Pristajem da revidiram!
Pod unakrsnom verbalnom vatrom hajkaca na televizijsku seriju "Ravnogorska citanka", obavestavam doticne (hajkace) da sam spreman da revidiram, jer mi se stvarno, uprkos vrucini, ne ide na Golu adu (otoka vise nemamo), gde me vidno prizeljkuju videti. Jedini uslov za moje revidiranje jeste da mi predoce bar jedan validni dokaz (bez "zna se", "opste je poznato" i sl), koji ce potvrditi sledece (mikro-izvod iz dugackog spiska):
1. Da su komunisti, iz velike ljubavi prema porobljenom narodu, posebice srpskom, podigli ustanak cim je zemlja 1941. bila okupirana, a ne tri meseca kasnije - kad je Hitler napao Staljina i tek posto im je iz Kominterne stigla direktiva.
2. Da su maja 1941. srpski oficiri (Mihailovic, Keserovic, Piletic i drugi) samoinicijativno otisli u sumu da bi saradjivali sa okupatorom, a ne da kao profesionalni vojnici organizuju pokret otpora.
3. Da su komunisti svoj ustanak zapoceli atentatom na dva pripadnika okupatorske vojske, a ne na dva srpska cuvara reda na ivandanjskom vasaru.
4. Da prvi napad na okupatora nije izvrsio Takovski cetnicki odred 28. maja 1941, kod sela Ljuljaka, nego neki treci ("drugih" jos nije bilo na terenu).
5. Da pozivajuci Srbe na ustanak komunisti nisu pevali "Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga", i da je pravoslavnim narodnim masama to bilo milo cuti.
6. Da se paljenje opstinskih arhiva po selima i nocne likvidacije uglednih domacina, mogucih protivnika komunistickog uredjenja i kolektivizacije sela, nalazilo u sluzbi zadavanja velikog jada okupatoru.
7. Da komunisti nisu ‘41/42. u Crnoj Gori vrsili crveni teror nad svojim sunarodnicima ("pasja groblja"), nego cerali fasisticke perajare.
8. Da general Draza Mihailovic nije marta 1942. proglasen saveznickim vojskovodjom godine, zajedno sa americkim generalom Makarturom i sovjetskim marsalom Timosenkom.
9. Da zauzimanje okupatorskog garnizona u Prijepolju (200 poginulih Nemaca) nisu septembra 1943. izvrsile snage JVuO, niti su one razoruzale italijansku diviziju "Venecija", nego su to ucinili partizani (lazno saopstenje Radio Londona nije dokaz).
10. Da 5. oktobra 1943. snage JVuO nisu zauzele Visegrad niti srusile zeleznicki most na Drini, nego su to ucinili partizani (primedba kao gore).
11. Da je rezolucija Svetosavskog kongresa u selu Ba 1944. godine u cijem se predsednistvu nalazio i predsednik Socijalisticke partije dr Zivko Topalovic, bila velikosrpski akt, a ne visestranacki program za obezbedjenje demokratskog drustvenog uredjenja posle rata.
12. Da su komunisti vojnu pobedu izvojevali bez dopustenja velikih sila i bez njihovog dogovora o podeli interesnih sfera u Teheranu i na Jalti, kao i bez ulaska Crvene armije u Srbiju.
13. Da na Zelengori maja 1945. komunisti nisu lecima pozvali na predaju 7.000 sumadijskih mladica iz jedinice JVuO i poubijali ih cim su polozili oruzje.
14. Da Vinston Cercil nije decembra 1945, posle ovdasnjih izbora, o kojima ga je izvestio sin Randolf, rekao: "Sad mi je potpuno jasno da sam ucinio jednu od najvecih gresaka u ovom ratu!" (A propos: zasto bismo mi sad mislili drukcije?)
15. Da americki predsednik Hari Truman nije 1946. godine posthumno odlikovao generala Mihailovica najvisim ordenom koji se daje stranom drzavljaninu (Legion of Merit), cime je potvrdio da i SAD smatraju neprikladnim svoje ratno drzanje prema Ravnogorskom pokretu (i opet: zasto bismo mi sad mislili drukcije?).
Ovakvih stvari ima mnogo puta po petnaest, ali one mahom nisu poznate siroj javnosti. Vreme je da budu. To nece promeniti formalnog pobednika u Drugom svetskom ratu, a ne moze mu ni naskoditi, jer je vec sam sebi naskodio koliko je mogao. To samo moze predstavljati profilaksu za zdravlje buducih pokolenja - nek pamte da se istina moze dugo kriti, ali ne i zauvek sakriti.
Ko danas, i zasto, strahuje od istine? Cija ce to ideologija i cija politika biti ugrozene ako se obelodani posleratno prekrajanje i sminkanje istorije, o cemu su govorili i mnogi naknadno osvesceni clanovi Komunisticke partije, pocev od Milovana Djilasa do Pavla Jaksica, Ljubodraga Djurica i mnogih drugih? Budemo li, medjutim, i dalje precutkivali, jacacemo sovinizam, kome je, uz milosevicevski nacional-komunizam kao protivprirodni blud, jedinom potreban ugrozeni nacion, mistifikacije i politizacija istorije. Hajkaci na ovo televizijsko stivo poterali su zeceve, ali mogu isterati kurjake, koji se u nekim predelima zovu hajderi, u drugim lepeni, a na jednom brdovitom prostoru, gde im je zasad populacija omanja - seseni.
I da obradujem hajkace (M. Markovic u Danasu od 2. jula: "Nedavno obustavljena televizijska serija"):
"Ravnogorska citanka" nije obustavljena, eto nje uskoro, fudbal smo odgledali, odmor ce proci, pa ce Dokumentarni program RTS i "Vajat" prikazati seriju - kao potvrdu stvarnih demokratskih promena u ovom drustvu, kao prilog razlicitosti misljenja i slobodi izrazavanja, kao ucesce u drustvenom dijalogu i kao doprinos zalaganju protiv svake iskljucivosti i bilo koje dogmatizacije - crne, crvene, ruzicaste, zelene, gradjanske, mondijalisticke, "nezavisnointelektualne" ili "humanitarne". Oni koji njeno obustavljanje prizeljkuju, a mozda cak i nesto cine u tom pravcu (ne bi me cudilo, s obzirom na njihove mentalne agregate iz otoic obustavljene fabrikacije), jos nisu zapazili da je Petog oktobra ovo drustvo nekima i necemu viknulo "fajront"! Gosti, doduse, sporo izlaze, mnogi jos nisu platili ni ice ni pice, ali fajront je fajront.
Ugljesa Krstic
Scenarista serije
"Ravnogorska citanka"
http://www.danas.co.yu/
null.gif
Description: GIF image
