Karla del Ponte nije do�la po Mladi�a, ve� po
Ko�tunicu
Ukoliko ne do�e do nekog spektakularnog preokreta, glavni aduti Miroljuba Labusa va�i�e do po�etka septembra, kada isti�e rok za prijavljivanje kandidata i do kada �e na Ko�tunicu biti izvr�en pritisak da se na njima ne pojavi. Ako odoli pritiscima, Labusove �anse �e biti onoliko male koliko �e uspe�no Ko�tunica objasniti tako o�iglednu stvar da je savezni vicepremijer, iako �ovek od prili�nog integriteta, na izbore iza�ao tek da produ�i �in�i�evu vladavinu Srbijom
Autor: �eljko Cvijanovi�
Drugi istorijski susret generala Neboj�e Pavkovi�a i Karle del Ponte pro�le nedelje je, izgleda, izostao. Tih dana, me�utim, dok je Del Ponteova svr�avala poslove po Beogradu, general se mogao videti na hipodromu u lo�i �ede Jovanovi�a, tako da njegova naprasna ljubav prema plemenitim �etvorono�cima nije isklju�ila istu prema jednako plemenitim dvono�cima. To tek svedo�i da je Pavkovi�, koji nikada nije ispovedao �vrsta uverenja, to �to nikada nije ispovedao ponovo promenio, �to se opet videlo i u promeni njegovog stava prema Hagu. Ne o�ekujte da sada general iz penzije osnuje nevladinu organizaciju pod imenom „Svi u Hag (Osim mene)“. Tek, za njega Hag vi�e nije problem, posebno ne od pro�log ponedeljka, kada je optu�io prilje�nog istra�ioca svojih kvadrata i ostalih poslova - generala Acu Tomi�a da skriva Ratka Mladi�a.
Koliko je, dakle, bilo do Pavkovi�a, Mladi� je jo� pro�log vikenda mogao da ide u Hag. Koliko je, me�utim, bilo do Karle del Ponte, njenom razumevanju politike mo�e se zameriti manje nego njenom sastavljanju optu�nica. To �e re�i da je ona od samog po�etka znala ne samo da se u Hag ne�e vratiti sa Mladi�em pod rukom, ve� i da ga tamo ne�e videti bar dok se u Srbiji ne okon�aju predsedni�ki izbori.
Sve to zna�i da u naredna tri meseca ne�e biti va�no da li je general Mladi� skriven u nekom p�elinjaku kod Valjeva ili jede sladoled u Knez Mihailovoj, koliko �e biti va�no da ga je tamo doveo general Tomi�, koji je blizak Ko�tunici, a koji opet pokazuje nastranu ambiciju da se kandiduje za predsedni�ke izbore u Srbiji.
Re�ju, Mladi� �e se, jednako kao i Pavkovi�, u politi�kom �ivotu Srbije narednih nedelja pojavljivati isklju�ivo u ulozi politi�ke kompromitacije Ko�tunice u inostranstvu, odakle bi trebalo da usledi pritisak da se ne kandiduje. Naravno, Ko�tunica pla�a za tri najve�e gre�ke za svog mandata: gotovo jednoipogodi�nju za�titu Pavkovi�a, prekomerno vezivanje za vojne obave�tajce i nikada jasno saop�ten stav prema saradnji sa Hagom.
Posle toga, naravno, preostaje mu da na sednici Anketnog odbora u srpskom parlamentu slu�a Pavkovi�a. A general �e tamo ve� objasniti da u novoj vlasti nema vi�e one civilne kontrole nad vojskom kao kad ga je Milo�evi�, ina�e civil, kontrolisao - �ak i na mitinzima sopstvene partije. Samim tim, tek u Ko�tuni�ino vreme - zakle�e se Pavkovi� Anketnom odboru - stekli su se uslovi da odgovori na pitanje da li se Aca Tomi� na nekom autoputu sreo sa Mladi�em. Sreo se - tvrdi general, �to �e re�i da �e Ko�tunicu, bar do kraja predsedni�kih izbora, inostranstvo zadu�iti za izru�enje Mladi�a, koje bi tako trebalo da bude mera njegovog predizbornog reformizma.
Niko u Srbiji ne pamti po�tene izborne kampanje, a, prilike su, ne�e biti razloga ni da ih pamti posle septembra 2002. Pa ipak, Del Ponteova, koja nije do�la po Mladi�a ve� po Ko�tunicu, i Anketni odbor u Skup�tini Srbije, koji nije re�irao Kopola ve� Kum li�no - sve to govori da �e ovo biti jedna specifi�no nepo�tena kampanja. O �emu se radi?
Naime, Ko�tunici je na ovim izborima - za koje okleva da se kandiduje i na kojima zna da �e, ako se ne kandiduje, mo�i da se pakuje - dodeljena Milo�evi�eva uloga sa izbora u septembru 2000. godine. U redu, ne�e to ba� biti referendum protiv Ko�tunice, ali narednih dana ima�ete priliku da �ujete ovakve formulacije: ako pobedi Ko�tunica, stranci �e definitivno prekri�iti Srbiju sa mape sveta; Evropa �e na svoj jug izlaziti putnom stazom preko Avganistana jer je tamo bezbednije; uve��e nam sankcije te�e nego u Milo�evi�evo vreme; zali�e Srbiju betonom i od nje napraviti najve�i parking u Evropi; istra�ivanja �e najednom pokazati kako �e za Ko�tunicu glasati svi oni odrtaveli decojedi koji su pre dve godine glasali za Slobu, a za Labusa svi oni koji su tada glasali za Ko�tunicu...
Sve je to, naravno, la�, ali za�to bi Srbija uop�te izlazila na neke izbore kad oni ne bi bili sudbonosni? Pa jo� ako se Ko�tuni�ini, u �iju inertnost jedino ne treba sumnjati, slo�e da su izbori sudbonosni, samo �to nije re� o sankcijama, nego o opstanku dr�ave koje, je li, ne�e biti ako ne bude njih - bi�e to, bez obzira na pobednika, ponovo ona vrsta izbora iz Milo�evi�evog vremena od koje �e se Srbija te�ko oporavljati. Za�to? Zato �to su septembarski izbori pre dve godine bili prvi u Srbiji gde su mo�ni stranci i ubedljiva ve�ina bira�kog tela bili na istoj strani - za Ko�tunicu i DOS. Bez obzira na to �to su njihovi motivi bili razli�iti - �to su gra�ani izlazili na izbore s refleksom pora�ene nacije odri�u�i se glavnog simbola i uzro�nika sopstvenog poraza, a �to su stranci �eleli da se re�e poslednjeg evropskog lidera koji nije shvatao nova pravila igre - to opredeljenje stranaca i bira�a za istu stranu bilo je najve�i kapital Srbije da u�e u red ulju�enih evropskih zemalja. Nijedna struja u vlasti to, me�utim, nije shvatila, niko na tome nije �eleo da radi. Niko od tada, na primer, u Hag nije oti�ao zato �to je za nekog �avola bio kriv, niko ni u jednoj struji vlasti nije �eleo da se bavi zlo�inima i krivicom onih koji su ih po�inili. Zato su svi u Hag oti�li za neke pare, pred pretnjama i ucenama. A sve to samo govori da je vlast u Srbiji mnogo vi�e verovala u signale iz probavnog trakta svojih gra�ana nego u njihovu savest i ose�anje pravde.
Zato je svaki optu�enik u Hag oti�ao gotovo kao neka vrsta �rtvuju�eg pravednika. I zato je, kada se tamo pod istim uslovima na�ao i Milo�evi�, po�eo raskol u DOS. Ali tada je po�eo i jedan mnogo ozbiljniji raskol: izme�u stranaca i bira�a, �to je u osnovi bio najkrupniji korak unazad postmilo�evi�evske Srbije.
Onaj ko je inicirao ovakve predsedni�ke izbore - republi�ki premijer Zoran �in�i� dakle - ne samo da ih je inicirao da bi spre�io da se parlamentarni izbori dogode pre 2004. (�to i nije neko zlo, u prirodi vlasti je �elja da ostane �to du�e), ve� je bacio kartu upravo na tu vrstu raskola, u kome �e ve�ina bira�a, kao i stranci, imati suprotstavljene kandidate. to opet zna�i da �e pitanje predsednika Srbije biti re�eno pre izbora raspisanih za 29. septembar. Naime, ukoliko se ne dogodi neki spektakularni preokret, glavni aduti Miroljuba Labusa va�i�e do 9. septembra, kada isti�e rok za prijavljivanje kandidata i do kada �e na Ko�tunicu biti izvr�en sna�an pritisak da se na njima ne pojavi. Ako odoli pritiscima, Labusove �anse �e biti onoliko male koliko �e uspe�no Ko�tunica objasniti o�iglednu stvar da je savezni vicepremijer, iako �ovek od prili�nog ugleda i integriteta, na izbore iza�ao tek da produ�i �in�i�evu vladavinu Srbijom.
Izborni sukob reformiste (Labus) i konzervativca (Ko�tunica) tako je postao jo� jedna la�na dilema pred kojom �in�i� mu�i Srbiju. Ho�e li ona u jednom trenutku postati stvarna, zavisi samo od koli�ine zle krvi koju �e jedna na drugu sasuti G17 plus, kao ekipa sa najve�im me�unarodnim ugledom u Srbiji, i DSS, kao dru�tvo sa najve�im izbornim rejtingom. Da bi sve izgledalo tako, bi�e dovoljno tek toliko da Goran Vesi�, od �ije bi se podr�ke Labus rado uzdr�ao, ka�e da �e Ko�tuni�ina pobeda biti poraz reformi ili da neko sa suprotne strane samo ka�e da je Labus na izborima jer ga je tamo poslao �in�i�, koji na takvim mestima poslovi�no nema nikakvih �ansi.
