Vadim ZAGLADIN, potpredsednik Asocijacije za evroatlantsku
saradnju
Moskva, 23. jula 2002. godine
Ruska informativna
agencija RIA “Novosti”
Specijalno za
Artel-Geopoliitku
Mada je od trenutka obracanja predsednika Rusije Vladimira
Putina ruskim ambasadorima na savetovanju u Moskvi proslo desetak dana, ono i
danas privlaci nesmanjenu paznju poliitcara, politikologa, novinara. I to ne
cudi, posto je u svom izlaganju predsednik oznacio prioritete ruske spoljne
politike, njene osnovne pravce i zadatke.
U svojstvu jednog od kljucnih
prioriteta Vladimir Putin je oznacio partnerstvo sa Evropom, posebno naglasivsi
“aktivnost Rusije na evropskom pravcu bez presedana”. Sta je razlog za takvu
aktivnost i zasto odnosi sa Evropom za Rusiju imaju prvorazredni znacaj?
Znacaj tih odnosa proizlazi iz potreba zemlje. Radi se pre svega o potrebama
bezbednosti. Istorija svedoci da su ratovi dolazili u Rusiju sa Zapada. I mada
danas nema evidentne opasnosti po zapadne granice zemlje, ipak ne smemo
zaboravljati na proslost. Put u pravcu osiguranja sopstvene bezbednosti za
Rusiju vodi preko evropske bezbednosti i zato ona mora da uzme najaktivnije
ucesce u svemu sto se radi na kontinentu u cilju uspostavljanja stabilnog
mira.
Ekonomski interesi Moskve takodje zahtevaju tesnu saradnju sa evropskim
zemljama, aktivno ucesce u stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora Evrope.
Jer Rusiji je potrebno da stvara apsolutno novu strukturu industrije na osnovama
savremenog upravljanja, menadzmenta, koriscenja visokih tehnologija. To moze da
pruzi Evropa i ona je spremna da postane partner u transformisanju ruske
ekonomike. Evropa je vac danas veliki trgovinski partner Rusije, a u buducnosti,
sa sirenjem Evropske unije, njena uloga u ruskoj spoljnoj trgovini jos vise ce
porasti. Postoji i jos jedan argument u korist ekonomske saradnje sa Evropom.
Model kome tezi Rusija – socijalno orijentisana trzisna privreda – postoji
jedino u Evropi.
Evropski put ce najbrze dovesti Rusiju do uspostavljanja i
afirmisanja istinski demokratskih instituta. Deficit demokratije u zemlji, bez
obzira na ozbiljne pozitivne promene poslednjih godina, ocigledan je. A
pozajmiti zanimljiva iskustva moguce je pre svega od Evrope u kojoj demoklratija
ima odavnasnje tradicije, gde su stvorene pravne drzave, gradjanska drustva,
zasnovana na demokratskim principima.
Saradnja sa razlicitim evropskim
organizacijama, ucesce u radu Saveta Evrope, vec mnogo stosta je dalo Rusiji,
postalo za nju skola demokratije. Ukoliko i ubuduce budemo razvijali odnose sa
Savetom Evrope i Evropskom unijom, moci cemo naciniti nove iskorake na putu
demokratije i iskoristiti evropska iskustva, da bismo ih inkorporirali u ruske
uslove.
Rusija je zemlja bogatih kulturnih tradicija. Njena kulturna bastina
predstavlja opsteevropsku vrednost. S druge strane, velik je doprinos razvoju
ruske kulture mnogih evropskih kultura, u prvom redu, francuske, nemacke i
poljske. To uzajamno obogacivanje treba da se nastavi, a veze da jacaju upravo
danas, kada se pojacava pritisak vulgarne americke kulture i kada u samoj Evropi
sve vece nezadovoljstvo izaziva, pored ostalog, “okupacija” televizijskih ekrana
americkim filmovima sa njihovom propagandom nasilja, surovosti, seksa.
Dakle, Rusija je duboko zainteresovana za saradnju sa Evropom, ali se
postavlja pitanje: moze li ona racunati na uzajamnost? Dugo na Zapadu nisu mogli
da se odluce da li da idu napred zajedno sa Rusijom, ili da se distanciraju od
nje, dok najzad nisu usvojili specijalnu koncepciju odnosa sa Rusijom, kojom se
fakticki priznaje da bez saradnje sa Rusijom Zapad nece resiti ni jedan od
svojih problema. A i strategija Rusije u odnosu na Evropu definisana je u
usvojenoj 2000. godine koncepciji spoljne politike zemlje, koje se u celosti
pridrzava Kremlj unoseci, naravno, odredjene korekcije u svom delovanju u
zavisnosti od konkretne situacije i menjajucih realiteta.
Jacajuce
partnerstvo i saradnja izmedju Rusije i Evropske unije primorava nas da, po
misljneju odredjenog dela Rusa, postavimo pitanje: “A nije li nastalo vreme da
se Rusija ukljuci u Evropsku uniju?” Misljenja sam da to sada nije realno. Ni
Rusija, ni Evropska unija nisu spermni za takav korak. Da bi se priblizila
standardima Evropske unije i da bi dostigla odgovarajuce kriterijume EU, Rusiji
je potrebno da ucini jos podosta. A i za Evropsku uniju sada bi bilo tesko da
preuzme na sebe teret briga skopcanih sa ukljucivanjem u Uniju tako velike
zemlje sa masom neresenih ekonomskih problema, kakva je Rusija danas.
Prema
tome, danas, po mom misljenju, ne treba govoriti o ukljucivanju Rusije u
Evropsku uniju, vec o daljem unapredjivanju saradnje, o traganju za novim
oblicima saradnje. A jedan od njih jeste pridruzeno clanstvo Ruske Federacije
Evropskoj uniji. Ono je potpuno realno i moglo bi izvesti odnose izmedju RF I EU
na nov nivo.
Evropa se, naravno, ne ogranicava zemljama Evropske unije.
Znacajno mesto u evropskoj poliitci Rusije treba da zauzmu odnosi sa drzavama
Centralne i Istocne Evrope. To su odavnasnji partneri Rusije i, bez obzira na to
sto je posle raspada SSSR i likvidacije Varsavskog ugovora doslo do pogorsanja
nasih odnosa, neophodno ih je uspostavljati i obnavljati ono sto je izgubljeno.
Ni okolnost da su Poljska, Madjarska i Cceska vec usle u NATO, i sto niz drugih
zemalja Centralne i Istocne Evrope zeli da postane clan te organizacije, ne
treba da predstavlja barijeru na putu razvoja dobrosusedskih odnosa. Sirenju
NATO na Istok Rusija treba da suprostavi jacanje sopstvene bezbednosti, a ne
upucivanje prekora ili pretenzija onima koji ulaze u alijansu. U protivnom cemo
rizikovati da i uopste pokvarimo odnos sa zemljama Centralne i Istocne Evrope.
Put jacanja Evrope, uspesnosti svih naroda koji naseljavaju kontinent – to
je put preporoda Rusije. Produbljivanje odnosa sa Evropom determinise karakter
njene spoljne politike u stolecu koje traje. Istovremeno, sami evropski
realiteti ce odlucujuce uticati na buducnost sveta. Ako se Evropa bude razvijala
dinamicno, bez konflikata, covecanstvo ce moci da uspesno resava probleme koji
stoje pred njim. U protivnom, pobedice druge tendencije, a to se ne sme
dopustiti.
