"POLITIKA" subota 6. jul 2002.
SA REDITELJEM "HAZARSKOG RECNIKA": TOMAZZ PANDUR
SVETILISTE DUSA
Za mene je "Hazarski recnik" sveta knjiga, kao i "Bozanstvena komedija"
Sat vremena pre pocetka poslednjeg beogradskog izvodjenja "Hazarskog
recnika",
trenutno najpopularnije predstave koja je dobila izuzetne ocene
pozorisnih
kriticara i podstakla glumce, kako kazu, da proniknu u tajne novog
scenskog
izraza, ukazuje se prizor, gotovo identican premijernom: okupljaju se
clanovi
ekipe, donosi garderoba, proverava rasveta. Trazeci reditelja Tomaza
Pandura,
prolazimo uskim i ispresecanim hodnicima Centra "Sava", nalik lavitintu,
u kome stoje delovi scenografije, puno rekvizita i pesak. U vazduhu se
oseca ona
jedinstvena napetost, svojstvena samo minutima pred izlazak na scenu.
INTERVJU
* Zbog cega ste odlucili da teatarski ozivite "Hazarski
recnik". Sta
Vas je podstaklo u tom delu?
- Za mene je to velika, sveta knjiga, kao i "Bozanstvena
komedija". To je logican nastavak mog istrazivanja po velikim duhovnim
ostvarenjima, kao sto
su Egipatska i Tibetanska knjiga mrtvih, ali i drugih dela koje su
obelezile
sve nas i vekove u kojima su nastajale. Francuzi su "Hazarski recnik"
proglasili knjigom 21. veka i bilo je logicno da za svoj prvi pozorisni
projekat novog veka, izaberem knjigu koja je pisana za taj vek.
* Koliku ste imali slobodu da nadogradite izvorno delo Milorada
Pavica?
- Pozoriste je polje neogranicene slobode. To je jedina vrsta
teatra
koja me zanima. Sa druge strane, knjiga, istovremeno, omogucava i trazi
nekonvencionalnu interpretaciju - interpretaciju koja pise novu
pozorisnu
knjigu. Tako je Pavicev roman posluzio kao fantasticna inicijacija u
taj
projekat, iako je sada rec o knjizi pisanoj novim pozorisnim jezikom.
* Otkuda ideja da se napravi scenografija sa peskom. Ima li u
tome
simbolike i prikrivenih znacenja?
- Ceo projekat je pravljen od niza simbola, metafora i
asocijacija.
Mene je uvek privlacilo nesto sto je bazicno, sto ima veze sa cetiri
osnovna
elementa. Pesak je ovde u vise slojnoj funkciji, ali je glavna -
metafora
soli, zasnovana na hazarskom kultu soli.
* Transcedentalni vir
* Koliko je bilo tesko da se svi konci drze u rukama, buduci da
se u
predstavi preplicu vremenski planovi i da se tok radnje neprekidno
menja?
- "Hazarski recnik" je roman leksikon, a ono sto mi radimo je
pozorisni leksikon. Pravila i jezik za tako nesto jos nisu izmisljeni i
samim
tim smo usli u trag neceg sto ce se tek u buducnosti definisati. Tada
ce biti
jasno da li je to uopste pozoriste ili ne. Ja sam zadovoljan jer smo
uspeli da nadjemo nas pozorisni jezik koji ne pristaje na bilo kakvu
konvenciju. Ovaj
projekat ne podleze konzervativnom razmisljanju, i ogranicavanju
slobode. Radi se o povezivanju i dekonstrukciji romana, a nakon toga
konstruisanju novog
romana iz malih epizoda koje ga cine. "Hazarski recnik" je u pozoristu
leksikon biografija ljudi, selidba njihovih dusa kroz vekove, kroz vreme
i
prostor, dan i noc, san i javu. To je pozoriste u kome se pisu nova
pravila,
tzv. dramaturgija sna, gde se neprekidno preplice obdanica i
snovidjenje. To
je transcedentalni vir koji vodi u dubinu dusa.
* Cini se da ste energiju Pavicevih reci pretocili u snazan
neverbalni
- telesni izraz. Da li ste Vi zadovoljni kako sve izgleda sada kada
predstava
ima svoj zivot?
- Izuzetno sam zadovoljan, pre svega glumcima, koji su jedini
pravi
autori predstave. To je njihovo delo i mislim da ga prelepo drze u
rukama.
Tako nesto se ne desava cesto. Probe su bile jedan od najlepsih
istrazivackih
procesa u mojoj karijeri. Svaka proba sa Sekom Sablic i Petrom
Bozovicem bila
je praznik, cija se lepota i punoca ne mogu opisati. To su velike
stvari koje
su mi od pocetka davale znake da smo na pravom putu i da su to izuzetni
glumci
i licnosti koje mogu da nose celu predstavu. Ekipa mladih glumaca, kao
sto su
Dragan Micanovic, Sergej Trifunovic, Jelena Djokic bili su pravo otkrice
za
mene. Oni sa postavkom mojih stalnih saradnika cine tim, fascinantan
tim po
svojoj razlicitosti, koji u predstavi funkcionise kao mala, prava
hazarska
porodica.
* Tim snova
* Ko je na Vas ostavio poseban utisak?
- Seka Sablic i Petar Bozovic. To je tandem koji je izuzetan u
svetskim merilima i privilegija je raditi sa glumcima tog kalibra. Za
mene je
uvek najvaznije sa kim radim, a to se potvrdilo i ovoga puta. Dugo sam
zeleo
da radim sa Sonjom Vukic i sada se sve carobno poklopilo. Svi smo se
nasli.
* Predstava posle Beograda ide u Ljubljanu, a onda krece na
svetsku
turneju. Kakva ce biti reakcija publike, imajuci u vidu jezicku
barijeru?
- Predstava ima svoj jezicki kod, ali mnogo vise govori i
drugim
jezicima. Svoje poruke saopstava na vise nivoa, posebno na emotivnom.
Moje
iskustvo u pozoristu pokazuje da ako je predstava uradjena u matrici
prepoznavanja, razumevanja i dozivljavanja, nije vazno kojim jezikom se
sluzi.
U predstavi se vec sad mesaju tri do cetiri jezika, i to je dobro, jer
se
pozoriste dozivljava na vise nivoa. Knjiga je toliko slavna u svetu,
mnogo
slavnija nego ovde, tako da je prepoznavanje materije kojom se predstava
bavi
zagarantovano svuda.
* Kada biste iz pocetka radili na predstavi, da li biste nesto
promenili?
- Svako izvodjenje je nov pocetak. Predstava se menja, kao sto
se
moze dopisivati Pavicev roman. To je otvoreno pozorisno delo koje ima
svoj
organski ritam, zivot, andjeosku brzinu. Vec za izvodjenje u Ljubljani,
"Hazarski recnik" ce se promeniti. To je misticnost svega sto se desava
oko
ovog projekta. Premijera je samo rodjenje predstave, a sada nas ceka
uzbudljivo odrastanje i sazrevanje. Za mene je bio najuzbudljiviji
trenutak
kada smo postigli da svaki gledalac od "Hazarskog recnika" dobije
onoliko
koliko trazi, ni manje ni vise od toga.
Zorica Karanovic
----------
Branko Zivkovic
Public Relations Milorada Pavica
----------
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
