Znao je Andri� pouzdano da arhivi nisu
samo jedno od vrela dobre knji�evnosti, ve� i ustanove u kojima se kriju
dokumenti o samim piscima, pra�enim i hap�enim, �to je bio i njegov slu�aj
u mladim godinama.
U skrivenu �ivotnost arhivskih dokumenata
nedavno se jo� jednom uverio jedan drugi na� pisac, Dragoslav Mihailovi�,
autor poznatih romana "Kad su cvetale tikve", "Petrijin venac", "�izma�i",
da ostanemo kod tih njegovih dela, i autor nekoliko knjiga o Golom otoku.
Narastanje dosijea
Kao mladi�, pre mnogo decenija, dopao je
Golog otoka, a po izlasku na slobodu godinama je bio nadziran, tako da je
u politi�koj policiji narastao njegov dosije pod brojem 71-1-19077.
Akademik SANU Dragoslav Mihailovi� pripada grupi od 144 gra�anina
Beograda koji su od 18. juna pro�le do 20. marta ove godine ostvarili
pravo uvida u sopstveni dosije koji se �uva u arhivima Dr�avne
bezbednosti. U tom periodu bilo je 2125 zainteresovanih Beogra�ana, a od
njih su samo 162 imala svoj dosije.
U re�enim papirima Mihailovi� je prona�ao i jedan posebno intrigantan
dokument koji je 1979. godine potpisao onda�nji ministar unutra�njih
poslova Srbije Viobran Stanojevi�. Njegovom naredbom na� sagovornik je bio
stavljen na listu za operaciju "Munja". �ta bi jedna takva lista i jedna
takva operacija mogle da zna�e?
U odgovoru na to pitanje Mihailovi� se vra�a vi�e od decenije unazad i
pominje svoju knjigu "Goli otok", u izdanju "Politike", iz 1990. godine.
Na strani 140, na kraju fusnote 28, napisao je slede�e:
"Nema sumnje da su naredbodavci golooto�kog zlo�ina (...)
nekontrolisani ni od koga, logor mirno ostavili u pogonu sve do 1961. A
svoju priliku ne�e smatrati potpuno iskori��enom samo u onoj meri koliko
su li�no bili opsednuti idejom da je u zgodnom trenutku treba krunisati
op�tim masakrom svih pre�ivelih svedoka. O tome �e se u vrhovnim
partijsko-dr�avnim telima bar u dva maha, 1968. i 1980, najozbiljnije
raspravljati. Atentatorske uloge su ve� bile podeljene i oru�je napunjeno.
Ipak, �vrhovni� znak nije dat.
Naru�eni atentat
Poznat mi je jedan slu�aj naru�enog atentata u 1980. godini, a vi�e
njih, gotovo desetak, u 1968, pri �emu se katkad znaju i imena
potencijalnih atentatora. Na Kosovu i Metohiji, 1968. godine, �za slu�aj
da pukne i jedna pu�ka na albanskoj granici�, prema tvr�enju mog svedoka
D. V., �mo�da je trebalo, za jednu no�, da se pobiju svi golooto�ani�.
Krvoproli�e 1980. godine, za vreme bolesti Josipa Broza, navodno,
spre�ili su tada�nji �ef dr�ave Stevan Doronjski i �ef partije Lazar
Koli�evski. Ministar unutra�njih poslova bio je Franjo Herljevi�".
Dragoslav Mihailovi� �e u svojim knjigama i tekstovima o Golom otoku
iznositi sli�ne tvrdnje i kasnije, ali one nisu nai�le na javni odjek.
Umesto odricanja ili potvrde, bile su propra�ene �utanjem.
� Pre nekoliko meseci, ka�e Mihailovi�, rekao sam jednom funkcioneru
Ministarstva pravde kakvu sam odluku na�ao u svom dosijeu i da bi ona
mogla zali�iti na odluku da je Udba bar u dva maha, 1968. i 1980,
nameravala pre�ivele golooto�ane, sve redom ili po izboru, da poubija.
Pomislio sam da bi odluka ministra Stanojevi�a iz oktobra 1979. da me
stavi na listu za operaciju "Munja", bar za moju li�nost, mogla biti to.
Za�u�eni funkcioner
Re�eni funkcioner Ministarstva pravde, �ije ime Mihailovi� ne �eli da
saop�ti, �udio se da je takvu odluku na�ao u li�nom dosijeu. "Oni su se
postarali � rekao je Mihailovi�u � da sve �to je nelegalno otuda izvade i
uni�te, a da ostave ono �to je legalno i na �ta su, bar prividno, imali
pravo. Ne�ete, dodao je, nigde na�i potvrdu va�eg zaklju�ka. Pokazivanje
onoga �to je u dosijeima ostalo, obi�na je podvala".
� U poku�aju da saznam �ta zna�i operacija "Munja", upoznaje nas
Mihailovi�, napisao sam predstavku ministru unutra�njih poslova Srbije
Du�anu Mihajlovi�u, da bih dobio zvani�no obja�njenje. Uputio sam kopije
ove predstavke na jo� neke adrese a dobio sam odgovor jedino iz kabineta
predsednika Vlade Srbije. Saop�teno je da je za obja�njenje nadle�no
Ministarstvo unutra�njih poslova Srbije, ali obja�njenje nisam dobio.
� Zloupotrebio sam zato poznanstvo s ministrom Mihajlovi�em, na jednoj
sahrani, a on mi je rekao da nema �ta da mi odgovori, da to �to sam na�ao
u dosijeu ne zna�i ni�ta. "Verovatno ne zna�i ni�ta", kazao mi je pro�le
godine i tada�nji na�elnik DB Srbije Goran Petrovi�.
� Verovatno �e biti najta�nije ono �to mi je rekao jedan prijatelj: "To
je mo�da bio poziv na ru�ak". Mo�da su, pod okriljem "Munje", za moje
dobro, �eleli da me prevedu u trpezariju dok se supa jo� pu�i, ka�e kroz
osmeh Dragoslav Mihailovi�. Dodaje da se za razja�njenje obratio i trojici
biv�ih visokih funkcionera Udbe. Na postavljeno pitanje oni su, ka�e,
odgovorili jedino huktanjem.
Vi�e sre�e
Potpisnik ovog teksta bio je, izgleda, bolje sre�e. Molbi da
prokomentari�u Mihailovi�eve navode odazvalo se nekoliko sagovornika.
Prvo smo se obratili pukovniku u penziji dr Milivoju Levkovu, jer je on
poslednje godine svoje aktivne slu�be radio kao savetnik za bezbednost
Predsedni�tva SFRJ, pri Saveznom savetu za za�titu ustavnog poretka, telu
nadle�nom za ova, ali i druga pitanja od vitalnog interesa za dr�avu.
Saglasno funkciji, dr Levkov je imao uvid u izuzetno vrednu
dokumentaciju iz arhive pomenutog Saveznog saveta, odnosno Predsedni�tva
SFRJ.
� Eventualni spiskovi za likvidaciju politi�kih i drugih neprijatelja,
lica opasnih po bezbednost naroda i dr�ave, bili bi dokumenti najvi�eg
stepena tajnosti i svakako bi se nalazili u arhivi Predsedni�tva SFRJ,
obja�njava dr Levkov. � Odgovorno tvrdim, ka�e on, da na neki dokument
takvog tipa nisam nai�ao dok sam radio kao savetnik u tom najvi�em organu
vlasti u zemlji.
� Po�to ovu temu otvara Dragoslav Mihailovi�, nekada osu�ivan po liniji
Informbiroa, a potom kontrolisan od nadle�nih slu�bi bezbednosti, hteo bih
da navedem saznanja o jednom drugom dokumentu iz te arhive. Re� je o
naredbi iz kasnog prole�a 1951. godine koju je potpisao Aleksandar
Rankovi�, se�a se dr Levkov.
Izri�ita zabrana
� Ovom naredbom bilo je izri�ito zabranjeno svim sudovima, civilnim i
vojnim, da izri�u smrtnu kaznu licima osu�enim po liniji Informbiroa, bez
obzira na te�inu po�injenog dela. Naredba se odnosila i na dela za koja je
bila predvi�ena smrtna kazna, navodi dr Levkov.
Podse�amo se u razgovoru da je u to vreme Aleksandar Rankovi� bio
savezni ministar unutra�njih poslova, potpredsednik savezne vlade i
organizacioni sekretar KP Jugoslavije, posle Josipa Broza Tita li�nost s
najve�om koncentracijom vlasti u rukama, �to zna�i da je naredba koju je
potpisao bila usagla�ena na najvi�em dr�avno-partijsko-vojnom vrhu.
Podaci uglavnom ta�ni Krajem februara 2002. godine, Centar za antiratnu akciju i RTV "B92"
organizovali su me�unarodnu konferenciju posve�enu otvaranju tajnih
policijskih dosijea, na kojoj je izlagao i Milo� Teodorovi�, vr�ilac
du�nosti pomo�nika na�elnika Resora dr�avne bezbednosti Republike Srbije.
Tada je Teodorovi� saop�tio da su gra�ani koji su �itali svoja dosijea
"bili zadovoljni, kako u proceduralnom smislu, tako i sadr�ajem podataka u
dosijeima", a "ve�ina je izjavila da su podaci u dosijeima uglavnom
ta�ni". Bili su i "iznena�eni kvalitetom i objektivno��u informacija, kao
i �injenicom da u dosijeima nema mnogo podataka iz njihovog privatnog
�ivota".
Slobodan Kljaki�
PREDSTAVLJENA KNJIGA SVETOZARA PEJOVI�A
"�IVOT ISPRED KA�IPRSTA" Novo svedo�anstvo o golooto�kim kazamatima
Ba�ka Palanka, 22. aprila (Tanjug)
Knjiga Svetozara Pejovi�a "�ivot ispred ka�iprsta", koja govori o
tragi�nim doga�ajima u kazamatima na Golom otoku, predstavljena je u
Narodnoj biblioteci "Veljko Petrovi�" u Ba�koj Palanci.
Prema re�ima knji�evnih kriti�ara, ta knjiga je jo� jedan doprinos
rasvetljavanju onoga �to se de�avalo na Golom otoku, u kojoj je utkana i
li�na tragedija autora koji je sve to istrpeo i pre�iveo.
Knjiga je nastavak prvog dela pri�anja pod naslovom "Goli otok � ispod
ljudskog dostojanstva", koju je Pejovi� napisao i izdao pre sedam godina i
koja je dobila visoku ocenu kriti�ara i �italaca.
ISTRA�IVANJE
"POLITIKE":
DA LI JE POSTOJAO PLAN ZA LIKVIDACIJU PRE�IVELIH
ZATO�ENIKA SA GOLOG OTOKA
Na spisku za "Munju"
Ivo Andri� svakako ne bi napisao
"Travni�ku hroniku" i "Na Drini �uprija" da nije bilo arhiva, iz kojih je
crpeo gra�u za svoju veli�anstvenu literarnu tvorevinu. "Arhivska
dokumenta nisu mrtva, siva i uzaludna kao �to povr�nom i neupu�enom mo�e
ponekad da izgleda. To su dragoceni svedoci bez kojih bi nam ostale
nedostupno razumljive mnoge pojave u sada�njosti bez kojih ne bismo mogli
nazreti ne�to od budu�nosti", pisao je Andri�.
"Frizirani" dosijei golooto�ana
"Na spisku za �Munju�", 23. april
U "Politici" od 23. aprila t. g. va� novinar Slobodan Kljaki�, pod naslovom "Na spisku za �Munju�", pi�e, po izjavi Dragoslava Mihailovi�a, o nameri biv�ih vlasti za uni�tenje golooto�ana. To �to je izrekao Dragoslav Mihailovi� treba uzeti kao ozbiljnu nameru. Koje godine taj odstrel golooto�ana je mogao biti, treba izvu�i iz arhiva, ako uop�te takvi arhivi postoje. Dva-tri �oveka iz biv�e vlasti mogli su znati za tu odluku.
Dragoslav Mihailovi�, prvo u "Knji�evnim novinama" a kasnije u svojoj prvoj knjizi "Goli otok", objavio je svoj intervju sa dr Nikolom Nikoli�em, lekarom � ka�njenikom na Golom otoku. On je dao izjavu o mnogim sumnjivim nalazima o uni�tenju golooto�ana, i to biolo�kim i hemijskim sredstvima. Poznato je da su ka�njenici na Golom otoku i radili�tima imali vi�e puta te�ku krvavu dizenteriju. Dr Nikola Nikoli� sumnjao je da ameri�ka GIA tajnim kanalima mo�e izvesti pomor golooto�ana. Pored svih zala na Golom otoku, higijena je bila na odre�enom nivou, dosta dobra. Nikad ka�njenik nije mogao obaviti fiziolo�ku potrebu a da pre i posle toga ne dezinfikuje ruke u hlornom kre�u, kao i pre uzimanja hrane. Otkud onda takva dizenterija?! Se�am se kad su 12, 13. i 14. grupa ka�njenika radile na izgradnji puta Rijeka�Pula, kod Mo��eni�ke drage. Od oko 150 ka�njenika 80 odsto dobilo je te�ku krvavu dizenteriju. Spasao nas je dr Boro Bo�ovi�, vojni ka�njenik.
Visoki �inovnici DB ne znaju �ta zna�i u dosijeima "Munja", ili biti razvrstan u I, II, III, ili IV kategoriju. To je sramna izjava onih koji su radili na toj dokumentaciji.
Vlada Srbije, na predlog ministra D. Mihajlovi�a, donela je 22. maja 2001. god. Uredbu o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vo�enih o gra�anima, koju menja posle pet dana, pa umesto "skidanje dr�avnih tajni sa svih dokumenata" stavlja "uvid odre�enih dokumenata", jer bi "sva dokumentacija" kompromitovala ministra kao komunistu od rane mladosti do postojanja SKJ.
Milo� Teodorovi�, pomo�nik na�elnika Resora dr�avne bezbednosti, izjavio je da su ve�ina ka�njenika koji su pregledali svoje dosijee "bili zadovoljni (...) sadr�ajem podataka u dosijeima, iznena�eni kvalitetom, objektivno��u informacija i �injenicama". Kakva se istina mo�e tra�iti od takvih visokih funkcionera DB?!
Jedan sam od onih koji su pregledali svoju dokumentaciju. Odmah sam se zapitao da li je mogu�e da su u slu�bi DB radili ljudi, ne svi, sa tako niskim moralom. U dosijeu nisam nai�ao ni na "Munju", niti na razvrstavanje. Ono �to gra�anin ne sme da zna, a uneseno je u spise, precrtano je crnim tu�em. Zna�i, �ista lakrdija, falsifikat, podvala. Sve ono �to je bilo bitno u dokumentaciji "nestalo je". Nema prijave o hap�enju, naloga za hap�enje, tu�be, re�enja o kazni, prijava podnetih od strane dou�nika na Golom otoku, re�enja o pu�tanju na slobodu, prijava podnetih posle pu�tanja na slobodu, kao ni drugih dokumenata. U dosijeu se nalazi 17 mojih falsifikovanih potpisa napisanih na Golom otoku od strane islednika, iz 1953. god., a nigde kod islednika na Golom otoku nisam bio. Sve la� i neistina.
�ta se moglo drugo o�ekivati od takvih (ne)ljudi nego da nas u datom momentu likvidiraju.
Radomir Milunovi�,
Pan�evo
http://www.politika.co.yu/2002/0423/indexdan.htm
vrati.gif
Description: GIF image
