ELIOT NES U SRBIJI?
Zakon o specijalnom tuziocu ili o borbi protiv organizovanog kriminala najavljen je pre desetak dana i vec bi trebalo da se nadje pred poslanicima u Skupstini Srbije. Ovakva azurnost, medjutim, izaziva sumnju
Pise: Svetlana JAJIC
DOK se jos slegala prasina nad izjavama i optuzbama da sudovi u Srbiji ne rade svoj posao kako treba, ali i da vlast vrsi neprimeren pritisak na pravosudje, ovdasnjoj javnosti ponudjena je nova poslastica, nastala, cini se, iz novootkrivene ljubavi i saradnje tuzilastva, sudova, policije i Vlade. Istog dana kada se skruseno prihvatilo "da sudovi preispitaju kaznenu politiku u pogledu najtezih krivicnih dela", a tuzilastvo prihvatilo "i deo svoje odgovornosti i obaveze da utice na kreiranje kaznene politike", gromoglasno je najavljen zakon o borbi protiv organizovanog kriminala od strane nekoliko kljucnih ljudi DOS-a. Svemu tome nema zamerke, ocigledno je da je takav zakon neophodan, ali je neobicno to sto se ocekuje da bude prihvacen u roku od sedam dana. Taj rok je, uzgred budi receno, prosao, ali nedoumice ostaju.Predlog zakona predvidja osnivanje specijalnog tuzilastva, suda, policije i pritvora. U prvim najavama pominju se veoma siroka ovlascenja specijalnog tuzioca koji bi, kako navodi "Nedeljni telegraf", mogao da uhapsi, bez icije saglasnosti i odobrenja, i predsednika drzave, i premijera, i bilo kog poslanika, ali i (do sada po mnogo cemu nedodirljive) poslovne magnate.
"Ako se primenjuju normalni zakoni i ako funkcionisu normalne institucije, onda specijalni zakoni sigurno nisu potrebni", kaze Dragoljub Micunovic. Imajuci u vidu, medjutim, da na celu institucija koje se spominju sede ljudi koji su dosli posle 5. oktobra, a one ne funkcionisu, logicno je pitanje zasto ne funkcionisu i ko ce biti specijalni tuzilac?
- Postojanje posebnog zakona o organizovanom kriminalu, specijalnog tuzioca ili sudstva i policije je nesto sto je u svetu poznato i dalo je dosta rezultata, kaze Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za socioloska i kriminoloska istrazivanja. - Ali, ima tu stvari koje su pod znakom pitanja. Da li sadasnji propisi, pre svih savezni Zakon o krivicnom postupku, ne pruza dovoljno mogucnosti za takvu borbu? Da li sadasnji sudovi ne znaju da rade ili nece da rade predmete koji su deo organizovanog kriminala, pa nam treba posebni sud za to? A sto se tice policije, zar posebna Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala nije dovoljno pouzdan ili strucan organ, pa su nam potrebne posebne jedinice? Sve ovo pitam zbog toga sto mi nemamo drugu policiju osim ove, druge tuzioce osim ovih koje imamo, niti druge sudije osim postojecih. Ako oni to ne mogu da rade pod kapom postojecih propisa, zasto treba verovati da ce raditi pod specijalnim zakonom".
U prvim najavama ovog zakona ukazivalo se na iskustva Italije i Hrvatske u borbi sa organizovanim kriminalom i njihovo zakonodavstvo, iz koga su preuzeta neka resenja. Nama bliza, i po nacinu na koji se razvijao i opstajao organizovani kriminal, svakako je Hrvatska. Tamo je nedavno smenjen glavni drzavni tuzilac Radovan Ortinski, zvanicno zbog toga sto nije ucinio dovoljno u borbi protiv mafije i njenih saradnika u najvisim drzavnim strukturama. U medijima je njegova smena, medjutim, drugacije tumacena: zbog onog sto je cinio - javno govorio o tim stvarima i iznosio prljav ves aktuelne vlasti. Slicna sudbina ceka i njegovog naslednika Mladena Bojica, ukoliko bude suvise revnostan i pokusa da otkrije ko sve stiti ledja mafiji i ko ima stvarne koristi od njenih poslova. Nova vlast u Hrvatskoj, kao i srpska, precesto se poziva na organizovani kriminal kao nasledje proslosti, kaze Radovanovic.
Eliminisana strucna javnost
Sta strucnjaci zameraju najavljenom Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala?Osim sto ce specijalni tuzilac imati neograniceno veliku moc, tu su i odredbe o pritvoru od dvanaest meseci, kazna zatvora od cak deset godina u slucaju da se odbije davanje informacija, dokaza ili tehnickih sredstava neophodnih za rad specijalnog tuzioca, oduzimanje imovine svakom za koga se posumnja da ju je stekao vrsenjem krivicnih dela.
- Ko iole zna o organizovanom kriminalu nema nista protiv takvih zakona, kaze Dobrivoje Radovanovic. - Ali, ne mozete ljude drzati godinu dana u pritvoru zbog neefikasnosti istraznih organa ili suda. Sta ce biti ako se pokaze da nema dokaza posle godinu dana? Ne mozete ni jednog kriminalca podvrci represivnim zakonskim formama ako nemate materijalne dokaze.
Premijer Srbije, valjda u zelji da obezbedi "miran san gradjanima", u najavi zakona kaze: "Bice prigovora zbog krsenja ljudskih prava kriminalaca, ali mi brinemo za ljudska prava gradjana i zrtava kriminala".
Za neupucene gradjane, organizovani kriminal nije isto sto i kradja cigareta iz trafike. Neko je kriv samo ako se to na sudu dokaze i "organizovani kriminal se inace jako tesko dokazuje", upozorava Radovanovic. Policija poseduje spisak imena ljudi koji se nalaze na celu najvecih organizovanih kriminalnih grupa, ali ne moze da ih objavi dok istraga ne potvrdi njihovu krivicu, izjavio je ministar Dusan Mihailovic. Urednici vise beogradskih medija i dva novinarska udruzenja trazili su od ministra da se objavi studija "Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom".
Iskustva iz Bosne i Hercegovine govore da bi i to mozda imalo efekta. Posto je ministar unutrasnjih poslova Sarajevskog kantona Ismet Delic javno prozvao dvadesetoro ljudi koji zive od reketa, vecina njih se iselila iz Bosne, a oni koji su ostali upinjali su se svim snagama da dokazu svoje veze sa vrhovima vlasti, ukljucujuci i samog ministra Delica.
Ono sto najvise iritira je cinjenica da je srpski zakon prakticno stigao u Skupstinu bez ikakvog konsultovanja strucne javnosti.
- Niko nije konsultovao ni Institut, ni ljude sa Pravnog fakulteta koji su ucestvovali u izradi Krivicnog zakona, kaze Dobrivoje Radovanovic. - Niko ko u ovoj zemlji vazi kao nekakav strucnjak i ko zna sta je organizovani kriminal nije konsultovan. To ne mora unapred da bude lose, ali ono od cega najvise zazirem je kolizija tog zakona sa federalnim Krivicnim zakonom. Postavice se niz pitanja od strucnjaka i ljudi koji stite ljudska prava, preispitivanja ustavnosti i opet cemo se naci u zacaranom krugu, upozorava ovaj strucnjak.
Zakon o specijalnom tuziocu je inace spominjan u medijima, ali kao predlog koji vec mesecima vrlo pazljivo priprema Odbor za oslobadjanje Ivana Stambolica. Advokat Biljana Kajganic upozorava da je predlog Odbora da se imenuje institucija specijalnog tuzioca pristekao iz saznanja da sadasnje tuzilastvo, policija i sudstvo nisu u stanju da rese pojedine slucajeve, medju njima i otmicu Ivana Stambolica. Iako se zna da pripremaju predlog ovog zakona, niko ih nije konsultovao, cak se u emisiji RTS-a "Za ili protiv specijalnog tuzioca" okruzni tuzilac nije ni odazvao pozivu da kaze sta misli o ovom predlogu ili da pojasni predlog koji su oni pokrenuli sa Ministarstvom pravde.
- Ovaj potez izvrsne vlasti za formu specijalnog tuzioca, kako je u javnosti predstavljeno, u okviru postojeceg tuzilastva, sa posebnim sudskim vecem, posebnom policijom i posebnim ovlascenjima, predstavlja njenu manipulaciju. Velika ovlascenja koja bi se dala specijalnom tuziocu u okviru postojeceg tuzilastva, sa kontrolom izvrsne vlasti, samo je dobra podloga za zloupotrebe i krsenje ljudskih prava, tvrdi Biljana Kajganic.
Navrat-nanos predlog
Osim specijalnog tuzioca i policija ce imati veca ovlascenja i mogucnost da
ubaci svoje ljude u podzemlje, pa cak i inicira neke akcije u kojima bi se
otkrivao lanac funkcionisanja organizovanog kriminala. Osamdesetih godina,
beogradska policija zasluzila je evropski ugled zahvaljujuci dobro organizovanim
akcijama sa kolegama iz inostranstva upravo u borbi protiv organizovanog
kriminala. Na njenom celu tada se nalazio Marko Nicovic, danas clan Borda
direktora za borbu protiv organizovanog kriminala Interpola. Njegovo iskustvo,
izgleda, takodje nije bitno pri donosenju ovog zakona, iako od 1993. ukazuje da
drzava ne moze da se suprotstavi organizovanom kriminalu bez specijalnog
tuzioca, specijalne policije i zakona.
- U SAD, Italiji ili Francuskoj borbi protiv organizovanog kriminala prethodila je duza priprema pre donosenja zakona koja je istovremeno garantovala i obezbedjivala da ne dodje do zloupotreba. Davanje suvise velikih ovlascenja u zemlji koja nema veliku demokratsku tradiciju znaci davanje mogucnosti da neko odlucuje o necijoj sudbini, imovini i porodicama. Mislim da je ovo navrat-nanos donet predlog kako bi se predupredilo nezadovoljstvo zbog neresenih ubistava i otmica. Takodje mislim da je to deo politickog marketinga za predstojece predsednicke i eventualne parlamentarne izbore, kaze Nicovic.
Uz velika ovlascenja koja ce specijalni tuzilac imati, predvidjene su i, za nase uslove, astronomske plate, kao i mogucnost promene identiteta nakon mandata od cetiri godine. Iskustva iz sveta ukazuju da je posao specijalnog tuzioca izuzetno opasan, a balkanski primer je uvek poucan. Dve godine nakon izricanja kazne od 25 godina robije ozloglasenom kriminalcu Ismetu Bajramovicu Celi, sudiju Salema Misu i njegovu porodicu danonocno cuva policija, uprkos cinjenici da je zbog ovakve odluke stekao nadimak Sarajevska legenda.
Osim specijalnog tuzioca, u posebnim uslovima radice i njegovi saradnici i policajci koji budu deo specijalne jedinice. Ko ce nju voditi?
- Ono sto sada vidimo je surova i realna cinjenica da podzemlje ima izuzetno dobre informacije o strukturi u policiji. Mnogo bolje nego sto policija ima o podzemlju. Policajci ce uci u operacije koje mogu da im ugroze zivot samo ako imaju poverenja u rukovodstvo i lidera koji ih vodi. Bice vrlo sumnjicavi prema postavljanju nekog ko je u nekoj politickoj partiji ili sklon partijama na vlasti. Radice svoj posao ovlas i sprovoditi beli strajk. Vi ne mozete da naturite nekog za sefa ako on ne zna vise i ne rizikuje vise od obicnog policajca. Toni Marsal, sef DE, jednom je rekao: Policija je kao vucja jazbina u kojoj se tacno zna ko koliko vredi, kaze Marko Nicovic
Specijalni tuzilac, specijalni sudovi, specijalna policija, specijalni zakon. Sve je to bezvredno bez poente price o prvom heroju borbe protiv organizovanog kriminala - Eliotu Nesu. Bez obzira sto mu je unistio destilerije i pokusao da dokaze narucena ubistva, Al Kapone bi zauvek ostao na slobodi da je platio porez. Ko ce biti srpski Eliot Nes?;)
- U SAD, Italiji ili Francuskoj borbi protiv organizovanog kriminala prethodila je duza priprema pre donosenja zakona koja je istovremeno garantovala i obezbedjivala da ne dodje do zloupotreba. Davanje suvise velikih ovlascenja u zemlji koja nema veliku demokratsku tradiciju znaci davanje mogucnosti da neko odlucuje o necijoj sudbini, imovini i porodicama. Mislim da je ovo navrat-nanos donet predlog kako bi se predupredilo nezadovoljstvo zbog neresenih ubistava i otmica. Takodje mislim da je to deo politickog marketinga za predstojece predsednicke i eventualne parlamentarne izbore, kaze Nicovic.
Uz velika ovlascenja koja ce specijalni tuzilac imati, predvidjene su i, za nase uslove, astronomske plate, kao i mogucnost promene identiteta nakon mandata od cetiri godine. Iskustva iz sveta ukazuju da je posao specijalnog tuzioca izuzetno opasan, a balkanski primer je uvek poucan. Dve godine nakon izricanja kazne od 25 godina robije ozloglasenom kriminalcu Ismetu Bajramovicu Celi, sudiju Salema Misu i njegovu porodicu danonocno cuva policija, uprkos cinjenici da je zbog ovakve odluke stekao nadimak Sarajevska legenda.
Osim specijalnog tuzioca, u posebnim uslovima radice i njegovi saradnici i policajci koji budu deo specijalne jedinice. Ko ce nju voditi?
- Ono sto sada vidimo je surova i realna cinjenica da podzemlje ima izuzetno dobre informacije o strukturi u policiji. Mnogo bolje nego sto policija ima o podzemlju. Policajci ce uci u operacije koje mogu da im ugroze zivot samo ako imaju poverenja u rukovodstvo i lidera koji ih vodi. Bice vrlo sumnjicavi prema postavljanju nekog ko je u nekoj politickoj partiji ili sklon partijama na vlasti. Radice svoj posao ovlas i sprovoditi beli strajk. Vi ne mozete da naturite nekog za sefa ako on ne zna vise i ne rizikuje vise od obicnog policajca. Toni Marsal, sef DE, jednom je rekao: Policija je kao vucja jazbina u kojoj se tacno zna ko koliko vredi, kaze Marko Nicovic
Specijalni tuzilac, specijalni sudovi, specijalna policija, specijalni zakon. Sve je to bezvredno bez poente price o prvom heroju borbe protiv organizovanog kriminala - Eliotu Nesu. Bez obzira sto mu je unistio destilerije i pokusao da dokaze narucena ubistva, Al Kapone bi zauvek ostao na slobodi da je platio porez. Ko ce biti srpski Eliot Nes?
c.gif
Description: GIF image
