CAS ISTINE ZA AMERICKE DEMOKRATE 8.11.2002.
15:35
CAS ISTINE ZA AMERICKE DEMOKRATE Vladimir SIMONOV, politicki komentator
RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti"- za Artel-Geopolitiku)
Nema poraza bez jarca za odstrel. Lider demokrata u predstavnickom domu
Riccard Gephard podneo je ostavku, ispastajuci na taj nacin teski
neuspeh Demokratske partije na naknadnim izborima u kongres SAD. I
zaista, gori ishod za Demokratsku partiju tesko je zamisliti. Demoklrate
su izgubili kontrolu nad senatom i politickim protivnicima omogucili da
uvecaju svoju premoc u predstavnickom domu najmanje za 4 mesta.
Neocekivane pobede demokratskih kandidata na izborima za guvernere u
takvim uticajnim drzavama kao sto su Ilinois, Miccigen i Pensilvanija,
naravno, predstavljaju utehu, ali nedovoljnu. Tipicna reakcija
Amerikanaca na neuspeh demokrata glasi: "Sami su krivi!" Ima se u vidu
cinjenica da su demokrate previse saradjivali sa republikancima,
ponasali su se tako kao da se saglasavaju sa mnogim spornim pitanjima
nacionalnih dimenzija, pre svega u pogledu pitanja da je veoma verovatan
rat protiv Iraka. Taj rat je podrzao i Tom Dessl, lider demokrata u
senatu, pa i Riccard Gephard licno. Prvi je to ucinio nerado, stisnutih
zuba, a drugi - energicno. Kako je to mogao oceniti liberalni
demokratski elektorat? Naravno, kao oportunizam, ako ne i kao izdaju.
Posle poraza Demokratsku partiju cekaju nimalo laka vremena na Kapitolu.
I nije stvar toliko u tome sto su se republikanci naoruzali vecinom u
oba doma, koliko u tome sto ce oni sada stati na cello svih komiteta
Kongresa. A lideri tih komiteta ce, naravno, nesmetano formirati dnevni
red kakav im odgovara, ostavljajuci na cekanje nacrte zakona demokrata i
protezirajuci sopstvene. Zato ce bez sumnje u najskorije vreme biti
usvojen i zakon o stvaranju Ministarstva za unutrasnju bezbednost - a
taj zakon su vise meseci minirali demokrate - i paket inicijativa koje
je pokrenula Bussova administracija u oblasti zdravstva i medicinskog
osiguranja. Sem toga, predsednik ce najzad ucvrstiti svoje ljude na
duznostima federalnih sudija, sto nije uspevao u Kongresu starog saziva.
Voz sa tim problemima za demokrate je otisao. Partija je usla u period
ostre unutrasnje borbe izmedju liberala i umerenih, u kojoj prvi
optuzuju druge za prekomernu neangazovanost i dogovor sa politickim
protivnicima. U stvarnosti, demokratama predstoji da preosmisle svoju
fundamentalnu strategiju, koju je tako briljantmno bio osmislio Bil
Klinton. Njena sustina sastojala se u tome, sto je partija bila okrenuta
u sranu centra i usla u spregu sa poslovnim krugovima zemlje. A kako to
obicno biva sa dobrim magovima, fokus uspeva samo u njihovom prisustvu.
Uoci predsednickih izbora 2000. godine ta ista strategija dovela je do
toga, da se sa aspekta biraca Demokratska partija prakticno nije
razlikovala od republikanske i izgubila je izbore, iako joj je pofalilo
glasova koji su se mogli videti pod mikroskopom. Posledice centristickog
kursa Bila Klintona nastavile su da se odrazavaju i na tok najnovijih,
naknadnih izbora. Recimo, demokratama nije poslo za rukom da upotrebe u
svoju korist bucne korporativne skandale 2002. godine, a biracima se
ucinilo da ona to nije ucinila zato sto je i sama bliska krupnom
biznisu, pa prema tome i nije imala pravo da zauzme pozu kriticara. Iz
istog razloga demokrate nisu mogli da steknu politicki kapital ni kada
su optuzivali Belu kucu za sve nevolje nacionalne ekonomike. Po svoj
prilici, Demokratska partija ce morati da se oslobodi balasta
klintonovskih ideja. Prvi je to shvatio Albert Gor koji je tokom
poslednje nedelje predsednicke izborne kampanje 2000. godine on skrajnuo
ulevo i osuo paljbu na biznis, koji ignorise ekolosko zakonodavstvo.
Najnoviji izbori posluzili su Goru kao korak u tom pravcu: on je pozvao
saborce iz partije da ne dopuste sirenje rata protiv terorizma na Irak i
optuzio kooperativnu Ameriku za nemoralnost. Occevi partije Dessl i
Gephard su na tog disisdenta gledali ocima punih mrznje. I sada je
Gephard u ostavci, Dessl izgubljen, a Gor na konju. Oslanjajuci se na to
iskustvo, Demokratska partija SAD trebalo bi da odgovori sebi na
principijelno pitanje: da li ona treba da jaca svoj izbornu bazu
metodama Gora, kritikujuci antiiracku kampanju, smanjivanje poreza i
previse sladak zivot krupnog biznisa? Problem sa populistickom
strategijom takve vrste je u tome sto je ona okrenuta uglavnom
nacionalnim manjinama i siromasnom sloju Amerike. A na dan izbora toj
Americi i nije do izbora. - 0 -
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
