[www.ANTIC.org] =?iso-8859-2?Q?Va=BEne_vesti?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Va�ne vesti

Mi�unovi�: Povelja pred poslanicima do po�etka septembra

BEOGRAD, 30. jula 2002. (Beta) - �lan komisije za izradu ustavne povelje budu�e dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore Dragoljub Mi�unovi� izrazio je danas uverenje da �e komisija kona�an tekst povelje izraditi kroz desetak dana, a da �e se krajem avgusta ili po�etkom septembra ustavna povelja na�i pred poslanicima parlamenata Srbije i Crne Gore. Mi�unovi�, koji je i predsednik Ve�a gradjana jugoslovenskog parlamenta, rekao je novinarima, nakon sastanka ustavne komisije, da je ta komisija "vrlo ozbiljno preuzela svoj zadatak", te da "zbog nje ne�e kasniti ustavna povelja". "Dvanaesti avgust je dan kada �e ustavna komisija imati definitivan tekst (povelje). Ako neko bude kriv �to se ne po�tuju rokovi za izradu ustavne povelje, to sigurno ne�e biti ustavna komisija - mi �emo svoj deo posla zavr�iti... Ima�emo gotov tekst pred parlamentom za kraj avgusta ili po�etak septembra", rekao je Mi�unovi�. On je kazao i da �e, ukoliko po zavr�etku rada komisije ipak ostanu nere�ena pojedina pitanja, biti na redu "dodatna politi�ka ubedjivanja", ali je odbacio mogu�nost da se pred poslanicima nadje tekst povelje sa alternativnim re�enjima. "Osta�e sigurno dve ili tri bitne ta�ke oko kojih je bilo i ranije spora, ali molim neka se potpisnici (Beogradskog sporazuma) dogovore - ako im treba (Havijer) Solanina ili ne znam �ija pomo�, neka se izjasne i onda �e ustavna komisija te alternative uspeti da usaglasi", rekao je Mi�unovi�. Predsedavaju�i dana�njeg sastanka komisije Dragan Kujovi�, iz Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore, rekao je novinarima da su danas "na�elno usvojeni" - preambula ustavne povelje, osnovne odredbe, ekonomski odnosi, pitanja vojske, zavr�ne i prelazne odredbe, kao i "aneks predloga jednog broja �lanova komisije". Kujovi� je, medjutim, izneo niz podataka prema kojima o svim odredbama o kojima je danas razgovarano nije postignuta saglasnost, ve� su izneta po dva "alternativna re�enja". Dva paralelna predloga odnose se na preambulu povelje, a razlike dovode do toga da ona ne treba ni da bude deo teksta, ve� da "treba po�i od zate�enog stanja i Beogradskog sporazuma". Sporna pitanja su i iz oblasti uredjenja ekonomskih odnosa, ali i pitanja imovine i vojske. (beta) 16:42

Ustavna komisija po�ela sednicu

BEOGRAD, 31. jula 2002. (Beta) - Komisija za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore po�ela je danas sednicu u Saveznoj skup�tini. Niko od �lanova Komisije nije �eleo da daje izjave pre sednice, a najavljeno je da �e se novinarima, nakon dana�njeg rada, obratiti predsedavaju�i Dragan Kujovi� iz Demokratske partije socijalista Crne Gore. Ustavna komisija danas bi trebalo da razmotri dosada�nji rad svoje potkomisije, koja se bavila usagla�avanjem teksta Ustavne povelje. Komisija ima 27 �lanova, po devet iz skup�tina SRJ, Srbije i Crne Gore. (Beta) 12,55

�tajner:Finansijska pomo� uslov za povratak proteranih

BEOGRAD, 31. jula 2002. (Beta) - �ef UNMIK-a Mihael �tajner zatra�io je sino� u Savetu bezbednosti UN finansijsku pomo� medjunarodne zajednice za ekonomski oporavak Kosova i za povratak proteranog nealbanskog stanovni�tva. "Ljudi treba da se vrate i ostanu a to zna�i da im treba obezbediti vodu, struju, �kole, radna mesta. To zahteva novac. Od mene se tra�i da omogu�im povratak. Izradili smo veliki broj projekata povratka ali ako se �eli realizacija tih projekata onda se oni moraju finansirati", rekao je �tajner britanskom radiju BBC. On je odbacio optu�be srpskih politi�ara da medjunarodna zajednica samo na re�ima podr�ava povratak, strahuju�i od negativne reakcije kosovskih Albanaca. "To je potpuna basmislica iz prostog razloga jer �u ja do�iveti neuspeh ukoliko budem u�estvovao u ne�emu �to vodi ka jednonacionalnom dru�tvu. Medjunarodna zajednica je do�la na Kosovo �ele�i da za�titi ljudska prava. Kako onda na� cilj mo�e da bude jednonacionalno dru�tvo. U mom je interesu da se nealbansko stanovni�tvo vrati na Kosovo", kazao je �ef UNMIK-a. U razgovoru za BBC izaslanik UN za Balkan Karl Bilt rekao je da ne deli stav da raspravu o kona�nom statusu Kosova treba odlo�iti na neko du�e vreme. Balkan, prema njegovim re�ima, treba da se integri�e u Evropu a to nije mogu�e dok se ne bude znalo ko je u kojoj dr�avi i gde su granice. "Balkan je pun naroda koji se bore za samoopredeljenje. Za to su se borili Srbi u Bosni, Albanci u Makedoniji, ni Hrvati u Bosni nisu daleko. Zato mi u nekom trenutku moramo da im ka�emo 'momci vreme je da se uozbiljite, su�tina Evrope je u saradnji a ne u dezintegraciji'", ocenio je �vedski diplomata. (Beta) 11.53

DJindji�: Isklju�enje DSS nije politi�ki potez

BE�, 31. jula 2002. (Beta) - Isklju�enje poslanika Demokratske stranke Srbije iz srpske skup�tine nije nikakav "politi�ki �ahovski potez", isti�e srpski premijer Zoran Djindji�. On je u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA naglasio da je odlukom Administrativnog odbora srpske skup�tine "stvoreno jasno stanje". "Sada je ljudima jasno ko sedi u vladi i ko ima odgovornost, kao i ko je u opoziciji. DSS je stalno kritikovala vladu i time je nastupila kao opozicija. Nemogu�e je istovremeno sedeti na dve stolice, kao �to je to �inila DSS", kazao je Djindji�. On je istakao da politi�ki nesporazumi izmedju D.S.S. i Demokratske stranke nisu borba za vlast izmedju njega i jugoslovenskog predsednika, ve� se radi isklju�ivo o pitanju budu�nosti zemlje. "Tradicionalno i��ekivanje DSS, �ije pristalice dolaze prete�no iz tabora biv�eg predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a, pri tom nije korisno. DS i DOS se zala�u za br�u modernizaciju, priklju�enje Evropi i time za jedinu alternativu", podvukao je Djindji�. (Beta) 11.49

Izbori sporni, borba izmedju razli�itih koncepcija

BEOGRAD, 31. jula 2002. (Beta) - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Ko�tunica ocenio je da �e predsedni�ki izbori u Srbiji biti borba razli�itih politi�kih koncepcija, odnosno izmedju onih koji su spremni da stanu u odbranu prava i onih koji su spremni da na to zgaze. U intervjuu agenciji Beta, Ko�tunica je rekao da �e odluku o eventualnoj kandidaturi za predsednika Srbije doneti rukovode�i se pre svega time �ta je u ovom trenutku korisnije za dr�avu. On je ocenio da je prednost nad predsedni�kim izborima trebalo da ima rad na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore. "Propu�ten je redosled poteza koji bi bio dr�avotvoran - da se pitanje odnosa Srbije i Crne Gore re�i valjanim ustavnim dokumentom, da se dr�ava u�vrsti izborima za svoje najvi�e organe i da se potom i ustavi Srbije i Crne Gore dovedu u sklad sa Ustavnom poveljom i potom raspi�u izbori. Medjutim, strana�ki obziri su pretegnuli", rekao je jugoslovenski predsednik. Upitan da li �e unutra�nja politi�ka previranja bitnije uticati na medjunarodni polo�aj zemlje, on je odgovorio potvrdno, rekav�i da je najpre problem u tome "kako objasniti i svetu i nama za�to Ustavna povelja do sada nije usvojena" i dodaju�i da je usvajanje Ustavne povelje dodatno ote�ano "izbornim igrama" i u Srbiji i u Crnoj Gori". "Brinu me i rokovi koji se primi�u, pre svega govorim o 24. septembru, kada bi Parlamentarna skup�tina Saveta Evrope (SE) trebalo da Ministarskom savetu predlo�i ulazak SRJ u �lanstvo. To je na neki na�in prvi test onoga �to smo uspeli da uradimo na stvaranju demokratskih institucija i uspostavljanju pravnog poretka u zemlji", rekao je Ko�tunica. On je, medjutim, izrazio optimizam u pogledu opstanka zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore, navode�i da su i o�ekivanja EU da �e budu�a zajednica imati "minimalna ali realna ovla��enja". Na pitanje o odnosima u DOS-u, nepune dve godine nakon dolaska na vlast, Ko�tunica je rekao da je o�ekivao "normalno politi�ko raslojavanje" u koaliciji, ali da nije mogao da nasluti da �e "ve�ini stranaka u DOS-u pasti na pamet da glasove najve�e i najja�e stranke u DOS-u u Skup�tini Srbije ukradu na bezobzirniji na�in nego �to je to ikada �inio Slobodan Milo�evi�". "U Srbiji imamo obrise ne�ega �to je sve drugo, samo nije pravna dr�ava. Opasan je taj nemar, ta zla volja prema principu pravne dr�ave, ta sklonost da se stvari uredjuju od �asa do �asa, a da se ne suo�i sa najve�om opasno��u u Srbiji, a to je �irenje organizovanog kriminala i korupcije, �emu se nije stalo za vrat", rekao je Ko�tunica. Na pitanja o budu�oj saradnji sa Ha�kim tribunalom, jugoslovenski predsednik je rekao da je ta saradnja po�ela sa godinu dana zaka�njenja, odnosno tek onda kada je donet Zakon o saradnji sa Tribunalom. Zakon je morao biti donet znatno ranije, istakao je. On se zauzeo za to da Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom, koji je ustanovljem zakonom, preuzme ve�u odgovornost i aktivniju ulogu kada je re� o svim aspektima saradnje sa Hagom i za�titi dr�avnih interesa. "Nacionalni savet mora da ide u susret dogadjajima, da ima politi�ku ulogu kako slika koja �e biti formirana na�om saradnjom sa Hagom ne bi bila takva da jedina odgovornost za rat u biv�oj Jugoslaviji padne na nas. Odgovornih je bilo na raznim stranama, �rtava i nevinih je bilo na svim stranama i svi smo poneli rane iz tih sukoba", rekao je Ko�tunica. (Beta) 11.48

1998-2002 DEVELOPED BY ABSOLUTOK