|
Generali i politi�ariJugoslavija se opet uo�i Vidovdana na�la u prvim udarnim vestima svih svetskih medija. Ovoga puta ne zbog ne�ijeg odlaska u Hag, ve� zbog smene �elnog oficira oru�anih snaga. Slu�aj biv�eg na�elnika General�taba VJ generala Neboj�e Pavkovi�a bi�e, zbog okolnosti, predistorije i politi�kog konteksta unutra�nje scene Srbije, sasvim sigurno aktuelna tema i narednih nedelja ne samo za doma�u, ve�i i za stranu javnost. Po generalskim "aferama i slu�ajevima" na�a zemlja nesumnjivo sada dr�i primat me�u svim biv�im socijalisti�kim dr�avama Evrope, koje su ve� u�le u proces "Partnerstvo za mir" ili su u NATO-u, ili �ele da budu u tim asocijacijama. Pilot i in�enjer Kada je u pitanju kadrovska politika, na Zapadu postoje dva negativna faktora koja u principu onemogu�avaju sposobnim oficirima da isplivaju na povr�inu. Komandna zadu�enja odre�uju se u zavisnosti od specijalizacije, pa recimo u vazduhoplovstvu pilot mo�e da postane komandant, a in�enjer ne mo�e. Pored toga, od po�etka je jasna "ru�a" (spisak) �est lica me�u kojima �e za 20 godina biti izabran na�elnik general�taba: to je uvek jedan od prve �estorice na vojnoj akademiji. Koji od njih, to zavisi od politi�kih veza, a one su potrebne i pre izbora za na�elnika general�taba. Politi�ko sponzorstvo u karijeri oficira najvi�ih �inova jeste na Zapadu javna tajna, i ako tim posledicama normativne diskriminacije dodamo i politi�ko prote�iranje dolazimo, onda, do malog broja generala koji su integralne li�nosti, dolazimo do Srbije na Zapadu... Srbija tako postaje zemlja politi�ara i generala, pri �emu oru�ane snage jo� uvek jesu zna�ajan faktor nacionalne kohezije. Njih treba u budu�nosti strukturisati u evropske i svetske vojne integracije i od vojske treba zahtevati mobilnost, fleksibilnost, homogenost sistema naoru�anja i strategijske procene za vreme kada je izbio mir tehnolo�ki savr�enih sistema oru�ja. Jer, "bezbednost i odbrana" tako�e predstavljaju robu koja ima i civilni i ekonomski zna�aj kako na unutra�njem tako i na me�unarodnom planu. Ameri�ki predsednik D�ord� Bu� u svom najnovijem govoru nagovestio je mogu�nost stvaranja i priznanja "privremene palestinske dr�ave pod odre�enim uslovima", �ime �e svakako izazvati nove polemike me�u ameri�kim Jevrejima. I za demokrate i za republikance u SAD odnos prema Izrelu nije samo jedno od najva�nijih predizbornih pitanja, jer Jevreji su vlasnici i izdava�i "NJujork tajmsa" i "Va�ington posta", oni su bit finansijskog sistema SAD, osniva�i najve�ih robnih ku�a, najve�i televizijski i holivudski moguli istaknuti politi�ari, nau�nici, glumci, knji�evnici... Jo� pre trideset godina svaki �esti ameri�ki Jevrejin imao je fakultetsko obrazovanje, a tek svaki dvadeseti "ostali" Amerikanac. Pre desetak godina ameri�ki Jevreji izme�u 25 i 34 godine �ivota imali su iza sebe u proseku 16 godina �kolovanja, dok su Amero- Italijani ili ameri�ki Irci imali po 12 godina �kole. Bu�ov manevarski prostor Do ameri�kih predsedni�ki izbora 1980. ameri�ki Jevreji bili su deo tradicionalne demokratske koalicije koja je tu stranku jo� od Ruzvelta dovodila i dr�ala na vlasti. Demokrate su im kasnije uvek vra�ale dug za finansijsku i medijsku podr�ku. Ta se koalicija raspr�ila 1980. Republikanci smatraju da ameri�kim Jevrejima ne duguju ba� ni�ta, pa ni famozni jevrejski lobi u Va�ingtonu nije ono �to je nekada bio. Da li upravo zbog toga i sada�nja ameri�ka spoljna politika prema Bliskom istoku ima ve�i manevarski prostor? Arijel �aron ima podr�ku liberalnih Jevreja u SAD, pa �ak i podr�ku hri��anske falvelisti�ke "moralne ve�ine", posebno u borbi protiv terorizma, �ime mo�e uticati na politiku Va�ingtona. No, D�ord� Bu� �e ipak morati da vodi ra�una o raspolo�enju ameri�kih Jevreja i njihovoj dvostrukoj lojalnosti prema zemlji u kojoj �ive i glasaju i dr�avi koja ispunjava njihovu duboku duhovnu potrebu. Od prvog jula ove godine po�inje da radi novi svetski tribunal za ratne zlo�ine. Nikada ne�e biti mogu�e osuditi svakog ratnog zlo�inca ili tiranina, ali vredi poku�ati... |
vrati.gif
Description: GIF image
