DALI JE KOŠTUNICA BAŠ TAKO NAIVAN
Beograd 17-06-2002
Ugledni naš pravni stručnjak dr. Kosta Čavoški u članku koji sledi veoma
je lepo objasnijo genezu i težinu odluke o oduzimanju poslaničkih
mandata DSS-u u Skupštini Srbije.
Ali ja postavljam pitanje? Dali je Koštunica baš tako naivan da već po
kozna koji put bude izigran od strane Djindjića. No pročitajte predhodno
tekst pa bih ja bio slobodan da na kraju sve to prokomentarišem.
------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------
Prećutno odobravanje otimačine
Pise: Kosta Čavoški
Kada su pre tri nedelje Zoran Djindjić i Goran Svilanović posetili
Kolina Pauela u Vašingtonu, malo ko je pomislio da tada naši čelnici
nisu razgovarali samo o Haskom sudu i americkoj pomoći, nego i o drugim
unutrašnjim pitanjima naše zemlje.
Izgleda da je tom prilikom Djindjić nagovestio nameru da DSS-u otme
desetak poslaničkih mandata ne bi li tako ojačao svoju, inače tanku
skupštinsku većinu, a da je americki državni sekretar
to primo s velikim razumevanjem, pogotovu što bi to dovelo do daljeg
smanjenja uticaja nedovoljno "kooperativnog" Vojislava Koštunice.
Ovako ohrabren, Djindjić je odmah po dolasku u Beograd izjavio da se
mora rešiti pitanje opstrukcije u Narodnoj skupstini Srbije i poslaničke
nediscipline, iako u tom trenutku nikakva formalna odluka još nije bila
doneta. Kako su u meduvremenu promenjeni svi predsednici sudova i
imenovan veći broj novih sudija, ostalo je još da se imenuje nova
Republička izborna komisija, i baš u ovom trenutku popuni sastav odavno
nedelotvornog Ustavnog suda Srbije.
Posle okončanja ovih pripremnih radnji, 11. juna 2002. Administrativni
odbor Narodne skupštine Srbije doneo je odluku o oduzimanju 21
poslaničkog mandata DSS-u, s tim da bi ova stranka sa svoje liste
kandidata mogla da zameni samo 10 dosadašnjih poslanika, dok bi
preostalih 11 DSS-ovih mandata pripalo drugim strankama u krnjem DOS-u.
Bilo je to neskriveno bezakonje i bestidno otimanje mandata
konkurentskoj stranci, čime je Djindjić postigao nekoliko važnih
ciljeva:
1) bitno je ojačao svoju većinu u Skupštini i time manje-više obezbedio
četvorogodišnje vladanje Srbijom;
2) za duže vreme je skrajnuo DSS, sem ukoliko ova stranka ne pribegne
masovnim uličnim demonstracijama i opasnim nemirima;
3) sveo je na zanemarljivu meru Velimira Ilica i vodje drugih manjih
stranaka koji su, kao jezičak na vagi, doskora mogli da ucenjuju i
iznuduju neugodne ustupke;
4) pokazao je da ima nečega od Miloševićevog političkog nerva i da ni od
čega ne preza, što uvek zastrašuje savitljivije i malodušne.
Tako osokoljen, Djindjić je sam zakazao predsedničke izbore u Srbiji,
iako nije predsednik Skupštine, i održao lekciju sudovima, iako bi
izvršna vlast, kojom rukovodi, morala biti pod sudskom
kontrolom zakonitosti i ustavnosti, a ne obrnuto.
U parlamentarnoj demokratiji nema većeg prestupa od oduzimanja
poslaničkih mandata nekoj od stranaka i njihovo dodeljivanje
konkurentskim strankama, pošto se time menja i prekraja volja birača.
Bio je to dovoljan razlog da američka vlada i Evropska unija, koje
toliko brinu o uspostavljanju demokratije u našoj zemlji, gromoglasno
protestuju i zaprete uvodenjem sankcija ukoliko se oteti mandati odmah
ne vrate ili ne raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Za početak bi bila blagotvorna zabrana Djindjiću i drugim vinovnicima
ove otimačine da ulaze u bilo koju demokratsku zemlju Evrope i Severne
Amerike. Ništa se, medutim, od toga nije
dogodilo, što samo znači da su velike zapadne sile unapred dopustile, a
možda i podstakle ovo otimanje poslaničkih mandata, verovatno u veri da
za sada ne mogu naći bolje kvislinge od
Djindjića i njegove vlade.
------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------
Sa svim što je naveo gospodin Čavoški ja se apsolutno slažem. Ali
dolazimo do tačke koju smatram ključnom. Dali je naš predsednik
Koštunica stvarno tako naivan da ga Djindjić uspeva tako često da vara
ili je možda nešto drugo u pitanju.
Ako je tako naivan kako će u mnogo težim medjunarodnim pregovorima i
okršajima uspeti da nas iz ove ktize izvuče? I koliko će mo tu njegovu
naivnost platiti?
Ako je Vlada Srbije optrećena kriminalom, korupcijom pa čak i špijunskim
aferama, kako je Koštunica već izjavljivao, zašto nije tražio i
insistirao na njenoj ostavci!
Ako vlada i pored tog predsednikovog upozorenja i javne kritike koju je
ponovio više puta, odbija da podnese ostavku, zna li gospodin Koštunica
kako se takva vlada smenjuje? Zašto do sada preko DSS-a nije pokrenuo
inicijativu za izglasavanje nepoverenja takvoj vladi, kad je sa
opozicijom i NS imao potrebnu skupštinsku većinu za izglasavanje
nepoverenja? Sada takvu mogućnost više neće imati.
Opozicija u našoj skupštini nije kineska, već srpska, i za te,
opozicione poslanike, su takodje glasali naši gradjani. Pa ako
prihvatimo njegovo objašnjenje da neće sa opozicijom da ruši vladu,
postavlja se pitanje dali je Koštunica samo predsednik onim gradjanima
koji su glasali za DOS ili svim gradjanima Jugoslavije?
Ako pak sa opozicijom neće da ruši ovako katastrofalnu vladu, on je
demokratskim putem drugačije i nemože smeniti. Znači li to da će tu
vladu tolerisati bez obzira šta ona radi i kuda vodi Srbiju? Zna li
predsednik Koštunica da je jedini predsednik u svetu koji formira vladu
u senci i zna li da ta vlada neće imati nikakvog konkretnog uticaja na
zbivanja u Srbiji.
Dali to predsednik Koštunica želi da se svojim gradjanima prikaže u
svetlu finog, poštenog ali nemoćnog predsednika. Znali da se ta nemoć
uvek tumači kao nesposobnost a da nesposoban predsednik nikome nije
potreban. Kako misli da se kandiduje za predsednika Srbjie ako je
Jugoslaviju tako lako doveo do raspada i hoće li mu se i sa Srbijom
dogoditi.
Tvrdi nacionalista bez ijednog pozitivnog nacionalnog poteza. Legalista
sa celim tucetom protivpravnih, čak i protivustavnih odluka. Latentno
neinformisan i zbunjen, a sada čak i maksimalno naivan. Sve je
maksimalno čudno pa čak i ankete popularnosti koje govore da je on
"uspešan" predsednik.
Ne liči li vam sva ova politička igrarija na zamajavanje naroda na
relaciji Koštunica - Djindjić a vozovi prolaze. Srbija sve više tone a
narod klizi u bedu. Nije li cela ova DOS igra, pa i ova sa oduzimanjem
mandata, već odavno dogovorena, sa nekim Pauelom ili njumu sličnim, a
gde je suština dogovora samo gurajte, dok se Srbi ne dosete?
Razmislite pa zaključak donesite sami.
Zvonimir Trajković
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
