� sedam odredaba ovog Zakona je neustavno. Kako je �ak i 51 profesor i saradnik Pravnog fakulteta u Beogradu zatra�io od Saveznog ustavnog suda da ovaj Zakon ne samo proglasi neustavnim nego i da do svoje kona�ne odluke obustavi izvr�enje svih pojedina�nih akata kojima se izvr�ava osporeni Zakon, bilo je logi�no da se sa�eka odluka Saveznog ustavnog suda, a ne da se ha�ki optu�enici prisiljavaju da se "dobrovoljno" predaju i krenu putem bez povratka, pa da se posle eventualno poka�e da za to nije bilo valjanog pravnog osnova.
Nepravednost ha�kih optu�bi najbolje potvr�uje �injenica da se ha�ki tu�ilac u istim slu�ajevima rukovodi bitno razli�iti merilima, zavisno od toga ko je osumnji�en. Tako je 25. jula 1995. godine Milan Marti�, negda�nji predsednik Republike Srpske Krajine, optu�en zbog raketnog napada na Zagreb po�etkom maja 1995. godine, jer je tu�ilac zaklju�io da raketa "nije upu�ena da pogodi vojne ciljeve, nego da terori�e zagreba�ke civile". Tu�iocu, dakle, nije bilo potrebno ni tri meseca da ovaj napad kasetnim bojevim glavama na Zagreb kvalifikuje kao te�ku povredu zakona i obi�aja rata.
Skoro istovetan slu�aj dogodio se 7. maja 1999. u Ni�u kad su avioni
Atlantskog pakta bacili kasetne bombe na dva bloka stambenih zgrada oko pijace
blizu centra grada i pored bolnice nekoliko blokova dalje od pijace. Tom
prilikom 14 ljudi je ubijeno, a 30 ranjeno. Ni posle tri godine, ha�ki tu�ilac
ne samo da nije podigao optu�nice protiv naredbodavaca i u�inilaca ovog te�kog
ratnog zlo�ina, nego �ak nije na�ao za potrebno da pokrene istragu. Pa gde je tu
pravda?
Kona�no, Slobodan Milo�evi�, Milan Milutinovi�, Nikola �ainovi� i
Dragoljub Ojdani� ne terete se za ono �to su oni u�inili, nego se, shodno na�elu
komandne odgovornosti, na njih prevaljuje krivica za ono �to su drugi po�inili
na Kosmetu.
Ha�ki tu�ilac, a po svoj prilici i sam Sud, izve��e slede�i silogizam:
1. Tokom 1998. i 1999. na Kosmetu su po�injeni slede�i ratni zlo�ini (sledi
pregled koji je u nekim pojedinostima i ta�an).
2. Te zlo�ine po�inila je
srpska vojna, policijska i oru�ana sila.
3. Za te zlo�ine odgovorno je
dr�avno, vojno i politi�ko rukovodstvo SRJ i Srbije, na �ijem su �elu bili
pomenuti optu�enici. Ergo, oni su krivi.
Ha�ki tu�ilac nema petlju da izvede slede�i analogni silogizam:
Bombardovanje beogradske zgrade RTS-a 23. aprila 1999, ni�ke pijace i bolnice 7. maja i druge te�ke ratne zlo�ine na tlu SR Jugoslavije po�inili su ameri�ki vojnici kojima je, prema Ustavu SAD, komandovao ameri�ki predsednik Bil Klinton. Ergo, on je kriv.
Za razliku od Slobodana Milo�evi�a, Bil Klinton nikada ne�e biti optu�en. I to ha�ki tu�ilac i njegove sudije nazivaju pravdom.
