|
by 
Datum: 04 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
AMERICKA “STRATEGIJA ODBRANE” JE STRATEGIJA NAPADA
Viktor KREMENJUK
profesor, zamenik direktora
Instituta za SAD i Kanadu
Ruske akademije nauka
Moskva,
01. oktobra 2002. go9dine
Ruska informativna agencija RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Razradjena od strane vasingtonske administracije “Strategija
SAD u oblasti nacionalne odbrane” u stvari je pokusaj da se ozakoni pravo na
svetsku hegemoniju, da se SAD stave iznad svetske zajednice i da se igra uloga
vrhovnog sudije koji samostalno izrice presudu i sprovodi istu.
U sustini, u
dokumentu koji je srocen na 35 stranica otvoreno se govori o pretenzijama SAD na
zvanje jedinstvene supresile, “cije ce oruzane snage zemlje uvek biti toliko
jake, da ni jedna druga nacija cak i ne ppokusava da se uporedjuje sa SAD po
vojnom potencijalu”. Od sada SAD nameravaju da prve udaraju na svakog
protivnika, ostavljajuci sebi pravo da deluju samostalno i po sopstenoj
nicijativi.
Ocigledna je teznja da se sahrani uloga Saveta bezbednosti OUN
kao glavnog medjunarodnog organa, koji odredjuje neophodnost i celishodnost
primene sile protiv ovih ili onih drzava. SAD, u sustini, izjavljuju da joj
sagalsnost Saveta bezbednosti OUN nije potrebna i da ce one delovati zaobilazeci
taj organ, sto su, zapravo, one i manifestovale pre tri godine kada su
bombardovale Jugoslaviju.
Mada nova stategija medjunarodni terorizam
proglasva protivnikom “broj jedan” za Sjedinjene Drzave, i mada se u njoj govori
o pravu da prve nanesu udare u cilju sprecavanja teroristicke opasnosti, jasno
je da uopste nije rec o terororizmu, vec o odavno vec ispoljenoj nezelji SAD da
sebe vezuju oredjenim medjunarodnim obavezama i teznji da u svakoj situaciji
deluju po svom nahodjenju.
O tome svedoce mnoge akcije SAD u poslednje
vreme, koje su izazvale negativnu reakciju u svetu. To je i istupanje SAD iz
Kjotskog sporazuma, kojim se fiksiraju odredjeni limiti stetnih materija koje
zagadjuju okolnu sredinu za svaku od drzava, to je i istupanje SAD iz Moskovskog
sporauma o protivraketnoj odbrani iz 1972. godine, to je i fakticko krsenje
Zenevske konvencije o ratnim zarobljenicima, skopcano sa nezeljom Vasingtona da
zarobljene talibane u toku antiteroristicke operacije u Avganistanu smatra
ratnim zarobljenicima.
Ta opasna tendencija sada je dobila i zvanicnu
potvrdu u razradjenoj u Vasingtonu srategiji. Misljhenja smo da se njena razrada
nije slucajno vremenski podudarila sa jednim drugim dogadjajem. Naime, Dzordz
Buss se obratio Kongresu sa molbom da preispita i ogranici vazenje zakona o
vojnim ovlascenjima predsdenika SAD, usvojenog 1973. godine. Stvar je u tome,
sto u skladu sa tim zakonom americki predsednik posle pocetka borbenih akcija
protiv neke zemlje mora da u roku od jednog meseca Kongresu dostavi
argumentaciju za svoje poteze i dobije podrsku kongresmena. Ukoliko Kongres tu
argumentacuiju predsednika bude smatrao neubedljivom, onda je sef drzave
obavezan da obustavi zapocete vojne akcije.
Dakle, Buss sada hoce ad promeni
zakon, kako bi predsednik mogao da zapocne i vodi rat bez odobrenja kongresa. Na
taj nacin, ocigledna je teznja Bele kuce da izbegne kontrolu i unutar zemlje
(pomocu izmene zakona o vojnim ovlascenjima) i izvan njenih granica (nova
strategija nacionalne odbrane). Imajuci u vidu da je Kongres sklon da stane na
stranu Bussa kada je rec o prosirenju njegovih vojnih ovlascenja, a da odobrenje
od strane kongresmena nove vojne strategije i nije potrebno, mogli bismo
smatrati da su Beloj kuci u potpunosti odresene ruke za svrgavanje neugodnih
rezima za SAD u svakom regionu sveta.
Naravno, radi se u prvom redu o Iraku,
o odavno pripremanoj od strane Vasingtona vojnoj akciji u regionu Persijskog
zaliva, radi se o drugom izdanju “Pustinjske oluje” koja se po racuinici
Pentagona mora zavrsiti svrgavanjem toliko omraznutog za SAD rezima Sadama
Huseina.
Pokusaj Amerikanaca da i kroz Savet bezbednosti OUN provedu odluku
o primeni sile prema Iraku nije uspeo, jer Amerikanci nisu uspeli da ubede ni
svoje saveznike, niti svetsku zajednicu da od strane Iraka preti realna opasnost
po mir. U stvari, nikakvih dokaza o vezama Bagdada sa teroristima “Al-Kaide”
Vasington i nema, niti ima svedocanstava o tome da se u Iraku i zaista
razradjuje oruzje za masovno unistavanje. To moze da utvrdi jedino medjunarodna
inspekcija, i Bagdad je pristao da ta inspekcija dodje u Irak. Prema tome,
Vsington ne moze nikako da racuna na pristanak OUN na rat protiv Iraka. Ali isto
tako, on hoce da sprovede vojnu operaciju. A nova strategija SAD u oblasti
nacionalne odbrane je pozvana da tu operaciju obrazlozi i “ozakoni”.
Bez
posebnog preuvelicavanja moze se tvrditi, da u Americi vlada sovinizam. To je
skopcano, kao prvo, sa time sto se zemlja posle raspada SSSR pocela osecati kao
jedina supersila, koju niko vise ne moze da zaustavi. Ali postoji i druga
okolnost – posle tragedije 11. septembra Amerikancui su osetili da su i ranjivi.
Za tili cas je zajedno sa kulama-neboderima Svetskog trgovinskog centra u
Njujorku srusena i visegodisnja uverenost u svoju potpunu neranjivost, u
apsolutnu zasticenost. Ispostavilo se da je svemocna Amerika nemocna pred
napadom ssaccice terorista. I to osecanje zadrtog samoljublja, neocekivano
otkrivene bespomocnosti zapravo sada i stvara povoljno tlo za ura-patriotske
parole. Na to i igraju oni koji hoce da dokazu, da je Amerika ipak jaca od svih
i da ima pravo na sve. To je, medjutim, zabluda. Pravo jaceg – to jos nije
pravo. To pravo moze dati samo poverenje celokupne svetske zajednice.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
