[www.ANTIC.org] =?iso-8859-2?Q?Va=BEne_vesti?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Va�ne vesti

�tajner pozvao Srbe da u�estvuju na lokalnim izborima

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - �ef UNMIK-a Mihael �tajner (Mi�ael Steiner) pozvao je danas srpsku zajednicu u Kosovskoj Mitrovici da u�estvuje na predstoje�im lokalnim izborima u oktobru, kako bi se vlast mogla decentralizovati i nadle�nosti preneti na nivo ni�i od op�tinskog. "Ako ho�ete da imate vi�e uticaja, onda morate dokazati da ste spremni da se integri�ete i morate u�estvovati na izborima. Ako ne u�estvujete na lokalnim izborima, onda mislim da ne�e biti ni neophodne spremnosti da se nadle�nosti prenesu na ni�i nivo", izjavio je �tajner nakon �to je podneo redovan izve�taj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. "Zajednice i manje podzajednice na ni�em nivou od op�tinskog treba da imaju vi�e uticaja na bud�etska pitanja. Oni moraju istovremeno pokazati da su spremni da u�estvuju u politi�kom �ivotu na op�tinskom nivou", rekao je �tajner u telefonskoj izjavi beogradskim medijima. �ef Misije UN na Kosovu je u izve�taju Savetu bezbednosti naveo da napredak u Kosovskoj Mitrovici zavisi od zamene paralelnih struktura legitimnim institucijama i istakao da "Beograd mora da prestane sa finansiranjem paralelnih struktura, uklju�uju�i bandu oko mosta". "�to se ti�e privrede, radimo na novom dogovoru za Mitovicu. Ali poslovi i investicije ne�e za�i u sivu zonu ilegalnih paralelnih struktura. Stoga, prvo �e te strukture morati da se uklone", naveo je �tajner. On je objasnio da, "dok ne postoje legitimne, nego samo paralelne strukture, ne�ete privu�i investicije, jer niko ko je u ozbiljnom poslu ne�e ulo�iti novac u mesto koje nije sigurno". On je dodao da UNMIK poku�ava da uvede vi�e policije u Kosovskoj Mitrovici i radi na tome da se "ljudi iz severne Mitrovice mogu pridru�iti legitimnim strukturama, �to �e nam omogu�iti da u�inimo ne�to na ekonomskom planu". Komentari�u�i kontroverze oko novog zakona o visokom obrazovanju i njegovih odredbi o �kolovanju za manjinske zajednice, �tajner je ocenio da je koalicija "Povratak" "savr�eno ispravno postupila" kada se pozvala na odredbe Ustavnih okvira za Kosovo. (Beta)

�ovi�: Od povratka vi�e mrtvo slovo na papiru nego akcija

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Neboj�a �ovi� rekao je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je uprkos podudarnosti planova vlasti u Beogradu i UNMIK-a za masovniji povratak raseljenih Srba, realizacija tog procesa ostala vi�e "mrtvo slovo na papiru", nego �to je sprovedena u delo. "Strpljenje raseljenih lica je na izmaku i zato se odlu�no mora pristupiti realizaciji planiranog i organizovanog povratka, ne spore�i pravo i na individualan povratak", naveo je �ovi� na sednici Saveta bezbednosti posve�enoj stanju u pokrajini. Osvr�u�i se na preduzimanje UNMIK-ovih poteza u severnoj Kosovskoj Mitrovici, �ovi� je predo�io da bi odgovornost za bezbednost u tom gradu trebalo da preuzme lokalno stanovni�tvo. "Ono �to se u Mitrovici smatra paralelnim strukturama treba pa�ljivo preispitati, ali sa jednakom pa�njom treba birati administraciju tog grada i sprovoditi mere koje otvaraju perspektivu zajedni�kog �ivota u toj sredini", rekao je �ovi�. On je dodao da je "Kosovska Mitrovica centar obrazovanja, zdravstvenog zbrinjavanja i ekonomskih veza sa drugim delovima Srbije i od su�tinske je va�nosti za opstanak", �to je po �ovi�u, jo� jedan razlog da lokalno stanovni�tvo trebalo da preuzme staranje u tim oblastima. �ovi� je kazao da je uslov za stvaranje pozitivne klime u procesu integracije, pre svega, demistifikacija "�uvara mosta", kao i njihovo uklju�ivanje u Kosovsku policijsku slu�bu. Predsednik Koordinacionog centra je naveo da Albanci na Kosovu, pribli�avanjem lokalnih izbora, trebalo da poka�u da se zala�u za tolerantno dru�tvo i bezbedan su�ivot svih etni�kih zajednica. "Pitanje decentralizacije vlasti, koja je sada na Kosovu i Metohiji centralizovana na nivou UNMIK-a, odnosno stvaranje uslova za izgradnju institucija samouprave lokalnih, nacionalnih u religioznih zajednica je pitanje od izuzetnog zna�aja", rekao je �ovi�. On smatra da je, da bi se efikasno izvr�ila decentralizacija, potrebno obezbediti ubedljive bezbednosne, politi�ke, administrativne, ekonomske i druge garancije Srbima, ali i Albancima i drugim nacionalnim zajednicama na Kosovu. (Kraj) agi/sal

Zavr�en protest ispred zgrade SO Bujanovac, po�ela �etnja

BUJANOVAC, 30. jula 2002. (Beta) - Dana�nji protest nekoliko stotina gradjana Bujanovca ispred zgrade Skup�tine op�tine (SO) zavr�en je ve�eras oko 21 sat protestnom �etnjom ulicama grada. Predstavnici okupljenih gradjana pozvali su �itelje Bujanovca da se ponovo okupe sutra u 15 sati izpred zgrade SO Bujanovac, kada �e biti saop�tene odluke Skup�tinske izborne komisije na �albe koalicije "Za Bujanovac". Nekoliko stotina gradjana Bujanovca okupilo se ve�eras ispred zgrade SO, izra�avaju�i nezadovoljstvo zbog izbornih neregularnosti na lokalnim izborima u tri op�tine na jugu Srbije. Protest je protekao bez incidenata, iako je nekoliko gradjana svoje nezadovoljstvo izrazilo bacanjem jaja na zgradu SO Bujanovac. Zgradu SO Bujanovac obezbedjivalo je ve�i broj policajaca. (Beta)

Mi�i�: Na jesen donatorska konferencija investitora iz SAD

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - Predsednica Skup�tine Srbije Nata�a Mi�i� izjavila je danas, po povratku iz posete SAD, da �e se na jesen u Beogradu odr�ati donatorska konferencija ameri�kih investitora. Mi�i�eva, koja je predvodila delegaciju Skup�tine Srbije u osmodnevnoj poseti Va�ingtonu, rekla je da je o odr�avanju donatorske konferencije obave�tena prilikom susreta u ameri�kom ministarstvu trgovine. Ona je ocenila da je ovo bila prva poseta jedne delegacije Srbije koja je uspostavila saradnju sa ameri�kim Kongresom, i dodala da je ta delegacija imala vi�e od 20 uspe�nih i korisnih sastanaka sa predstavncima Kongresa i Stejt departmenta. Sa ameri�kim zvani�nicima nije bilo re�i o politi�kim sukobima na relaciji DOS-Demokratska stranka Srbije, jer je ocenjeno da je to unutra�nje pitanje Srbije, rekla je Nata�a Mi�i� i dodala da su oni najvi�e zainteresovani za nastavak reformi u zemlji. (Beta) 16.01

Na tragu sedmostrukom ubici, privedeni prodavci oru�ja

LESKOVAC, 30. jula 2002. (Beta) - Leskova�ka policija na tragu je vi�estrukom ubici Draganu �edi�u, a njegovo hap�enje o�ekuje se do kraja dana, re�eno je nezvani�no agenciji Beta u lokalnoj policiji. Izvor Bete je rekao da se �edi� krije u blizini Vu�ja. Isti izvor navodi da je tokom prepodneva privedeno vi�e lica za koje se sumnja da su �edi�u prodali automatsku pu�ku kojom je on ubio sedam i te�e i lak�e ranio �etiri osobe. Zlo�in se dogodio u no�i izmedju 27. i 28. jula. �edi� je iz automatske pu�ke ubio svoju suprugu Biljanu s kojom je bio pred razvodom, njenog prijatelja, dve sestre, tetku po majci, zeta i drugaricu. U pronala�enju i hvatanju ubice i danas su anga�ovani helikopter i �andarmerija ministratsva unutra�njih poslova Srbije. (Beta) 14.51

Djeli�: Status najpovla��enije nacije na jesen

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - Srpski ministar finansija Bo�idar Djeli� najavio je danas da bi na jesen SRJ mogla da dobije status najpovla��enije nacije u trgovini sa SAD. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, on je rekao da je u SAD po�ela procedura i da bi Kongres tokom jeseni mogao da izglasa SRJ status najpovla��enije nacije. SRJ je jedina zemlja u okru�enju koja nema status najpovla��enije nacije, �to zna�ajno umanjuje konkurentnost izvoza, budu�i da SAD imaju jaku za�titu tr�i�ta, naveo je Djeli�. On je istakao da �e odobravanje statusa najpovla��enije nacije zna�iti ukidanje najve�eg dela carine za proizvode iz SRJ, �ime �e biti mogu�a uspe�na realizacija ugovora "Zastave Namenska proizvodnja" za tr�i�te SAD od 4,5 miliona dolara, ali i plasman brojnih drugih proizvoda. (Beta) 14.51

Srpski parlament do vanredne sednice sa 284 poslanika

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - Skup�tina Srbije �e tokom letnje pauze imati 284 narodnih poslanika, umesto 250, koliko je predvidjeno Ustavom Srbije. Poslani�ki "vi�ak" rezultat je ju�era�nje odluke Administrativnog odbora da prihvati odluku Saveznog ustavnog suda (SUS) i vrati mandate poslanicima Demokratske stranke Srbije (DSS), koji su prethodno izba�eni iz parlamenta zbog neredovnog dola�enja na sednice. Ta odluka odbora, medjutim, mogla bi da se odnosi i na poslanike iz drugih poslani�kih grupa, kojima su, iz istog razloga, 11. juna oduzeti mandati - a koji su delegirani iz stranaka �lanica vladaju�e koalicije. Administrativni odbor Skup�tine Srbije tada je oduzeo mandate 35 "neredovnih" poslanika, od kojih je 21 bio iz redova DSS-a. DSS je, tokom popunjavanja mesta u parlamentu, jedno mesto ostavila upra�njeno, jer je jedan od kandidata sa njihove liste u medjuvremenu napustio stranku, tako da je parlament imao 249 poslanika. Nakon ju�era�nje odluke o vra�anju mandata DSS-u parlament ima 270 poslanika, odnosno 284, ukoliko se ta odluka bude odnosila i na poslanike iz drugih poslani�kih grupa. Takav odnos poslanika u parlamentu traja�e do vanredne sednice Skup�tine Srbije, na kojoj treba da bude konstatovan prestanak mandata pojedinih poslanika, i sednice Republi�ke izborne komisije (RIK), kada bi trebalo da budu imenovani novi poslanici na upra�njena mesta. Vanredna sednica srpskog parlamenta, kako saznaje agencija Beta u republi�koj skup�tini, trebalo bi da bude odr�ana "krajem avgusta ili po�etkom septembra". Na toj sednici bi�e konstatovana i jo� jedna ju�era�nja odluka odbora - da DSS-u bude oduzeto svih 45 poslani�kih mesta, jer je ta stranka na nedavnom predsedni�tvu DOS-a isklju�ena iz te koalicije. Skup�tina Srbije na toj sednici samo �e konstatovati odluku Administrativnog odbora, nakon �ega �e broj poslanika spasti na 238, a potom i na 204 poslanika, jer �e parlament morati da napusti 34 novih poslanika, koji su do�li na mesto izba�enih zbog neredovnog prisustva. Medju 34 nova poslanika, 11 je iz redova DSS-a, a 23 su �lanovi vladaju�e koalicije. Do 250 poslanika bi�e popunjena mesta �lanovima vladaju�e koalicije. Procedurom za zamenu poslani�kih mesta predvidjeno da predlaga� liste obavesti Skup�tinu da je nekim poslanicima prestao mandat, nakon �ega o tome raspravlja Administrativni odbor, koji svoju odluku �alje ponovo parlamentu, a parlament konstatuje prestanak mandata i ta procedura prelazi na RIK. RIK potom pisanim putem obave�tava predlaga�a liste koliko je mesta upra�njeno, kao i da predlaga� liste treba da predlo�i nove poslanika za upra�njena mesta. Na istoj sednici RIK-a raspravlja se o novim imenovanjima, gde komisija proverava da li su predlo�eni kandidati na izbornoj listi predlaga�a, dodeljuje im mandate i sve ponovo �alje Skup�tini. Na kraju procedure Administrativni odbor �alje izve�taj parlamentu o novim imenovanjima, Skup�tina konstatuje da su novi poslanici izabrani i oni tada mogu da udju u skup�tinsku salu. (Beta) 14.50

Odluka Administrativnog odbora je pravi manifest bezakonja

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je danas da je odluka Administrativnog odbora Skup�tine Srbije o oduzimanju mandata DSS-u u republi�kom parlamentu nelegalna i da predstavlja "pravi manifest bezakonja". "Premijer Djindji� i njegovi poslu�nici uveli su Srbiju u diktaturu", navodi se u dana�njem saop�tenju DSS-a i dodaje da je odluka o oduzimanju mandata toj stranci "izborna kradja nezapam�enih razmera" i "potpuno prekrajanje bira�ke volje". Administrativni odbor Skup�tine Srbije usvojio je ju�e zahtev Predsedni�tva DOS-a da poslanicima Demokratske stranke Srbije (DSS) bude oduzeto 45 poslani�kih mandata, nakon �to je ta stranka isklju�ena iz koalicije. "Jasno je da krnji DOS, uz dva - tri �asna izuzetka, �ini grupa opasnih ljudi �iju jedinu politi�ku platformu predstavlja nastojanje da se uzurpirana vlast zadr�i svim sredstvima. Oni uspostavljaju partijsku dr�avu i dr�avu bezakonja, gaze�i pritom sve �to im stoji na putu o�uvanja vlasti: ustave, zakone, dr�avne institucije, rezultate izbora, moralne norme", navodi se u saop�tenju te partije. DSS nagla�ava da �e se odlu�no i istrajno boriti protiv "Djindji�evog autoritarnog re�ima, protiv bezakonja i obesmi�ljavanja Skup�tine i odluka najvi�eg suda u zemlji". Ta stranka najavljuje i borbu protiv "uni�tavanja i ar�enja preostalih privrednih resursa" u cilju demokratije, vladavine prava i stvarnih reformi u privredi i dru�tvu. "Bori�emo se svim demokratskim sredstvima, i institucionalnim i vaninstitucionalnim sredstvima politi�ke borbe, svim raspolo�ivim pravnim sredstvima, po�tuju�i obaveze koje imamo kao zemlja �lanica medjunarodnih organizacija i institucija. Druga�ije re�eno, ne�emo dopustiti da Srbija postane mafija�ka dr�ava. Verujemo da to ne�e dopustiti ni �iroka demokratska javnost koja za takvu dr�avu nikada nije glasala", zaklju�uje se u saop�tenju DSS-a. (Beta) 14.50

Djukanovi� potpisao izborne i medijske zakone

PODGORICA, 30. jula 2002. (Beta) - Predsednik Crne Gore Milo Djukanovi� potpisao je danas izborne i medijske zakone, koje je parlament ju�e ponovo usvojio. Djukanovi� je novinarima saopstio da �e se prevremeni parlamentarni izbori, kao i vanredni lokalni izbori u Podgorici i Tivtu, zakazani za 6. oktobar, odr�ati po starim zakonima, po kojima su raspisani. Prema Ustavu Crne Gore, nijedan zakon ne mo�e da ima povratno dejstvo, osim izuzetno pojedine odredbe zakona ako to zahteva javni interes utvrdjen u postupku dono�enja zakona, kazao je Djukanovi� i ocenio da to nije slu�aj sa izmenama zakona o izboru odbornika i poslanika, koje je Skup�tina ju�e ponovo usvojila. On je kazao da je izborne i medijske zakone potpisao u skladu sa ustavnom obavezom, ali je izrazio uverenje da �e o ustavnosti tih zakona uskoro odlu�ivati Ustavni sud Crne Gore. Djukanovi� je naveo da su zakoni doneseni "jednostranim delovanjem i odlu�ivanjem nove, privremene skup�tinske ve�ine, bez u�e��a OEBS-a i uprkos upozorenjima i sugestijama Evropske unije". Crnogorski predsednik je ocenio da koalicija Za Jugoslaviju i Liberalni savez preuzimaju punu odgovornost za "takav nedemokratski �in i negativne posledice po Crnu Goru koje su neminovne". Skup�tina Crne Gore ju�e je na zahtev Djukanovi�a ponovo razmotrila medijske i izborne zakone i usvojila ih glasovima liberala i projugoslovenske koalicije. Zasedanje su bojkotovali poslanici Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i albanskih stranaka. Djukanovi� je ranije ocenio da izmene Zakona o javnom informisanju i o izboru odbornika i poslanika, kao i Zakona o predstavljanju stranaka u izbornoj kampanji "naru�avaju demokratske vrednosti sistema Crne Gore." To je prvi slu�aj od 1992. godine da je predsednik Crne Gore odbio da potpi�e zakone i vratio ih parlamentu na ponovno odlu�ivanje. (Beta) 14.48

Najvi�e glasova za predsednika op�tine dobio Nagip Arifi

BUJANOVAC, 30. jula 2002. (Beta) - Na vanrednim lokalnim izborima u Bujanovcu je od 37.059 upisanih glasalo 22.734 ili 60,39 procenata bira�a, a najvi�e glasova za predsednika Skup�tine op�tine dobio je kandidat albanske Partije za demokratsko delovanje (PDD) Nagip Arifi. Kako je danas saop�tio predsednik op�tinske izborne komisije u Bujanovcu Radomir Risti�, Arifi je dobio 12.363, odnosno 55,24 procenata glasova. Njegovom protivkandidatu sa liste Koalicije za Bujanovac Novici Manojlovi�u, glas je dalo 9.735 bira�a ili njih 43,50 odsto. Najve�i broj odborni�kih mandata, 24 od ukupno 41 u novom sazivu Skup�tine op�tine Bujanovac takodje je pripao je albanskoj Partiji za demokratsko delovanje, koja je dobila 7.342 glasa, odnosno 15 mesta u budu�oj skup�tini. Grupi gradjana Sevdail Hiseni pripalo je 3.524 glasa, odnosno sedam mandata, a albanskoj Partiji demokratskog ujedinjenja Albanaca 766 glasova i dva mesta u bujanova�koj skup�tini. Predstavnicima Srba, Koaliciji za Bujanovac i koaliciji "Opstanak" pripalo je 12, odnosno pet mandata. Na sednici komisije nije bilo re�i o ulo�enim prigovorima predstavnika Koalicije za Bujanovac, �to bi nezvani�no moglo da produ�i rok za eventualno ponavljanje glasanja na pojedinim bira�mim mestima. Radomir Risti� je demantovao jutro�nju vest nekih medija da je zbog navodnih pritisaka podneo ostavku na mesto predsednika op�tinske izborne komisije. (Beta) 14.47

1998-2002 DEVELOPED BY ABSOLUTOK

http://www.beta.co.yu/