|
by 
Datum: 04 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
STA CE SOCIJALISTI DA UCINE U BUDUCIM SRPSKIM IZBORNIM
KRUGOVIMA
Beograd, 3. oktobar 2002.
Autor: Branislav Popovic
Zavrsetkom prvog kruga predsednickih izbora u Srbiji razjasnilo
se sledece: Srbija se podelila na tri i po dela - Mondijal-reformiste
(Labus/Djindjic), Nacional-reformiste (Kostunica), Nacionaliste (Seselj) i
preostale, omanje politicke snage. Nije se glasalo za desnicu ili levicu, vec za
lidere, bez obzira na kojoj su strani politicke scene. Tako se mnogim
posmatracima ucinilo da je, pobedom tri desnicarske politicke opcije, levica u
Srbiji svedena na samo nesto vise od izbornog “akcidenta”.
Na politickoj
sceni vec se vide posledice ishoda prvog izbornog kruga - glavni akteri se
spremaju da se "uhvate za gusu" do drugog kruga, Radikali se ljute na
Socijaliste sto nisu svi poslusali Milosevica, pojedine partije se opredeljuju
da prave nove koalicije van DOS, druge vec pozivaju na bojkot drugog kruga, dok
trece odluku o izlasku prepustaju glasacima. Rekonstrukcija Vlade je neminovna i
mozda ce biti obavljena i pre konacnog ishoda predsednickih izbora, razresenje
srpsko-crnogorske drzavne rasomonijade dobija na urgentnosti rezultatom prvog
kruga srpskih predsednickih i priblizavanjem crnogorskih parlamentarnih
izbora...
Iako je iz Labusovog staba stigla ocena da je to "neuspeh onih
koji su kritikovali reformske aktivnosti Vlade Srbije", te da su "glasovi DOS iz
oktobra 2000. godine sacuvani", a ostali otisli na "stranke proslosti",
cinjenice su tvrdoglave: bezmalo tri cetvrtine gradjana Srbije jos uvek glasa za
sopstveni drzavni interes, a ne za nametnute spolja anacionalne opcije. Samo se
vecina pripadnika nacionalnih manjina jos uvek opredeljuje protiv srpskog
nacionalnog interesa (videti izbor Madjara u Vojvodini i bojkot Albanaca na jugu
Srbije).
Snage koje se bore za prevlast u okvirima nekadasnje DOS pokusavaju
da kao osnovnu dilemu Srbije nametnu pitanje brzine i intenziteta reformi, kao
(mada umereno) i odnosa reformi i srpskog nacionalnog interesa. Vecina Srba je
shvatila da ce od Djindjicevih reformi daleko vecu korist imati Zapad nego
Srbija (videti rasprodaju nacionalne privrede, "uskladjivanje" srpskog
zakonodavstva sa Svetom, padanje pod kontrolu MMF, NATO i slicnih "usrecitelja"
malih naroda), pa je 29. septembra glasala za Kostunicu i Seselja (zajedno su
dobili oko 54%). Kada se tim procentima doda jos oko 17% glasova datih
preostalim, osvedoceno nacionalnim kandidatima, to izadje na oko 71%, dok je
Djindjicev kandidat, usamljeni jahac reformi Labus, dobio samo oko 27% glasova.
Zakljucak je jasan - Djindjiceva vlada nema nikakav legitimitet da upravlja
Srbijom, pojedini njeni clanovi cak podrzavaju Kostunicu, pa je neophodno
razvlastiti ovu i izglasati novu Vladu, koja ce odslikavati stvarnu politicku
volju nacije. Uostalom, pre dve godine se Srbiji, umesto one pobednicke kampanje
“umerenog nacionaliste” Kostunice, preko Republicke vlade podmetnula Djindjiceva
anacionalna politika. Konacno shvativsi prevaru, gradjani Srbije su na najboljem
putu da isprave gresku od pre dve godine, i to (ironije li!) uz pomoc glasaca
partija “bivseg rezima”. Samo da za deset dana izadje potreban procenat glasaca,
tj. ako Kostunica ne bude "gadljiv" na radikalske (pa i socijalisticke)
glasove...
A gde su se u svemu ovome deli Socijalisti? Rastrojena
unutrasnjim podelama i nesporazumima, vecina socijalistickih glasaca poslusala
je svog vodju i njegov aber iz Haga i dalo Seselju mozda i citavih deset
procenata glasova. Manji broj se "po partijskoj disciplini" opredelio za
neozbiljnog glumca Batu Zivojinovica, a jos manji za vlastoljubivog disidenta
Ivkovica. Da SPS nije necelishodno gubila energiju na razdor, svadje i liderske
bolesti pojedinaca, danas bi Seselj (a time posredno i Socijalisti) bio u drugom
krugu...
Iako pojedini politicki posmatraci vec "oplakuju" SPS, vremenski
bliski parlamentarni izbori mogu da se pretvore u mali preporod za jedinu
autenticnu srpsku partiju levice. Mogu, ukoliko partijske vodje sa Studentskog
trga zaista zele bolje partiji nego sebi samima, pa priznaju gresku, ponude svim
svojim disidentima povoljne uslove za "povratak u porodicu" i na taj nacin
omasove partijski kongres zakazan za pocetak novembra, na kome ce se svi morati
povinovati onoj struji koja ponudi najbolji program u pravcu preporoda partije.
Nece moci, ukoliko se ogluse o stvarnost i nastave po starom, "cerajuci se" sa
svojim liderom preko njegovih najvernijih fanova, od Bjelice do vecine
simpatizera SPS. Valjda je njihovom samopostovanju bilo dovoljno to, sto su na
predsednickim izborima dokazali da su tri puta jaci od iskljucenog Ivkovica!
S druge strane, za verovati je da je nedavni Milosevicev sastanak sa
Andjelkovicem u Hagu predstavljao pokusaj kompromisa oko buduce politike SPS,
koji je odmah morao i da bude overen izbornim ishodom kakav je ostvaren u
nedelju. Iako se vec vise od godinu dana nalazi izolovan u Hagu, Milosevic je
pokazao da je bio u pravu kada je svoj glas dao Seselju kao kandidatu
patriotskih snaga. Jos kada bi svoju partijsku “decu” pustio da se sama
probijaju kroz zivot, tj. kada bi prihvatio titulu pocasnog lidera, bar dok bude
u Hagu, te podrzi lidera i program koje iznedri novembarski kongres SPS... Na
lideru patriotskih snaga u odsustvu Milosevica, Seselju, je da odluci sta se
Radikalima vise isplati u drugom krugu. Naravno, i Socijalisti moraju da procene
sta im je celishodnije - bojkotom drugog kruga ici na ponavljenje izbora, pa
stvaranjem jasno definisanog patriotskog bloka pokusati se domoci predsednicke
funkcije u Srbiji i brzih parlamentarnih izbora, ili - pozivom svojim glasacima
da ucestvuju u drugom krugu, pokusati isto, ali pod Kostunicom kao predsednikom
- to je dilema od koje ce zavisiti predstojeca hitna odluka rukovodstva SPS - da
li ce 13. oktobra svojim glasacima savetovati bojkot ili ucesce u drugom krugu.
Ako ne odaberu ni jednu od ove dve solucije, osudice SPS na puritansko
tavorenje, u kojem ce nekolicina ljudi na vrhu mozda imati neke koristi, ali ne
i levica u Srbiji!
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
