http://www.danas.co.yu/20020831/vikend2.htm#1
DANAS, VIKEND, subota 31. 08 - nedelja 1. 09. 2002.
TEMA:
Izborna apstinencija kao faktor odluke u
predstojecim izborima za predsednika Srbije
Trecina nece da glasa
Prema nekim istrazivanjima u Srbiji ima oko jedan milion
onih koji nikada ne glasaju i 800.000 onih sa promenljivim
misljenjem o tome da li ce na izbore izaci ili ne
Da se stepen politicke zrelosti i razvijenost demokratije meri po
broju onih koji na
izbore ne izlaze iz objektivnih razloga, zbog bolesti, neodloznih
poslova ili gresaka u
birackim spiskovima, zemlja Srbija mogla bi se podiciti da je ni manje
ni vise do u rangu
Velike Britanije. Takvih je u dve drzave oko 8 odsto. Ako se uzme u
obzir da prema
najnovijim procenama glasacko mesto 29. septembra nece posetiti i vise
od 20 odsto
onih koji nemaju ovako objektivne razloge da se o predsedniku Srbije ne
izjasne,
problem ipak postaje nesto slozeniji.
Poslednji nalazi istrazivaca javnog mnjenja u drugi plan stavljaju
rejtinge dva
najveca takmaca u vec zahuhtaloj predizbornoj trci, Miroljuba Labusa i
Vojislava
Kostunicu. Upozorenje vlastima glasi: moguca izborna apstinencija je
vrlo visoka.
Tako je Centar za proucavanje alternativa pocetkom jula ove godine
pronasao da u
Srbiji oko jedne trecine gradjana nece da glasa. Medijum Indeks - Galup
krajem jula
dolazi do podatka da dva najozbiljnija kandidata imaju mnogo manje sanse
nego
"niko" - ne zna za koga da glasa 27 odsto gradjana, medjutim Srbobran
Brankovic
direktor Agencije u izjavi Danasu kaze da apstinenata ima i medju onima
koji su odbili
da budu anketirani prilikom istrazivanja. On pretpostavlja da ce
izlaznost na izbore biti
izmedju 55 i 60 odsto. Ove nalaze nije opovrglo ni istrazivanje
Stratedzik marketinga od
pre dve nedelje.
Broj neopredeljenih biraca raste i iznosi 29 odsto, a od
neopredeljenih vise od
polovine vec jasno zna da nece glasati ni za Labusa, ni za Kostunicu,
podaci su
Stratedzik marketinga.
- Gradjani su, pre svega, siti ovakve politike u kojoj se kandidati
jedan prema drugom
ne odnose kao prema takmacu, vec bezmalo kao prema krvnom neprijatelju -
tumaci u
razgovoru za Danas Srecko Mihailovic istrazivac Centra za proucavanje
alternativa
raspolozenje srpskog javnog mnjenja. On ovu tvrdnju ilustruje
proslonedeljnim
ispadom lidera Nove Srbije Velimira Ilica koji se Miroljubu Labusu
obratio pretnjama da
i ako pobedi na izborima, nece biti predsednik. "To je vrhunac
napustanja svih okvira
jedne normalne i primerene kampanje. Takvim ponasanjem politicari dovode
u pitanje i
svoj polozaj i legalnost poslova koje obavljaju", ocenjuje Mihailovic.
NISU SRBI NAJGORI
Dugogodisnja istrazivanja u svetu nisu dovela do konsenzusa sta su
uzroci
participacije i apstinencije. Neki istrazivaci nedvosmisleno tvrde da je
visoka izborna
participacija izraz pozitivne ocene demokratije, ali cinjenica da su u
vreme dolaska
Hitlera na vlast izborna mesta u Austriji i Nemackoj bila preplavljena
glasacima ovu
tvrdnju umnogome je okrenula naopako.
Entuzijazam i opcinjenost glasackom kutijom bila je karakteristika
komunistickog
eksperimenta, te je apstinencija u drzavi Dzugasvili Josifa
Visarionovica varirala oko
neverovatnih jedan odsto. Da Srbi i nisu u tome bili najgori, govori
podatak da se u
Hrvatskoj na izborima 1945. pojavilo 97, 77 odsto, u Sloveniji 95, 29
odsto, Crnoj Gori
96, 13, dok je uza Srbija zainteresovanost za glasanje pokazala sa
tricavih 77, 16 odsto.
Nisu Srbi odusevljanje pokazali ni na prvim visestranackim izborima
u decembru
1990. Dok su Cehoslovaci biralista posetili u procentu od 96 odsto i
promenili
komunisticki rezim, Srbi su izabrali reformisanu komunisticku partiju,
imenom
Socijalisticka partija Srbije izlaznoscu od 71, 48 odsto upisanih u
biracki spisak.
Slobodan Milosevic, guru sa Gazimestana, dobio je 3. 285. 779 glasova
podrske od 7.
036. 303 onih koji su pravilno ispunili biracki listic, sto ce se
ispostaviti kao rekordna
podrska jednom predsednickom kandidatu.
Izlaznost na izbore potom ce bar sto se tice izlaska na
parlamentarne izbore u
Republici kontinuirano padati, 1992, 69, 73 odsto, 1993, 61, 34 odsto,
1997, 57, 5 odsto
birackog tela. Na prevremenim republickim izborima trend ce se unekoliko
promeniti, na
izbore je izaslo 58, 5 odsto upisanih u biracki spisak.
Prema nekim istrazivanjima u Srbiji ima oko jedan milion onih koji
nikada ne glasaju i
800. 000 onih sa promenljivim misljenjem o tome da li ce na izbore izaci
ili ne.
- U Srbiji je jako tesko govoriti o postojanju nekog trenda. Pre
svega u periodu
visestranacja imali smo dva velika zaokreta u politickom zivotu, 1990,
formiran je drugi
politicki sistem, a deset godina kasnije promenio se tip vlasti. Problem
je i cinjenica da
su svi dosadasnji izbori bili referendumskog tipa, te su gradjani u
iznudici morali da
odgovaraju sa da ili ne. Osim toga ceste najave bojkota i bojkot remeti
sve podatke -
kaze Mihailovic.
NEZADOVOLJSTVO I APATIJA
Upitan sta se to danas desava, u
vreme kada niko nije najavio bojkot, da
li su se gradjani opredelili racionalno
ili
ne, Mihailovic kaze da gradjani jesu
sazreli nakon 2000, ali da se o
racionalnosti izbora u potpunosti ne
moze jos uvek govoriti.
- Sema ucesca nije nova.
Istrazivanja
su pokazala da muskarci glasaju vise
od zena, bolje obrazovani vise od
manje obrazovanih, gradsko
stanovnistvo vise od seoskog,
ozenjeni i udate vise od neozenjenih i
neudatih. U Srbiji postoji i veliki broj
vrlo siromasnih koji nikada ne izlaze na
izbore - pojasnjava Mihailovic.
Uz sve ovo Centar za istrazivanje
alternativa je u polednjem istrazivanju
dosao i do podatka da su gradjani
nezadovoljni institucijama i
politicarima
u vise od dve trecine. "Ovako veliki
broj apstinenata u najvecoj meri ima
uzrok u nezadovoljstvu politikom koja
se u Srbiji vodi", kategorican je
Mihailovic.
Srbobran Brankovic, tvrdi da ljudi
apstiniraju uglavom iz apatije i
beznadja.
- Procenat onih koji na izbore nisu izlazili bio je zavisan od
presije koja je na glasace
vrsena. Nije bila retkost da glasaci budu motivisani na razlicite
nacine, da budu
ucenjivani patriotskim razlozima - konstatuje Brankovic.
Brankovic kaze da je Srbija i sada u stanju politicke apatije.
"Gradjani su u prilici da
biraju iste aktere koji za 13 godina visestranackog zivota nisu uspeli
da stvore
prosperitetnu zemlju i normalno je da takav utisak dobije", kaze on i
kaze da presije
koja je sada postojala ranije nema i da je to unekoliko razlog za vecu
apstinenciju.
- Ne verujem da znacaj apstinencije moze igrati kljucnu ulogu za
rezultat predstojecih
izbora iz prostog razloga sto oni ne resavaju nista spektakularno.
Glavni problemi koji
muce gradjane su njihova materijalna situacija i ekonomska perspektiva.
Ceo korpus
tih problema nije u nadleznosti predsednika republike - ocenjuje
Brankovic.
KOSOVSKI SINDROM
Medjutim, u ovakvim uslovima, apstinenti igraju veliku ulogu kada se
u celu pricu sa
participacijom uvedu i Albanci. Od oko 7,2 miliona biraca, oko 1, 2
miliona su Albanci
koji tradicionalno na izbore ne izlaze i ne postoji nikakav realan
razlog da tu praksu
prekinu. "Neophodno je sto hitniji odgovor da li se kao biracko telo
racuna uza Srbija i
Vojvodina, uza Srbija i Vojvodina sa Srbima sa Kosova ili cela Srbija
racunajuci i
Albance", istice Mihailovic.
- Ukoliko se racuna cela Srbija sa Albancima, za regularnost izbora
ce biti potrebna
izlaznost od vise od 60 odsto glasova, sto je u ovim uslovima gotovo
neverovatno
ocekivati. Ovakva situacija veoma lako moze postati stvar manipulacije -
upozorava
Mihailovic.
Ovakva misljenja dele mnogi politicki analiticari na nasoj sceni, te
su skloni da
sumnjaju da Republicka izborna komisija, koju u uslovima krnjeg
parlamenta ocenjuju,
kao pristrasnu opciji premijera Srbije Zorana Djindjica, moze rezultate
glasanja
"upotrebiti" u Labusovu korist. Glasaci sa Kosova, naime, mogu da se
otpisu tek kada
se utvrdi da je izlaznost manja od 60 odsto u Srbiji i to ukoliko to
Labusa vodi u drugi
krug.
Tako apstinenti postaju i povod i lakmus papir namere da se na
izborima koji slede
pokaze razlika izmedju metoda Slobodana Milosevica i Velike Britanije,
sa kojom smo
bar u necemu isti.
............
Kupiti glas
Postupak direktnog potkupljivanja
biraca kako bi izasli na izbore u
dovoljnom broju i iznad svega glasali za
pravu opciju, normalna je stvar u
Sjedinjenim Americkim Drzavama.
"Novac koji seta unaokolo" naziv je za
novac koji se na dan izbora daje
volonterima koji su radili u kampanji, ali i
pristalicama stranke. Postupak nije stran
ni demokratama ni republikancima.
U Srbiji su prema nekim tvrdnjama,
metodi bili sofisticiraniji. Radnici iz
pojedinih fabrika su svedocili da su
dobijali ispunjen listic koji su trebali da
ubace u kutiju, a da prazan vrate
rukovodstvu na uvid. U suprotnom im je
preceno otkazom.
Nije tako strasno ako se zna da je na
poslednjim izborima u Ukrajini
zabelezeno da starci u jednom starackom
domu nisu dobijali hranu dva dana. Na dan
izbora hrana im je obecana, ali da izaberu
opciju Leonida Kucme, nalazi su CeSID
koji je na ovim izborima imao posmatraca.
..........
Mirjana Jevtovic
