Ju�e je u manastiru Vavedenje uz mnogo sre�e i slatkih suza Tanja stavila ta�ku na svoja traganja od malih nogu. Na ven�anju sa Svetomirom Obradovi�em, po svim pravoslavnim obi�ajima i uz �inodejstvovanje njenog duhovog oca Andreja, kona�no je na�la porodicu koju, uprkos svojim �ivim biolo�kim roditeljima, nikada nije imala. – Toliko sam �elela porodicu da sam svuda gde bih se na�la poku�avala da je stvorim. Uvek sam imala potrebu za ne�im svojim – veli, dok iznosi svoju �ivotnu sudbinu. Nezaboravna usluga �ti�enica doma za nezbrinutu decu "Jovan Jovanovi� Zmaj" u beogradskom naselju Bra�a Jerkovi� postala je neobi�no kasno – u 18. godini. A �ta je do tada preturila preko glave mo�da bolje od svega svedo�e ove njene re�i: – Najve�a usluga koju mi je iko ikad
u�inio jeste to �to su me smestili u dom. Dobila sam svoju sobu i svoj
mir, a najlep�e godine provedene u Beogradu, skoro osam, jesu one u domu.
Ro�ena sredinom sedamdesetih kao dete ljubavi profesora i studentkinje Ekonomskog fakulteta u Podgorici, Tanja je ve� od prvih dana po�ela da ispa�ta – majka je �elela porodicu, otac karijeru. Izgubio se bez pozdrava i jedanaest godina proveo u SAD na usavr�avanju. Danas je profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici i ima novu porodicu. Tanja je do �etvrte godine �ivela sa majkom u Beogradu: – To je najdivniji deo u mom �ivotu – re�i �e potpisniku ovih redova, otvaraju�i se do kraja. Onda je porodica odlu�ila da se majka uda, a Tanja sakrije – kao da ne postoji. Da ne propadne dobra prilika. �uvale su je babe i tetke u Crnoj Gori, a posle sedme godine menja �kole i prebivali�ta: Ru�anj, Podgorica, Beograd, pa opet Podgorica... Niko je ne�e i samo povremeno vi�a majku. Kada se posle devete godine najzad ponovo na�la sa majkom u njenom novom braku bila je to najava za pakao koji �e trajati sve do Tanjinog odlaska u dom. I u takvim okolnostima poku�ava da stvori porodicu. Prvo sa tetkama i babama u Podgorici, a potom sa svojom najboljom drugaricom iz beogradskog kom�iluka i njenom majkom. Sve �to nije imala kod ku�e tra�ila je u drugoj sredini. Roditelji su na raznim stranama �iveli svoje �ivote, pravili svoje nove porodice. Majka je rodila jo� troje dece, otac je imao jo� dvoje. Gde je tu bilo mesta za Tanju? U domu... – Trudim se da sve to zaboravim, da im oprostim i ostavim iza sebe, da osnujem svoju porodicu u kojoj �e biti puno ljubavi – veli Tanja. Tre�e stvaranje porodice po�elo je u domu. Taj poku�aj bio je i najuspe�niji u odnosu na sve prethodne. Pomo� koju su joj tih godina pru�ali psiholog Ljiljana Ivani�evi�, sada savetnik u Zve�anskoj, i �ika Nikola (Popovi�), upravnik doma, potpuno su je opustili i preporodili. Bila je prvi student iz ovog doma i njegova svetla ta�ka. Svoj duhovni mir na�la je i u manastiru Slanci, u blagosti oca Andreja, koji je prvi pri�estio, kod koga je spremala ispite, i ju�e je ven�ao. – I danas kad do�em iz Njujorka moram da vidim svoju sobu u domu i posetim manastir. Zavetovala sam se da �u �im budem mogla u�initi dve stvari – pomo�i �to vi�e mogu domu i manastiru u Slancima – govori sa velikim ube�enjem da �e tako i biti, zahvalna do neba onima koji su joj pomogli. Dobri ljudi poma�u Tanja �e posle ovog razdoblja u �ivotu definitivno zaklju�iti: ako su roditelji izneverili, dobri ljudi nisu. Pojavljiva�e se kao dobri duhovi i pomagati ovoj heroini �ivota – da ne poklekne. Kada je posredstvom Fonda za otvoreno dru�tvo oktobra 1997. u dom stigao Vilijam Marej, glavni �ovek presti�nog njujor�kog koled�a, i pozvao Tanju da studije specijalne psihologije nastavi u Njujorku, niko to nije uzeo za ozbiljno. Obrvana ispitima i prvom pravom vezom sa Svetomirom, Tanja je ubrzo na to zaboravila. Sve do aprila 1998. kada u velikom kovertu sti�e sva potrebna dokumentacija i povratna karta do Amerike i nazad preko Pariza. – Imala sam velike dileme. Ako odem, moram da uspem, jer nemam gde da se vratim. A te�ko mi je bilo i da napustim svoju novu porodicu. U Njujorku sam razmi�ljala: bi�u dobra i �im zavr�im, vra�am se, ne�u da ostajem, ne treba mi "zelena karta"... Prvo pismo, na osam strana, uputila sam najbli�ima u domu. Bilo ih je 40 – veli. Napu�tena od najro�enijih stvorila je svojtu kakvom se retko ko mo�e pohvaliti. – Koled� u Njujorku bio mi je kao ovde dom. Na�la sam srodne du�e koje su mi pomogle, naro�ito u vreme bombardovanja, kada sam se spakovala i skoro napustila SAD. Iako svojeglava, prvi put sam poslu�ala savet autoriteta, gospodina Mareja, i tada se prvi put ponela prema ameri�kim obi�ajima – isti�e, gotovo pre�utkuju�i da je progla�ena najboljim studentom generacije. A njen primer doprineo je da ljudi upoznaju i drugu stranu gospodina Mareja i ne do�ivljavaju ga samo kao oholog biznismena. Tanja se danas nalazi na putu ka doktoratu, koji u SAD traje pet godina. Konkurisala je na pet, a primljena na dva univerziteta, Kolumbija i Adelfaj. Iako za ovaj prvi ka�e da "uliva �elju za znanjem", odlu�ila se za jevtiniju varijantu. Uz to, na Adelfaju su joj obe�ali da �e pokriti �etvrtinu godi�nje �kolarine koja iznosi 22 hiljade dolara. Za ostalo mora da se sna�e. Ako joj to ne uspe, gospo�a Tanja Deli� sa Kipra obe�ala je da �e pokriti �etvrtinu tro�kova. Po�inje Tanjina bitka da obezbedi ostatak. Gospo�a Deli� joj je olak�ala utoliko �to Svetomir i Tanja koriste deo njene ku�e u najlep�em delu Menhetna – bez naknade. – Uvek sam verovala da sve lo�e �to mi se de�ava nisam zaslu�ila i da �e kad–tad i mene sudbina pomaziti – veli, ube�ena da �e i ovu prepreku uspe�no prebroditi, na zadovoljstvo onih koji upoznaju njen �ivot, na ponos svih porodica koje je stvorila i, verujemo, svojih roditelja kojima zbog svega ostaje samo da �ale. A Tanja je, pored svega – pozitivna i grabi napred. Sre�no! Radivoje Petrovi� |
<<01_03a.jpg>>
<<01_03.jpg>>
